Jedan on najčešćih preliminarnih testova na HIV je EIA test (enzyme immunoassay), možda poznatiji pod imenom ELISA test. Test detektuje proteine koje telo proizvodi, kao odgovor na prisustvo HIV virusa. Ovi proteini, koji se nazivaju antitela, su odbrambeni molekuli koje prave B-ćelije imuno sistema čovekovog organizma. Najčešće se proverava da li su se antitela pojavila u krvi, a brzi testovi pljuvačke i mokraće su takođe postoje. ELISA test već dugo pomaže pacijentima. Preciznost testa se meri na nekoliko načina. Preciznost može da se odnosi na sam test ili na rezultate testa. Ako govorimo o preciznosti testa, ljudi bi uglavnom želeli da znaju koliko je EIA test dobar u utvrđivanju ko ima, a ko nema HIV virus. Kada govorimo o preciznosti rezultata, važno je znati koliko se može verovati pozitivnom, odnosno negativnom rezultatu testa. Merila preciznosti su ustanovljena velikim i detaljnim studijama tokom 80-ih i 90-ih godina, a skorije je dodatna pažnja poklonjena novijoj 4-toj generaciji testova.
Osetljivost testa
Prema knjizi “Medical Management of HIV Infection” koju je napisao Džon Bartler, lekar iz bolnice John Hopkins, the ELISA test ima osetljivost od 99.3 do 99.7 procenata. Ovo znači da na svakih 1000 ljudi inficiranih HIV virusom, koji su se testirali ELISA testom, za 993 do 997 će rezultat biti pozitivan, a za troje do sedmoro će rezultat biti negativan, što pokazuje da je test veoma osetljiv i koristan. Dodatno, novi testovi četvrte generacije, kombinuju ELISA test sa testovima na antigene (proteine koje stvara HIV). U skladu sa studijom iz 2009. u žurnalu “Transfusion Medicine” osetljivost ovih testova četvrte generacije je 100%.
Specifičnost (verovatnoća da rezultat bude negativan u odsustvu infekcije)
Specifičnost ELISA testa je najmanje 99.7% i možda je veća, prema studijama CDC centra za kontrolu i prevenciju bolesti u kasnim osamdesetim i kasnijim studijama koje su usledile. Tako da, na svakih 1000 ljudi koji nemaju HIV, a koji su se testirali ELISA testom, najmanje 997 će imati negativan rezultat na HIV, a troje ili manje će imati pozitivan rezultat, što pokazuje da je specifičnost ovog testa veoma visoka. Studija iz 2009. u žurnalu “Transfusion Medicine” je utvrdila da je specifičnost testova četvrte generacije između 99.91% i 99.97%. što znači da će, kada se ovi testovi koriste, svega petoro od 10,000 ljudi imati lažno pozitivan rezultat.
Pozitivna prediktivna vrednost – PPV
Pozitivna prediktivna vrednost pokazuje verovatnoću da su pozitivni rezultati testa zaista pozitivni. Za razliku od gornjih mera preciznosti, pozitivna prediktivna vrednost zavisi od broja inficiranih u populaciji. Više slučajeva infekcije znači da će PPV biti viša. Studija u “New England Journal of Medicine” iz 1988. je utvrdila da je u populaciji sa relativno malim brojem obolelih od AIDSa, broj lažno pozitivnih bio 1 u 135,000. Ovaj inače mali odnos bi bio još manje sa testovima četvrte generacije, prema studiji iz 2009 objavljenoj u žurnalu Kliničke Mikrobiologije.
Negativna Prediktivna Vrednost – NPV
Negativna prediktivna vrednost pokazuje verovatnoću da je negativan rezultat testa tačan, tj. zaista negativan. NPV takođe zavisi od broja slučajeva. Više slučajeva vodi do nižeg NPV. Studija u žurnalu za infektivne bolesti iz 1993. pokazala je da broj lažno negativnih u populaciji sa otprilike 30% ljudi inficiranih HIV virusom je oko 0.3%. Studija u “New England Journal of Medicine” iz 1991. je pokazala da u populaciji sa manjim brojem inficiranih HIVom, davaocima krvi za Sjedinjene Države, broj lažno negativnih je bio 0.001%. Autori studije objavljenoj 2009 u časopisu “Transfusion Medicine” su primetili poboljšanje ovog odnosa sa korišćenjem testova četvrte generacije. U slučajevima kada je nivo antitela na HIV bio veoma nizak, testovi četvrte generacije su detektovali sedam puta više slučajeva od standardnog testa.
Zaključci
Elisa test je veoma precizan. Ipak, test može da da lažno negativan rezultat tokom perioda prozora. Period prozora je vreme posle infekcije, tokom koga organizma još uvek nije stvorio antitela, i može da protekne nekoliko sedmica dok se antitela razviju, tj. dok ih test detektuje. Poslednje generacije testova su još osetljivije u ovom periodu. ELISA je preliminarni test. To znači da pozitivan rezultat nije definitivan. Umesto toga, nakon njega sledi ponavljanje ELISA testa, plus još jedan test koji treba da potvrdi prisustvo virusa poznat kao Western Blot test. Ako i dalje postoji doza sumnje, RNA test je sledeći koji se radi.