Oktobar 27, 2010 (Vankuver, Britanska Kolumbija) — Kongres ginekologa i akušera Amerike (u daljem tekstu ACOG) je još 2007. izdao pismenu preporuku za uzimanje antivirusnih lekova tokom poslednje 4 nedelje trudnoće trudnicama koje u svojoj medicinskoj istoriji imaju rekurentni genitalni herpes — što bi trebalo da ima za svrhu sprečavanje prenošenja genitalnog herpesa za majke na novorođenče. Ipak, kako kaže doktor Swetha Pinninti, koji ima visoko zvanje – “Fellow” na polju dečijih infektivnih bolesti sa Univerziteta Alabama u Birmingemu : “Supresivna antivirusna terapija buduće majke za vreme trudnoće neće uvek sprečiti pojavu herpesa kod novorođenčeta.”
U izveštaju sa rezultatima studije koji su prezentovani na 48. godišnjem okupljanju Društva za Infektivne Bolesti Sjedinjenih Američkih Država, Dr Pinninti je primetio da kada se lekovi Valaciklovir i Aciklovir uzimaju tokom poslednjih nedelja trudnoće, oni daju rezultate u vidu smanjivanja aktivnih rana herpesa i potrebe za carskim rezom, ali da se ipak čak i asimptomatske infekcije trudnica virusom herpesa povezuju sa prenošenjem virusa na plod preko grlića materice.
Doktor Pinninti je izjavio da je primena supresivne terapije u porastu i njegova studija uključuje slučajeve sedmoro novorođenčadi inficiranih virusom herpesa, iako su njihove majke primale terapiju tokom poslednjih nekoliko nedelja trudnoće. Nijedna od žena nije imala rane (karakteristične za napad herpesa) prilikom porođaja, i većina njih je u medicinskoj istoriji prijavila samo genitalni herpes.
Ograničenje ove studije je što je bila usmerena na praćenje samo inficirane novorođenčadi, a ne svih beba čije su majke primale antivirusnu terapiju. Dakle, iz ove studije nije moguće predvideti koliki je rizik da će doći do prenošenja herpesa i neonatalne infekcije. Ipak, studija pokazuje da antivirusna supresivna terapija trudnice nije u potpunosti efikasna u eliminisanju mogućnosti prenošenja infekcije.
Od sedmoro posmatrane novorođenčadi, dvoje je došlo na svet carskim rezom. Petoro je imalo infekciju mukusnih membrana, jedno infekciju centralnog nervnog sistema, a jedno je imalo raširenu infekciju. Do prvih znakova bolesti je došlo tokom prve nedelje nakon porođaja kod šestoro beba, a kod jednog novorođenčeta u prvih 27 dana.
Od posmatranih sedam majki, tri su imale genitalnu infekciju 3 nedelje pre pucanja vodenjaka, jedna je imala napad bolesti u 20. nedelji trudnoće, jedna je imala herpes labialis (herpes na usni) tri nedelje pre pucanja vodenjaka i 2 nisu uopšte imale aktivan herpes tokom trudnoće. Antivirusna terapija se sastojala od Aciklovira i Valaciklovira u trajanju od 3 dana do 4 nedelje. Šest od 7 majki je tretirano tokom jedne nedelje ili duže.
Dr. Pinninti je zaključio “Veoma je važno da lekari koji brinu o novorođenčetu i dalje nastave da razmatraju herpes kao potencijalni uzrok bolesti kod novorođenčeta rođenog od strane majke koja je primala antivirusnu supresivnu terapiju tokom trudnoće, a samim tim je u slučajevima bolesnog novorođenčeta potrebno uraditi odgovarajuće testove i ako treba prepisati terapiju.”
Doktor Richard Whitley, direktor divizije za dečije infektivne bolesti na Univerzitetu Alabama u Birmingemu, je posebno naglasio da je “izuzetno bitno” shvatiti da ginekolozi mogu biti nepažljivi u vezi sa infekcijom novorođenčeta virusom herpesa i da će pretpostaviti da će prepisivanje supresivne terapije trudnici sa rekurentnim genitalnim herpesom u medicinskoj istoriji sprečiti ovu bolest kod novorođenčeta. “A to je baš ono što se nije desilo, kako je prezentovano u izveštaju na kongresu od strane Dr Pinninti-ja”.
Kada se pojavila preporuka od strane ACOG, grupa autora (uključujući i Dr Whitley) je napisala editorial urgirajući na ACOG da razmisli o svojoj preporuci o primeni antisupresivne terapije, s obzirom da bi mogla da promeni celu priču o neonatalnom herpesu, a to je baš ono što se desilo u ovim okolnostima” izjavio je Dr Pinninti. S obzirom da novorođenčad sporije od odraslih odstranjuju iz svog organizma lekove koje su dobili od majke preko posteljice, kod njih se herpes može pojaviti tek od 18. do 20. dana života, a ne od 7. do 12. dana, tako da pedijatri možda neće očekivati da se bolest javi tako kasno, što komplikuje dijagnostikovanje bolesti.
Dr Whitley je takođe citirao članak (N Engl J Med. 2004;350:11-20) koji pokazuje da supresivna terapija kod odraslih smanjuje rizik za heteroseksualno prenošenje za 75%, ali ne elimiše ovu mogućnost u potpunosti. “A sada smo to isto pokazali i kada su bebe u pitanju.” izjavio je.
Dr Whitley je dodao da je preporuka od strane ACOG data “sa ograničenim podacima koji su bili na raspolaganju na osnovu 5 studija koje se koristile antivirusne lekove i koje su davale rezultat u vidu smanjenja širenja i razmnožavanja virusa…dakle smatralo se da smanjenje širenja virusa znači i smanjenje prenošenja virusa”, za šta je ovom studijom pokazano da nije univerzalna istina. Drugi problem je, rekao je, da li pacijenti redovno uzimaju svoje lekove.
Dr. Pinninti i Dr. Whitley su objavili da nemaju ozbiljnije izvore finansiranja.
Izvor: Medscape
Leave a Reply