Podizanje granice seksualne zrelosti i efekti

Ovih dana, krajem maja, u Beogradu je pokrenuta peticija za podizanje granice seksualne zrelosti sa 14 na 16 godina, a potpisi su prikupljani na više mesta u gradu. Svrha ove akcije je bila da se država stavi u zaštitu osoba uzrasta od 14 do 16 godina. Naime, ako peticija bude imala za posledicu promenu Zakona, to će značiti da će ubuduće seksualni odnosi mladih osoba (mlađih od 16 godina) sa osobama koje su od njih starije ne više od 5 godina biti tretirani kao zakoniti, a sa seksualni odnosi sa osobama koje su od njih starije više od 5 godina biće posmatrani kao krivično delo prema detetu.

Po mišljenju psihologa, deca sa 14 godina nisu zrela za stupanje u seksualne odnose, jer seksualni odnosi u tom uzrastu usporavaju psihički i fizički razvoj mlade osobe. Mladi uzrasta do 18 godina su najčešće žrtve trgovine ljudima i ostalih vidova seksualnih eksploatacija te bi bolja pravna zaštita mladih svakako učinila dobro.

S druge strane, u najnovijem istraživanju, koje je objavio Britanski Telegraf, utvrđeno je da devojčice ulaze u pubertet u desetoj godini života – čak godinu dana ranije nego što je pokazalo istraživanje rađeno pre 20 godina. Razlog još uvek nije poznat, ali se veruje da je razlog u “nezdravom okruženju” i u hemikalijama koje se mogu pronaći u hrani.

Podatak je skoro neverovatan, kada se uzme u obzir jako mali vremenski period u kome je došlo do ovakvog pomeraja. Ipak, s obzirom da su devojčice u devetnaestom veku ulazile u pubertet u 15. godini života, 1960. godine ulazak u pubertert je bio u 12. godini, a prema ovom najnovijem istraživanju u 10. godini, trend je jasan – sa razvojem društva, deca u pubertet ulaze sve ranije.

Nesumnjivo da razlog dobrim delom leži u «svakodnevnici» koja se putem medija sve više bombarduje seksualnošću, bilo štampanih, u vidu časopisa, novina, bilborda, reklama, popularnih serija sa erotskim sadržajem koje se mogu pogledati u svako doba dana, a možda i najviše putem interneta, uz pomoć koga je pornografija svima postala dostupnija nego ikada, pa i najmlađima. Samim tim, spoljašnji stimulansi su intenzivniji nego ikada ranije u prošlosti, pa nije nemoguće da organizmi najmlađih reaguju na spoljne stimulanse koji do njih dopiru “pre vremena”. Do kakvih će promena ovo dovesti u socijalnom smislu i gde je granica ovih pomeranja granica teško je reći.

Jedno je sigurno, ovo je naša stvarnost, a s obzirom da količina seksualnosti koja svakog dana dopire do mladih i dece, nije ispraćena istom količinom seksualnog obrazovanja, za očekivati je da mladi ne dočekuju psihički spremni promene koje u razvoj čovečanstva unosi moderno društvo. Kao posledica, seksualni odnosi su sve češći kod mladih, a jedna od mnogih posledica toga, su veliki broj neželjenih trudnoća, samim tim, abortusa, kao i porast polnih bolesti.

Postavlja se pitanje da li bi ovakva promena zakona dovela do povećanja svesnosti mladih (i starijih) kada je reč o upuštanju u seksualne odnose? Naše mišljenje je da bi, ali će efekat biti i veći pod uslovom da ovo bude praćeno i odgovarajućom kampanjom u medijima, putem koje će se do mladih i odraslih stalno slati i edukativna poruka. Jedino tako može se očekivati da se poruka, koja se ovom promenom Zakona želi poslati mladima i celom društvu, ne izgubi u moru drugih.