Sifilis

Sifilis je polno prenosiva bolest, koja ako se ne leči, može izazvati opasna oštećenja nervnog sistema, srca ili mozga i na kraju čak dovesti do smrti. Na sreću, danas postoje lekovi uz pomoć kojih se sifilis uspešno odstranjuje.

1. Sifilis
2. Sifilis Simptomi
3. Kongenitalni Sifilis

Sifilis

Sifilis uzrokuje bakterija sifilisa Treponema pallidum.
Prenošenje bakterije sifilisa se uglavnom dešava tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa. Bakterija sifilisa se najčešće prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom sa:

• Otvorenom ranom (šankr, šangir) koja se pojavljuje za vreme prvog stadijuma sifilisa
• Mukozoidnih membrana ili drugih rana tokom drugog (sekundarnog) stadijuma sifilisa i ponekad tokom latentne faze.

Šankr, tj. otvorene rane se uglavnom javljaju na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Rane se takođe pojavljuju na usnama i u okolini usta. Bakterija najčešće ulazi u telo preko mukozoidnih membrana, obično u oblasti oko genitalija i urinarnog sistema.

U retkim slučajevima, sifilis ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, ili preko vlažnih poljubaca, u slučaju da inficirana osoba ima ranu na usnama ili ustima. Sifilis se takože može preneti korišćenjem šprica sa iglom koji je prethodno koristila inficirana osoba. Sifilis se može preneti transfuzijom krvi. Ali danas je ovo veoma retko, jer se svi davaoci krvi skeniraju na određene polne bolesti, i bakterija sifilisa nije u stanju da preživi u krvi više od 48 sati, koristeći najnovije metode za skladištenje krvi.

Trudnica sa sifilisom može preneti infekciju preko placente na bebu u bilo kom trenutku za vreme trudnoće i porođaja (kongenitalni sifilis).

Sifilis se ne može preneti preko sedenja na WC šolji, hvatanjem za kvaku na vratima, plivanjem u bazenu, u toploj kupki, deljenjem iste odeće, ili preko pribora za jelo.

Ukoliko se osobi u prošlosti desila infekcija sifilisom, ne znači da će osoba biti pošteđena infekcije u budućnosti.

Inkubacioni period

Inkubacioni period je vreme koje protekne između trenutka infekcije bakterijom i početka razvijanja simptoma bolesti. Rana na koži pod nazivom šankr ili šangir je prvi simptom polno prenosive infekcije sifilis. Šankr se obično pojavljuje između 3 nedelje i 3 meseca, nakon što je bakterija sifilisa ušla u organizam osobe.

Period zaraze

Osoba sa sifilisom može lako preneti bolest fizički intimnim partnerima kada su rane karakteristične za prvi stadijum sifilisa ili drugi stadijum sifilisa prisutne. Ipak, osoba može biti zarazna i godinama, s periodima između kada nije zarazna, i uvek je zarazna kad god joj se pojave otvorene rane ili osip ma koži, koji su posledica sifilisa.

Sifilis Simptomi

Sifilis se razvija u četiri stadijuma, pri čemu svaki ima različite simptome.

Prvi stadijum sifilisa

Tokom prvog stadijuma sifilisa, razvija se, obično bezbolna rana (šankr, šangir) na mestu gde je bakterija ušla u organizam. Ovo se obično dešava u prve 3 nedelje od izloženosti bakteriji, ali ovaj period može trajati od 10 do 90 dana. Osoba je veoma zarazna tokom prve faze.

• Kod muškaraca, šankr se često pojavljuje u genitalnom području, obično (ali ne i uvek) na penisu. Ove rane su obično bezbolne.
• Kod žena, šankr se može razviti na spoljnim genitalijama ili na unutrašnjem delu vagine. Šankr može proći i neprimećen, ako se napravi unutar vagine ili na otvoru ka materici, tj. grliću materice (cerviks), jer su ove rane obično bezbolne i nisu lako vidljive.
• Oticanje limfnih čvorova se može desiti blizu regiona u kome se pojavio šangir
• Šankr se takođe može pojaviti i u drugom delu organizma, a ne samo na genitalijama.
• Šankr traje između 28 i 42 dana, zaceljuje bez lečenja, i može ostaviti tanak ožiljak. Ali sama činjenica da je šankr zacelio ne znači da je sifilis izlečen ili da osoba ne može preneti infekciju na drugu osobu.

Drugi stadijum sifilisa

Za sekundarni sifilis karakterističan je osip koji se pojavljuje u roku od 4 do 10 nedelja, nakon što se šankr pojavio i ponekad pre nego što je zacelio. Ostali simptomi se takođe mogu pojaviti, indikujući da se infekcija proširila u organizmu. Osoba je visoko zarazna i tokom druge faze.

Osip

Osip se obično razvija po telu i često su uključeni i dlanovi i tabani.

• Osip se obično sastoji od crvenkasto braonkastih, malih, čvrstih, ravnih ili izdignutih rana koje su manje od 2cm u prečniku. Ali osip može izgledati kao i drugi mnogi češći problemi na koži.
• Male, otvorene rane mogu biti prisutne na mukozoidnim membranama. Rane mogu sadržati gnoj, ili mogu biti prisutne vlažne rane koje izgledaju kao bradavice (poznate pod imenom condyloma lata).
• Kod ljudi tamne kože, rane mogu biti svetlije boje od kože njihovog tela.

Osip obično prolazi kroz 2 do 12 nedelja, sam od sebe, bez ostavljanja ožiljaka. Nakon isceljenja, može doći do razlike u boji kože na mestima na kojima je postojao osip u odnosu na ostalu kožu. Ali, samo zato što je prošao osip, ne znači da je sifilis izlečen, a i osoba i dalje može preneti infekciju na zdravu osobu.

Ostali simptomi sifilisa u sekundarnoj fazi

Sada, kada se sifilis raširio po telu, osoba može imati i sledeće simptome:

• Povišena temperatura obično niža od 38 stepeni.
• Upala grla (otečeno grlo).
• Neodređen osećaj slabosti ili nelagode kroz celo telo.
• Gubitak kilaže (pad telesne težine).
• Gubitak parčića kose, posebno na obrvama, trepavicama i na temenu.
• Oticanje limfnih čvorova.
• Tokom drugog stadijuma sifilisa, infekcija može zahvatiti i mozak, kičmenu moždinu i nerve. Ovo može dovesti do oticanja i upale membrane koja prekriva mozak i kičmenu moždinu (meningitis) i može dovesti do oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju nerve. Rezultat može biti glavobolja, ukočenje vrata, problemi sa vidom ili sluhom, nadraženost, paralizu, nejednake reflekse i neregularnost (različitu veličinu) zenica.

Latentni stadijum sifilisa

Ako se ne leči, kod inficirane osoba će se nakon prethodne dve faze, realizovati i treća, prikrivena faza sifilisa. Ova faza se definiše kao period nakon nakon što osip iz druge faze nestane, osoba neće imati nikakve simptome neki vremenski period (pritajeni period). Ovaj period može da traje kraće, npr jednu godinu, a može da traje i od 5 do 20 godina. Takođe, može početi pre ili kasnije.

Obično se tokom ove faze precizna dijagnoza sifilisa može dati jedino ako se uradi test krvi, uzimajući u obzir prošlost osobe, ili rođenje deteta sa sifilisom (kongenitalni sifilis).

Osoba je zarazna tokom ranog dela latentnog stadijuma ove polne bolesti i može biti zarazna tokom pritajene faze i ako nema nikakvih prisutnih simptoma.

Povratak na početak (relaps sifilisa, eng. relapse)

Između 20% i 30% ljudi sa sifilisom imaju povraćaj bolesti na start, tokom trećeg stadijuma sifilisa, tj. pritajene faze. Ovo znači da osoba jedan vremenski period nije imala nikakve simptome sifilisa, a zatim su simptomi ponovo počeli da se pojavljuju. Ovo se može desiti nekoliko puta.

Kada se relapsi više ne događaju, osoba nije zarazna kontaktom. Ali žena u latentnoj fazi bolesti i dalje može preneti zarazu svojoj nerođenoj bebi, i može imati pobačaj ili može doći do smrti fetusa tokom trudnoće, a može i roditi bebu koja ima infekciju (kongenitalni sifilis)

Kasni stadijum sifilisa

Ovo je najdestruktivnija faza sifilisa. Ako se ne leči, tercijarni stadijum sifilisa može početi i svega godinu dana nakon infekcije, ali i u bilo kom drugom trenutku tokom života osobe. Moguće je da osoba koja ima sifilis nikada i ne iskusi ovaj stadijum bolesti. U ovoj fazi, osoba sa sifilisom nije zarazna.

Tokom ove faze, posledice sifilisa mogu biti ozbiljni problemi sa krvnim sudovima i srcem, mentalni poremećaji, slepilo, problemi sa nervnim sistemom, čak i smrt. Simptomi tercijarnog sifilisa, zavise od komplikacija koje se razviju. Komplikacije uključuju:

Gumatozni sifilis ili gumata. Uključuje pojavljivanje ružičastih mesnatih tkiva u obliku izraslina, koja sadrže bakteriju sifilis. Gumata je retka, a ako se pojavi izrasline mogu varirati od 1mm do 1 cm u prečniku. Mogu se pojaviti na koži, kostima, mukozoidnim membranama, očima, u respiratornom sistemu, gastrointestinalnom traktu. Antibioticima se sifilis leči i zaustavlja razvoj gumate. Ipak, ožiljak koji se formira nakon uspešnog lečenja, verovatno neće nestati.

Kardiovaskularni sifilis, koji pogađa srce i krvne sudove. Komplikacije ove vrste obično počinju kao zapaljenje arterija. Uništavanje koje donosi ovakav sifilis može biti opasan po život. Dalje komplikacije ka kojima može da vodi su: sužavanje krvnih sudova koji snabdevaju srce krvlju, što može izazvati bol u grudima (angina), srčani udar, i verovatno smrt. Oštećenje srčanih zalizaka može dovesti do otkazivanja rada srca. Može dovesti i do aneurizme aorte, tj. ako krvni sud isuviše oslabi, može doći do njegovog pucanja i time do smrti. Lečenje sifilisa je antibioticima, time se može izlečiti infekcija i sprečiti razvoj kardiovaskularnog sifilisa.

Neurosifilis, koji pogađa mozak ili membranu koja prekriva mozak, kao i kičmenu moždinu. On može voditi do uništavanja u mnogim oblastima nervnog sistema: rezultat može biti gubitak vida, gubitak kontrole nad udovima, i gubitak mentalnih sposobnosti. Simptomi neurosifilisa obično uključuju:

• Promene ličnosti : zbunjenost i razdraženost
• Gubitak sluha
• Problemi sa vidom
• Smanjena sposobnost koncentracije
• Gubitak memorije
• Teškoće u govoru i razumevanju govora
• Drhtanje ruku i usana
• Blage glavobolje
• Neuredan izgled

Ostali simptomi sifilisa su:

• Široko hodanje
• Obamrlost ili golicanje ruku ili nogu
• Bol u mišićima
• Uništavanje zglobova zbog manjka osećaja.
• Nesposobnost da se kontroliše stolica i mokrenje

Neurosifilis se deli na meningo-vaskularni neurosifilis i parenhimatozni sifilis. Za mnoge forme neurosifilisa potrebne su godine da se razviju. Za meningovaskularni sifilis potrebno je od 5 do 12 godina da se razvije, a za parenhimatozni sifilis, potrebno je od 15 do 25 godina. Ljudi koji pored sifilisa imaju i HIV virus imaju tendenciju da simptome neurosifilisa razviju brže. Lečenje sifilisa antibioticima je uspešno, uklanja infekciju i zaustavlja razvoj neurosifilisa, ali šteta koja je nanesena, ne može biti otklonjena.

Kongenitalni sifilis

Kongenitalni sifilis ili urođeni sifilis, odnosi se na sifilis koji je prenesen sa majke na dete tokom trudnoće ili tokom porođaja i izlaska bebe. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u SADu, snažno preporučuju da sve trudnice budu testirane na sifilis, zbog opasnih posledica trudnoće za vreme infekcije sifilisom ili rođenja deteta sa kongenitalnim sifilisom. Testiranje bi trebalo da se uradi:

• Tokom prve prenatalne posete za sve trudnice
• Na početku trećeg trimestra trudnoće i ponovo pred porođaj za žene koje su u visokom riziku od dobijanja sifilisa

Urodjeni sifilis povećava rizik za smrt fetusa i zdravstvene komplikacije kod novorođenčeta. Sifilis ulazi krvni sistem novorođenčeta preko placente, uzrokujući infekciju novorođenčeta ili smrt fetusa. Simptomi kongenitalnog sifilisa uključuju:

• Visoko zarazni vodnjikavi gnoj iz nosa
• Bolno zapaljenje koštane membrane
• Zarazni osip-koji se često pojavljuje na dlanovima i tabanima.
• Smanjenje broja eritrocita (crvenih krvnih ćelija) u krvi (anemija)
• Uvećanje jetre i slezine
• Oticanje limfnih čvorova
• Neuspešan normalan rast i razvoj

Zbog činjenice da postoje druge bolesti sa sličnim simptomima, precizna dijagnoza je veoma važna za uspešno lečenje sifilisa.

Izvor: WebMD