Šta je oralni seks?

Oralni seks uključuje korišćenje usta, usana ili jezika kako bi se stimulisali penis (felacio), vagina (kunilingus) ili anus (anilingus) seksualnog partnera. Penis i testisi kao i vagina i područje oko vagine takođe spadaju u genitalije tj. genitalno područje.

Koliko često se praktikuje oralni seks?

Seksualno aktivne osobe često praktikuju oralni seks. Oralni seks mogu da praktikuju heteroseksualni partneri (osobe različitog pola), kao i homoseksualni partneri (osobe istog pola). Statistika kaže da više od 85% seksulanog aktivnih osoba od 18-44 godine imalo bar jedno iskustvo oralnog seksa sa osobom suprotnog pola. Postoji i statistika koja nam kaže da je 33% tinejdžera/ki od 15-17 godina imalo oralni seks sa partnerom suprotnog pola.

Da li polna bolest moze da se prenese preko oralnog seksa?

Mnoge polne bolesti mogu da se prenesu putem oralnog seksa. Svako ko je izložen kontaktu sa zaraženim partnerom može da dobije polnu bolest u ustima, grlu, genitalijama ili rektumu. Rizik da se dobije polna bolest preko oralnog seksa zavisi od brojnih faktora:

1. polnu bolest u ustima ili grlu možemo da dobijemo pružanjem oralnog seksa partneru koji ima polnu infekciju. Posebno ukoliko pružamo oralno zadovoljstvo partneru sa zaraženim penisom;
2. polne bolesti na penisu možemo da dobijemo ukoliko nam osoba sa polnom infekcijom grla ili usta pruža oralno zadovoljstvo;
3. moguće je da imamo polnu bolest na više od jednog mesta, na primer u grlu i na genitalijama
4. polne bolesti mogu da budu prenesene na seksulanog partnera čak i kada zaražen partner nema nikakve simptome polne bolesti

Koje polne bolesti mogu da se prenesu oralnim putem?

Neke od polnih bolesti koje mogu biti prenesene oralnim putem su hlamidija, gonoreja, sifilis, herpes, HPV virus, HIV, trihomonijaza.

Da li je oralni seks sigurniji od vaginalnog ili analnog seksa?

Teško je da se sa sigurnošću kaže koliki je rizik od dobijanja polne bolesti od određenog načina upražnjavanja seksa. Jer se pored oralnog seksa često praktikuje vaginalni ili analni seks. Studije su pokazale da je rizik da se dobije HIV oralnim seksom mnogo manji nego da se dobije preko vaginalnog/analnog seksa. Ovo se možda ne odnosi na druge polne bolesti. Jer, u jednom istraživanju su učestvovale muške gej osobe zaražene sifilisom. Jedan od njih petorice je imao samo oralni seks. Neki faktori mogu da povećaju šansu da osoba dobije HIV ili neku drugu polnu bolest putem oralnog seksa. Ukoliko osoba ima lošu oralnu higijenu, neku iritaciju u grlu/genitalijama ili je izložena izlučivanju semene tečnosti (sperme) zaraženog partnera.

Kako se zaštititi od polne bolesti koju možemo da dobijemo/prenesemo putem oralnog seksa?

Šansa da se prenese ili dobije polna bolest putem oralnog seksa može da se smanji korišćenjem kondoma ili zubne zaštite. Ne postoji ni jedan 100% siguran nacin, osim da se ne upražnjava bilo koja vrsta seksa.

The post Prenošenje polne bolesti putem oralnog seksa appeared first on Polne Bolesti.

Kondom je kontraceptivno sredstvo koje za razliku od hormonske kontracepcije štiti od HIV/AIDS-a i drugih seksualno prenosivih bolesti. 

Kondomi se prave od prirodnog materijala lateksa koji je prekriven slojem suspstance za podmazivanje koja se zove lubrikant. Lubrikant smanjuje trenje i tako olakšava seksualni odnos, čineći ga prijatnijim.

Ako uz kondom želite da koristite dodatni lubrikant, vodite računa da bude napravljen na vodenoj osnovi kao što je na primer glicerin. Izbegavajte one koji su na uljanoj bazi, kao što su vazelin, krema, mast, jer takvi lubrikanti mogu da oštete kondom.

Zanimljiva pitanja o kondomima

1. Koja je najčešća greška kada su u pitanju kondomi?

• stavljen je prekasno
• pogrešan lubrikant
• stavljen pogrešno

Tačan odgovor je – stavljen je pogrešno. 

2. Kada su u pitanju kondomi, da li je važna “veličina”?

Da. Regularna veličina će odgovarati većini, ali je važno da pronađete kondom koji nije previše kratak, dugačak ili pak uzak. Kondomi štite samo ono što je pokriveno, pa tako ako je kondom previše mali može da se desi da se polna bolest provuče i zarazi vas. Opet, ako je prevelik, može da sklizne u trenutku seksualnog zanosa.

3. Kondom je izumeo Earl of Condom, doktor kralja Čarlsa II

Zapravo je misterija kad i kako je nastao kondom. Jedna priča kaže da je dr Kondom (Earl of Condom) snabdevao kralja Čarlsa II sa kondomima kako bi sprečili neželjene trudnoće. Ali većina stručnjaka ne veruje u to.

Neki kažu da su stari Egipćani nosili kondome u različitim bojama.

Ali, najraniji opis kondoma javlja se u 16.veku kada je 1100 ljudi nosilo lanenu tkaninu. Ona je imitirala ono što se danas zove kondom, kako bi ih zaštitila od polne bolesti sifilis. Rezultati kažu da se niko od njih nije zarazio.

4. Svi kondomi nam pružaju jednaku zaštitu.

Netačno. Postoje tri vrste kondoma – kondomi od lateksa, poliuretana i životinjske kože (jagnjeće). Zajedničko im je da svi štite od trudnoće. Ali, zaštita od polnih bolesti je druga priča.

Kondomi od lateksa su najpopularniji i obično najskuplji. Kondomi od poliuretana su dobar izbor za osobe koje su alergične na lateks. A kondomi od životinjske kože kao i organski kondomi nas neće zaštititi od seksualno prenosivih bolesti jer virusi mogu da prođu kroz sićušne otvore na njima, iako sprema ne može.

5. Korišćenje dva kondoma nam pruža dvostruku zaštitu. 

Naravno da ne. Stavljanje dva kondoma može da izazove trenje što povećava šansu da će kondomi pući. Korišćenje i muškog i ženskog kondoma prilikom odnosa može da dovede do toga da se zalepe i da zbog toga spadnu.

6. Koliko procenata su efikasni kondomi?

Kada se upotrebljavaju pravilno, kondomi mogu da nas zaštite čak 98%.

7. Koje je najbolje mesto za držanje kondoma?

Iako se kondomi najčešće nalaze u našim novčanicima, najbolje mesto za njihovo držanje je noćni stočić, ili bilo koje suvo i mračno mesto gde neće biti izloženi vazduhu, toploti ili svetlosti duži period. Ako pak morate da ga nosite sa sobom, neka to bude prednji džep ili tašna, ali na nekoliko sati.

8. Kako pravilno otvaramo kondom?

NE makazama i zubima, već rukama. 

U sledećem tekstu pisaćemo o ženskom orgazmu. 

The post Zanimljive i korisne činjenice o kondomima appeared first on Polne Bolesti.

U ovom tekstu smo izdvojili najčešće uzroke i kako da ih lečite.

Smegma

Smegmu čine nataložene mrtve ćelije kože kao i prirodna ulja koja penis održavaju vlažnim. Ako osoba ne održava redovnu higijenu penisa, smegma se taloži i stvara lepljivu belu masu. To onda može da izazove:

•  crvenilo i iritaciju 
• povećan rizik od dobijanja bakterijske infekcije
• otežano povlačenje kožice sa glavića penisa prilikom erekcije 

Balanitis

Balanitis je zapaljenje vrha i kožice penisa. Česti uzročnik može da bude:

• loša higijena
• infekcija
• kožno oboljenje kao što je psorijaza
• alergijska reakcija na lek, sapun ili kondom

Seksualno prenosive infekcije

Seksualno prenosive infekcije koje najčešće uzrokuju neprijatan miris penisa su hlamidija i gonoreja. 

Simptomi hlamidije su:

• beli vodeni iscedak iz penisa
• bol prilikom mokrenja
• bol u testisima

Simptomi gonoreje su:

• zeleni, beli ili žuti iscedak iz penisa
• bol ili peckanje prilikom mokrenja
• zapaljenje kožice

Ukoliko sumnjate na neku seksualno prenosivu infekciju, potražite medicinsku pomoć i suzdržite se od seksa dok ne završite sa terapijom.

Negonokokni uretritis (NGU)

Negonokokni uretritis je upala mokraćne cevi (uretre) koja spaja vrh penisa sa bešikom. U većini slučajeva zapaljenje uretre bude posledica seksulano prenosive infekcije, kao što je hlamidija. 

Simptomi NGU mogu biti:

• beli iscedak iz penisa
• česta potreba za mokrenjem
• bol ili peckanje prilkom mokrenja
• iritacija ili bol u blizini vrha penisa

Gljivične infekcije

Gljivične infekcije se javljaju kada su gljivice Kandide prisutne u velikom broju na penisu. Iako su vaginalne gljivične infekcije mnogo češće, mogu da se nađu i na penisu.

Pored neprijatnog mirisa, još neki simptomi gljivične infekcije mogu da budu:

• osećaj peckanja i svraba
• iritacija i crvenilo penisa
• bela masa siraste strukture
• neobična vlažnost penis

Veoma je važno da potražite savet lekara ukoliko sumnjate na gljvičnu infekciju jer ukoliko se ne leči može da izazove komplikacije.

Infekcija urinarnog trakta

Infekcija urinarnog trakta se dešava kada bakterija ili virus uđe u urinarni trakt. To može da izazove:

• neprijatan miris penisa
• ružičasti urin
• čestu potrebu za mokrenjem
• bol prilikom mokrenja

Uzroci za razvijanje infekcije urinarnog trakta mogu biti:

• kamen u bubregu
• uvećana prostata
• dijabetes
• urinarni kateter
• seksualna aktivnost

Kako da održavate higijenu penisa

Praktikovanjem odgovarajuće higijene možete da izbegnete infekcije i smanjite mirise koji dolaze iz penisa. Važno je da perete vaše genitalije barem jednom dnevno sa nežnim sapunom i toplom vodom. Posle pranja penisa, pobrinite se da vam je koža suva pre nego što obučete odeću.

Pored dnevne higijene, neophodno je i da:

• operete penis nakon seksualnog odnosa
• nosite komotnu odeću koja ne steže
• koristite zaštitu prilikom odnosa, kao što je kondom
• izbegavate odnose kada partner ima infekciju
•  izbegavate stavljanje proizvoda sa jakim mirisom na svoje genitalije (mirisne kreme, parfemi…)

U većini slučajeva osoba može sama da se reši neprijatnog mirisa, ali ako su prisutni bol, iritacija, iscedak, obavezno posetite lekara kako bi vam dao odgovarajuću terapiju.

The post Neprijatan miris penisa – šta uraditi appeared first on Polne Bolesti.

Trudna sam. Da li mogu da dobijem polnu bolest?

Da, možeš. Trudnice mogu biti zaražene isto kao i žene koje nisu trudne. Trudnoća neće obezbediti ni ženi ni njihovoj bebi bilo kakvu vrstu dodatne zaštite od polnih bolesti. Mnoge su „tihe“ ili bez simptoma te može da se desi da osoba ne zna da je zaražena. Zato je važno da budete svesni posledica i da znate kako da zaštiti sebe i svoju nerođenu bebu od infekcije. Ukoliko vam je postavljena dijagnoza za neku polnu bolest, vaš seksualni partner bi takođe trebalo da bude testiran i lečen.

Kako polna bolest u trudnoći može da utiče na mene i moju nerođenu bebu?

Polna bolest može da iskomplikuje trudnoću i ima veoma ozbiljne posledice i na Vas i Vašu bebu u razvoju. Neke posledice se mogu videti na rođenju bebe, a neke ne mogu biti otkrivene mesecima, čak ni godinama posle rođenja. Većina problema može biti sprečena ukoliko trudnica dobije odgovarajuću medicinsku negu tokom trudnoće. To uključuje rano testiranje na polne bolesti, što može biti ponovljeno i do pred kraj trudnoće ukoliko je potrebno.

Da li treba da se testiram na polne bolesti u trudnoći?

Da. Testiranje i lečenje je od životnog značaja kako bi se izbegle ozbiljne zdravstvene komplikacije i za majku i za bebu. Što se ranije krene sa terapijama u trudnoći to će biti  bolji ishodi za trudnicu i njeno nerođeno dete.

Veoma je važno da otvoreno i iskreno razgovarate sa svojim doktorom o polnim bolestima, njihovim simptomima, potencijalnom lečenju i riziku. Iako ste se u prošlosti testirali na polne bolesti, a u međuvremenu ste menjali partnere, trebalo bi da ponovite testiranje.

Da li mogu da se lečim od polne bolesti u trudnoći?

Zavisi. Hlamidija, gonoreja, sifilis, trihomonijaza – mogu biti lečene i izlečene sa antibioticima koji su sigurni u trudnoći. Polne bolesti koje nastaju kao posledica virusa, kao što je genitalni herpes, hepatitis B ili HIV – ne mogu biti lečeni. Ali, u nekim slučajevima mogu da budu tretirane antiviralnim lekovima. Ili nekim drugim preventivnim merama kako bi se smanjio rizik od prenošenja infekcije na bebu. Najbolje je da se testirate pre nego što zatrudnite, jer imate veći broj antibiotika na raspolaganju za borbu protiv infekcije.

Kako mogu da smanjim rizik od dobijanja polne bolesti u trudnoći?

Jedini siguran način da se izbegne polno prenosiva bolest jeste da nemate vaginalni, analni ili oralni seks.

Ukoliko ste seksualno aktivni, važno je da ste u dugoj monogamnoj vezi sa partnerom koji ima negativne rezultate na testu. Inače je potrebno da na pravi način koristite kondom od lateksa svaki put kada imate seks.

The post Polne bolesti u trudnoći – odgovori na često postavljana pitanja appeared first on Polne Bolesti.

Statistika kaže da se rizik od dobijanja vaginalnih infekcija povećava tokom letnjeg perioda. Jedna od njih je vaginalna kandidijaza, poznata i kao vaginalna gljivična infekcija, a moguća je i infekcija urinarnog trakta.
S obzirom na to da se više znojimo tokom vrelih letnjih dana, mesto kao što je vulva (zajednički naziv za sve vidljive spoljne polne organe žene) postaje više vlažno, što pomaže gljivicama da se razmnožavaju.
Prema podacima kojima raspolaže Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, skoro 75% odraslih žene je imalo bar jednu gljivičnu infekciju tokom svog života. Kako bismo umanjili mogućnost da budemo deo te statistike, treba da se pridržavamo sledećih saveta.

1. Dugo sedenje
Ako satima sedimo u istom položaju, genitalna regija se zagreva jer je smanjen protkok vazduha, što dovodi do veće vlažnosti., što opet u kombinaciji sa vrućinom iritira kožu, čineći je dobrom podlogom za bakterije. Zato, na svakih sat vremena treba da ustanemo, prošetamo i istegnemo mišiće.

2. Tuširanje
Procenjeno je da 20-40% žena između 15 i 44 godine koristi intimni gel za tuširanje, što u stvari, uopšte nije potrebno. Vagina se sama čisti kroz prirodnu sekreciju, a korišćenje sapuna i maramica za intimnu negu zapravo povećava šansu za dobijanje vaginalne infekcije, jer na taj način uklanjamo i dobre bakterije.

Vulva i vagina treba da se čiste toplom vodom i belim pamučnim peškirom. Takođe, brisanje treba da bude od s preda ka pozadi, belim bezmirisnim toalet papirom.

3. Neodgovarajuća menstrualna higijena
Za vreme trajanja menstruacije, tampone i uloške treba menjati na svaka 3-4 sata. Takođe, dobro je povremeno kupiti drugu vrstu i marku uložaka jer tokom vremena, koža može da postane osetljiva na iritaciju ukoliko isti proizvod koristimo godinama. Dobro je koristiti neutralne proizvode, sa manje mirisa i hemikalija.

4. Nošenje nepamučnih gaćica
Tačno je da su čipka i svila mnogo lepši izbor kad je donji veš u pitanju, ali takvi materijali zadržavaju vlažnost te je zato veća šansa da dobijemo vaginalnu infekciju. S druge strane, pamuk je takav material koji lako upija, koji “diše”, i zato našu kožu održava suvom. Takođe, ginekolozi savetuju da tokom spavanja ne nosimo donji veš.

5. Brijanje i depiliranje intimnih delova
Ukoliko planiramo da idemo na bazen ili plažu, i želimo da se otarasimo neželjenih dlačica sa intimnog dela, ginekolozi savetuju da to uradimo dan ranije. To će smanjiti šansu za iritaciju koja može biti uzrokovana infekcijom pora. Takođe, ne brijte celu intimnu regiju! I ne zaboravite da pravilno hidrirate kožu posle brijanja/depiliranja, nanošenjem npr. maslinovog ulja.

6. Nošenje mokrog kupaćeg
Možda se nekome čini da je to privlačno, ali nošenje mokrog bikinija satima i satima, pomaže gljivicama da se razmnožavaju. Zato se treba brzo osušiti ili obući suv kupaći. Ništa nije važnije od zdrave intimne nege.

The post Kako sprečiti infekciju vagine tokom leta appeared first on Polne Bolesti.

Kada novog partnera želimo da obavestimo da (nažalost) imamo genitalni herpes, često se upoređuju ranice do kojih dolazi kao posledica oralne infekcije herpesom, sa ranicama koje se javljaju kao posledica genitalnog herpesa. Ipak, da li je to zapravo dobro poređenje?
Stavovi društva u kome živimo veoma se razlikuju, u zavisnosti od toga o kojoj od ove dve infekcije je zapravo reč, toliko da samo ovakvi, različiti stavovi mogu učiniti objektivno poređenje i diskusiju koja će uslediti prilično teškom.

herpes

Da li postoji gora infekcija? Da li su HSV1 (koji se često naziva groznica) i HSV2 (koji se uobičajeno naziva genitalni herpes), zapravo ista stvar?

Često možemo čuti ovakve rečenice, kada je reč o HSV1:
Pera: “Izašla mi groznica juče”
Marija (koja do tada nije ni znala da Pera ima HSV1): “Pa dobro, jeste smaranje, ali ništa strašno, proći će te za neki dan”,

Sa druge strane, možemo čuti i ovakvu komunikaciju (kada je reč o HSV2):
Mile: “Bio sam juče na testiranju, i utvrdili su da imam genitalni herpes”
Peđa: “Auuuu brate, šta ćeš sad?!”

Poređenjem ove dve infekcije, možemo pomoći u odgovaranju na gornja pitanja, i istovremeno to nam može pomoći da shvatimo zašto postoji tako velika razlika u načinu na koji se društvo odnosi prema oralnom herpesu naspram genitalno herpesa.

Naučno govoreći
Pod mikroskopom, HSV1 i HSV2 virusi izgledaju skoro identično. Imaju zajedničko 50% DNK i 85% njihovog genetskog materijala. Dok je procenat zajedničkog DNK relativno nizak kada se ima u vidu zajednički da ljudi sa šimpanzama imaju zajedničko 98% DNK, način na koji se DNK ponaša i formira gene je važniji, jer dele važne segmente DNK koji su potrebni za biološke funkcije – genetski materijal.

To znači da se HSV1 i HSV2 ponašaju slično, ali sa evolutivne tačke gledišta, godinama unazad su krenuli u različitim pravcima, počevši od trenutka kada su ljudi počeli da praktikuju seks licem u lice. Zato je mnogo njihovog DNK različito, uprkos tome što je njihovog genetski sastav ostao zapanjujuće sličan. Ono što je važno da razumemo odavde je da geni koje određeni tipovi virusa imaju zajedničke, imaju veliki uticaj na izgled i ponašanje virusa, i kod oba tipa virusa HSV1 i HSV2 genetski materijal izgleda i ponaša se slično.

U kom pogledu su HSV1 i HSV2 isti?

Oba virusa inficiraju mukusne membrane ljudskog organizma (obično usta ili genitalije, ali takođe postoje mukusne membrane locirane u nosu, očima i ušima). Nakon infekcije, virus nastavlja da boravi “uspavan” u nervnom sistemu.

Kada se virus ponovo aktivira usled fizičkog ili emotivnog stimulansa, on se razmnožava i zatim putuje kroz nerve do površine kože – što nekad dovodi do napada bolesti, a nekada do širenja virusa na druge osobe. To je razlog zašto se oba tipa infekcije mogu iznova javljati i onda prenositi na druge čak i kada nema prisutnih vidljivih simptoma.

Klinički gledano, nemoguće je razlikovati simptome infekcije HSV1 od HSV2. Ni po žestini prvog napada bolesti, niti po izgledu ranica. Jednostavno, ne mogu.

Smatra se da kada je reč i o HSV1 i o HSV2, najmanje dve trećine inficiranih osoba nemaju nikakve simptome ili su simptomi isuviše blagi da bi bili primećeni. Kao rezultat, procenjuje se da je isto toliko ljudi (dakle dve trećine inficiranih) u potpunosti nesvesno da su inficirani.

U kom pogledu su HSV1 i HSV2 različiti?

Osnovna razlika između HSV1 & HSV2 je u tome gde virus tipično boravi uspavan u ljudskom telu. HSV1 obično ostaje uspavan u nervnim ćelijama u blizini baze vrata, i odatle, širenje virusa i napadi se najčešće javljaju na ustima ili licu. HSV2 sa druge strane, obično boravi u nervnim ćelijam blizu donje kičme, i odatle se napadi ponavljaju u genitalnoj regiji.

Ipak, ova razlika nije obavezna i oba tipa virusa mogu boraviti u bilo kojoj regiji i pogađati kako oralnu, tako i genitalnu regiju. Nažalost, većina ljudi nije svesna da i HSV1 i HSV2 mogu boraviti na obe lokacije (više od 30% novih genitalnih infekcija je rezultat HSV1 virusa) i to je glavni uzrok nedavnom porastu genitalnih HSV1 infekcija), ljudi su u zabludi da su ova dva tipa virusa u osnovi različiti.

‘Ljudi ne shvataju da i tip HSV1 možete imati i genitalno i oralno i da su ova dva tipa u suštini isti virus,’ kaže Marshall Clover, menadžer američkog National Herpes Hotline. ‘Jedan tip virusa je stigmatizovan, a drugi je samo ‘groznica’ – naše društvo ima eufemizam za HSV1 tako da ljudi maltene nisu svesni da je reč o herpesu.’

HSV1 je možda rizičniji

Zbog blagog naziva (groznica) kako društvo naziva infekciju HSV1 herpesom, ljudi pretpostavljaju da je oralni herpes blaga infekcija, koja povremeno smara, ali nikada opasna. Za većinu, ova pretpostavka je tačna. Kada inficira usne, lice ili genitalije, HSV1 je često prilično blag i više iritacija nego nešto drugo.

Ipak, kod nekih, HSV1 se javlja u oku, uzrokujući herpes na oku tj. okularni herpes koji je potencijalno ozbiljna infekcija koja može dovesti do slepila. U retkim slučajevima, HSV1 se širi i na mozak, uzrokujući herpes encefalitis, koji je opasna infekcija koja može dovesti do smrti.

Opsežnost i potencijalna opasnosti HSV1 infekcija dovela je do toga da pojedini eksperti posmatraju ovaj tip virusa kao rizičniji nego što se obično smatra. Takođe, nivo infekcije cele populacije tipom HPV1 je potcenjen, smatra Spotswood Spruance, MD, specijalista za oralni tip herpesa, na Univerzitetu u Juti.

HSV2 takođe predstavlja neke rizikeStill Poses Some Risks Too
Herpes simplex tip 2 je najčešći uzročnik, retke, ali veoma opasne infekcije kod novorođenčadi.

Za razliku od HSV1, HSV2 retko uzrokuje druge komplikacije i retko se širi na različite oblasti u ljudskom organizmu, van svoje prvobitne lokacije.

The post Da li je groznica (na usnama) isto što i genitalni herpes? appeared first on Polne Bolesti.

Muškarci mogu da iskuse bol tokom seksualnog odnosa i tokom ejakulacije. Tako da, ako osećate bol tokom seksualnog odnosa, to je znak da nešto nije kako treba i da treba nešto da preduzmete.
Muškarci, evo šta sve uzrokuje bol tokom seksa:

Prostatitis

Do prostatitisa dolazi usled infekcije prostate. Kao posledica infekcije, javlja se bol u zadnjem delu penisa, a dolazi i do upale i oticanja ovog dela penisa. Sve to dalje uzrokuje bol tokom uriniranja i za vreme ejakulacije. Lečenje se obavlja lekovima koje prepisuje urolog. Sedenje u kadi sa toplom vodom, sa guzovima potopljenim ispod vode često prija onima koje muči prostatitis. Takođe, pijte dosta tečnosti i izbegavajte sedenja na jednom mestu predugo.

Dermatitis

Dermatitis se češće javlja kod mukaraca koji su obrezani. Javlja se usled osetljivosti kože penisa usled alergijskih reakcija i osetljivosti na hemijske proizvode. Ako imate problem sa dermatitisom, vodite računa da ništa ne stavljate na penis neposredno pre seksa. U slučaju da su alergije opasne, uzdržite se od seksa dok se ne oporavite.

Genitalni herpes

Genitalni herpes je vrsta polne bolesti gde se infekcija veoma brzo širi i uzrokuje veliki bol tokom polnog odnosa. Ako imate genitalni herpes, uzdržite se od seksa i konsultujte vašeg urologa.

Uska kožica na glaviću penisa

Kada je kožica na glaviću penisa previse uska da bi se povukla naniže, to uzrokuje veliki bol tokom polnog odnosa. Nažalost, ne može se puno učiniti povodom toga uz pomoć lekova i kućnih preparata. Može se desiti da vam je potrebna operacija kako biste sebi olakšali i rešili ovaj problem.

The post Zašto muškarci nekada osete bol za vreme seksa? appeared first on Polne Bolesti.

Kako stvari stoje, već dugo je doktorima poznato da hlamidija može da se ponovo pojavi kod izlečenih pacijenata, ali ne i kako i zašto. Ova studija ukazuje na činjenicu da je kod mnogo životinja hlamidija pronađena u gastro-intestinalnom traktu. Ima smisla dakle, da ako do gastro-intestinalne infekcije dolazi kod većine vrsta koje mogu biti inficirane hlamidijom, postoji velika verovatnoća da do gastrointestinalne infekcije može doći i kod ljudi, takođe.

od infekcije do izlečenja i ponovne infekcije

Ova studija nije testirala ovu teoriju na ljudima. Umesto toga, studija se bavila kako je dolazilo do reinfekcije kod životinja, i neuspeha koji su određeni lekovi imali u lečenju hlamidije kada je utvrđeno da se hlamidija nalazi u crevima. Odavde je izveden zaključak da bi i žene koje su inficirane hlamidijom mogle imate slične probleme: lekovi koji su uzeti su mogli da izleče hlamidiju u genitalnoj regiji, ali ne i u crevima (gastro intestinalna regija), što bi ostavljalo bakteriju hlamidije da preživi određeno vreme dok se ponovo ne aktivira.

Ranije studije sugerišu da je kod žena veća verovatnoća da dođe do spontanog ponovnog javljanja infekcije.

Dve stvari bi to objasnile – neuspešno lečenje do koga može doći usled činjenice da je

1. bakterija razvila imunitet na lek,
2. reinfekcija

Iako je broj neuspešnih lečenja u porastu, u studijama hlamidije kod miševa, antibiotici su bili mnogo manje efikasni u lečenju hlamidije u gastro-intestinalnom traktu, nego u lečenju hlamidije u genitalnoj regiji. Roger Rank, glavni autor studije sugeriše da kod žene češće dolazi do reinfekcije nego kod muškaraca iz istog razloga zašto žene češće imaju infekcije urinarnog trakta. Alternativni antibiotici ili detaljnije posmatranje pacijenta mogu biti neophodni da bi bili sigurni da je pacijent zaista izlečen, smatra Roger.ž

Svakako, nema mesta panici, za sve koji su imali hlamidiju i uspešno su  se izlečili. Ponovno javljanje hlamidije je retko, a i kada se ponovo pojavi, opet se može izlečiti. Ali, ako ponovo dobijete hlamidiju a u stabilnoj ste i ozbiljnoj vezi, možda to ipak nije znak da treba da posumnjate u vernost vašeg partnera.

The post Hlamidija može da preživi u crevima? appeared first on Polne Bolesti.

Pojedini doktori insistiraju na uvođenju analnog Papa testa za gej i biseksualne muškarce, koji imaju veći rizik od dobijanja analnog kancera koji uzrokuju pojedini tipovi HPV virusa.

U analnom PAPA testu, u laboratoriji se ispituju ćelije koje su uzorkovane sa analnog otvora i traže se abnormalnosti.

hpv test za muškarce ne postoji

Ne postoji terapija za HPV infekciju kod muškaraca kada simptomi nisu prisutni.

Tačno je da muškarci i žene mogu da budu prenosioci HPV virusa koji uzrokuje polne bradavice, iako nemaju simptome. Ipak, poseta dermatovenerologu uglavnom ima smisla ukoliko ste vi ili vaš partner primetili polne bradavice. Slažemo se da može biti frustrirajuća činjenica da ne postoji test koji može reći ljudima bez simptoma da li prenose virus. Ipak, setite se, iako neki ljudi smatraju da je sramota imati kondilome, a tačno je i da njihovo pojavljivanje i rast stvara osećaj nelagode i neprijatnosti, vrste HPV virusa koje uzrokuju polne bradavice ni na koji drugi način ne utiču negativno na zdravlje osobe. Ovi tipovi HPV virusa nisu isti kao tipovi HPV virusa koje su povezane sa pre-kanceroznim izraslinama i rakom grlića materice. Ukoliko se bradavice pojave, postoji nekoliko različitih tretmana kojima se mogu ukloniti izrasline.

Prenošenje HPV virusa se još uvek ispituje, i postoji nekoliko empirijskih studija. Jedna studija je utvrdila da će 60% osoba čiji su partneri imali kondilome, takođe razviti genitalne bradavice, dok studije koje su bazirane na simulacijama i matematičkim modelima procenjuju da je stopa prenošenja 40% do 60% nakon jednog seksualnog odnosa sa osobom koja ima polne bradvice. Generalno, studije o prenosivosti HPV virusa je teško sprovesti i interpretirati: HPV je teško dijagnostikovati kod muškaraca i može biti prisutan bez simptoma tokom dužeg vremenskog perioda, tako da može biti teško reći ko je inficiran polnim bradavicama a ko nije. Kondomi mogu smanjiti rizik od prenošenja, ali su manje efikasni u odbrani od HPV virusa u poređenju sa odbranom od drugih polno prenosivih infekcija, obzirom da virus može biti prisutan i na genitalnim delovima koje kondom ne pokriva.

Uprkos teškoći utvrđivanja prisutnosti HPV virusa, postoje dobre vesti. Dve vakcine su dostupne sa svrhom zaštite od tipova HPV virusa koji uzrokuju i polne bradavice, kao i od drugih tipova HPV virusa, koji uzrokuju rak grlića materice. Jedna od vakcina, Gardasil, štiti od četiri najčešća tipa HPV virusa i odobrena je i za muški i za ženski pol, uzrast od 9 do 26 godina. Druga vakcina, Cervariks, je odobrena za devojčice i devojke uzrasta od 10 do 25 godina i štiti od dva najčešća tipa HPV virusa. Možete popričati sa vašim lekarom o tome da li su ove vakcine odgovarajuće i za vas.

Ukoliko nemate simptoma, ali ipak imate pitanja, možete da konsultujete vašeg dermatovenerologa. Iako je HPV virus prilično česta infekcija, dobro je znati koje mere predostrožnosti možete preduzeti da biste se zaštitili.

The post Muškarci, da li možete da prenosite kondilome iako ih nemate? appeared first on Polne Bolesti.

• Penetraciju anusa penisom
• penetraciju anusa sa prstima ili pomagalima, npr. vibratorom
• oralni seks – stimulacija anusa korišćenjem usta ili jezika

Anus je ispunjen mnogobrojnim nervnim završecima, koji ga čine veoma osetljivim na dodire. Za jednog partnera, anus može biti erogena zona koja reaguje na seksualnu stimulaciju, a za drugog, anus može obezbediti prijatan osećaj stegnutosti oko penisa. Stoga se neki od nas odlučuju za analni seks, koji takođe sa sobom nosi određene zdravstvene rizike i pametno je da preduzmete odgovarajuće mere opreza.

Da li je analni seks siguran?

Postoje mnogobrojni rizici skopčani sa analnim seksom i možemo reći da je analni seks najriskantnija od svih seksualnih aktivnosti iz nekoliko razloga:

• Anusu nedostaje prirodna vlažnost, koju poseduje vagina. Penetracija može dovesti do cepanja tkiva unutar anusa, što dozvoljava bakterijama i virusima da uđu u krvotok. Ovo može rezultirati polno prenosivim infekcijama. Studije pokazuju da je šansa za dobijanje HIV-a putem analnog odnosa 30 puta veća u poređenju sa vaginalnim odnosom. Izloženost HPV virusu može takođe dovesti do razvoja analnih bradavica i analnog kancera. Korišćenje raznih maziva (lubrikanata) može pomoći, ali ovo ne sprečava u potpunosti mogućnost da dođe do poderanog tkiva.
• Tkivo unutar anusa nije tako dobro zaštićeno kao tkivo spolja. Spoljno tkivo anusa sadrži sloj mrtvih ćelija koje služi kao prirodna zaštita od infekcije. Tkivo unutar anusa nema prirodnu zaštitu, što ga čini ranjivim u pogledu cepanja i širenja infekcije
• Anus je napravljen tako da zadrži fekalije. Anus je okružen sa mišićem u obliku prstena, koji se zove analni sfinkter, koji se se steže nakon velike nužde. Kada je mišić stegnut, analna penetracija može biti bolna i teška. Postoji sumnja da čest analni seks može dovesti do oslabljivanja ovog mišića, što mu može otežati držanje fekalija, dok ne dođete do kupatila. Ipak, Kegelove vežbe mogu ojačati analni sfinkter i sprečiti ovaj problem ili ga ispraviti.
• Anus je pun bakterija. Čak i ako oba partnera nema polno prenosivu infekciju ili bolest, bakterije koje po prirodi stvari borave u anusu mogu inficirati partnera koji pruža analni seks (partner koji vrši penetraciju). Takođe, ukoliko posle analnog seksa imate vaginalni seks, to može dovesti do vaginalne ili urinarne infekcije.

Analni seks nosi sa sobom i druge rizike. Oralni kontakt sa anusom nosi za oba partnera rizik od hepatitisa, HPV-a i drugih infekcija. Kod heteroseksualnih parova postoji mogućnost trudnoće, ukoliko se izbacivanje spermatozoida desi blizu vaginalnog otvora.

Postoji mogućnost i za ozbiljniju povredu prilikom analnog seksa, iako je to redak slučaj. Krvarenje nakon analnog seksa može biti posledica hemoroida ili poderotine, ili nečega ozbiljnijeg kao što je npr. perforacija (tj. rupica) u debelom crevu.

Ovo je opasan problem koji zahteva momentalnu intervenciju lekara, koja uključuje hospitalizaciju, operaciju i antibiotike koji imaju za cilj da spreče infekciju.

Prevencija problema koji mogu nastati usled analnog seksa

Jedini način da potpuno izbegnete rizike koje sa sobom nosi analni seks je da se uzdržite od analnog seksa. Ako ipak to ne želite, važno je da koristite kondom koji će vas štititi od infekcija i bolesti.

VAŽNO – kako da učinite analni seks bezbednijim:

• Pre analnog seksa važno je da su vam creva prazna, a ako su vam creva puna, sačekajte, pa tek posle velike nužde priuštite sebi tuširanje u toploj vodi, i dobro očistite anus anti-bakterijskim sapunom
• Koristite kondom – herpes i druge polne infekcije se prenose analnim seksom!
• Ne stavljajte penis u vaginu ili usta nakon što je bio u anusu, sve dok ne stavite novi kondom. Ako nemate više kondoma, morate se dobro oprati posle analnog seksa
• Koristite dosta maziva da biste smanjili rizik od ozlede tkiva. Sa lateks kondomima uvek koristite lubrikante na bazi vode.
• Opustite se pre stavljanja penisa kako biste smanjili rizik od povrede. Tuširanje toplom vodom ili radi lakše penetracije lezite na stomaku prilikom stavljanja penisa.
• Bolje je da preskočite analni seks ako imate hemoroide – hemoroidi mogu biti povređeni prilikom analnog seksa što može dovesti do njihovog krvarenja
• Ukoliko je bolno, prestanite sa analnim seksom.
• Ako vam se desi krvarenje nakon analnog seksa ili primetite otekline oko anusa ili da tečnost izlazi iz njega, posetite vašeg doktora što je pre moguće

The post Analni seks i rizici appeared first on Polne Bolesti.