Vaučeri za besplatne lekove bi mogli pomoći da seksualni partneri osoba koje se leče od hlamidije takođe dobiju terapiju, pokazuje nova studija.
Lečenje seksualnih partnera je važno, naglašavaju istraživači, jer osobe koje su lečene od hlamidije mogu ponovo dobiti hlamidiju od svojih partnera koji i dalje imaju infekciju. Odlazak u kliniku i poseta doktoru su ipak najbolja opcija za partnere osoba koje se leče od hlamidije.
Ali, autori studije kažu da su vaučeri za lekove dobra opcija za ljude koji izbegavaju posetu doktoru.
“Seksualni partneri pacijenata koji se leče možda neće imati nikakve simptome polno prenosive infekcije,” kaže Dr. Šeron Kameron, vodeći autor studije i istovremeno ginekolog u Dean Terrace Centru, (Edinburg, Škotska) za Rojters Zdravlje. Ili, “jednostavno ih je sramota da posete lekara.” Ovaj sistem “daje takvim osobama još jednu opciju da budu lečeni i izlečeni.”
Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. U Americi, 1% populacije se inficira sa hlamidijom svake godine. Mladi uzrasta od 15 do 24 godine su u najvećem riziku.
Tokom ove studije, doktori su podelili skoro 600 vaučera za lekove pacijentima koji imaju hlamidiju, od kojih su većinu činile žene. Vaučeri su omogućili seksualnim partnerima ovih pacijenata da odu u apoteku i dobiju besplatnu dozu antibiotika koji je prepisan za lečenje hlamidije, koji bi inače koštao oko 20 američkih dolara, u slučaju da nisu osigurani. Takođe, u slučaju da požele, seksualni partneri lečenih su imali mogućnost i da posete kliniku kako bi se tamo testirali i dobili terapiju.
Rezultati studije su da je 40% vaučera iskorišćeno u apoteci, većina kroz nekoliko dana. 4% seksualnih partnera se opredelilo da dođe u jednu od klinika kroz koje su prošli njihovi lečeni partneri, a koje su bile pod nadzorom ove studije. Istraživačima nije poznato da li su ostali partneri lečeni od strane njihovih stalnih doktora ili nisu uopšte lečeni.
Kameron je izjavila da su ovi rezultati u najmanju ruku dobri koliko i rezultati prethodnih studija o lečenju partnera obolelih od hlamidije, ako ne i bolji.
Sistem sa vaučerima je jedan od načina da se lekovi brzo dostave onima koji su inficirani. Neke države u SAD dozvoljavaju klinikama da se dodatni antibiotici dostave pacijentima, kako bi ih oni dali svojim seksualnim parterima. Ali ovo nije dozvoljeno u npr. Velikoj Britaniji.
S druge strane, davanje antibiotika ljudima bez konsultacije sa doktorom, bilo direktno, bilo preko vaučera, bi mogla da poveća otpornost bakterije na taj lek. Što se antibiotici češće koriste, posebno ako se koriste nedovoljno dugo ili pogrešno dozirani – veća je verovatnoća da će infekcija (u ovom slučaju hlamidija) uspeti da se izbori sa antibioticima i postane otporna na njih. Otporne infekcije su opasnije i skuplje za lečenje.
Ali, Piter Kar, menadžer odeljenja za Polne Bolesti i HIV u Ministarstvu Zdravlja države Minesota, izjavio je da efekat na otpornost bakterije prema antibiotiku u slučaju ovakve (vaučerske) procedure, ne bi bio značajan. Efekat stvaranja otpornosti bakterije, kada je hlamidija u pitanju nije toliko izražen kao što je to slučaj kada je u pitanju gonoreja, i “efekat na sveukupnu upotrebu antibiotika bi bio mali”, izjavio je za Rojters Zdravlje. “To bi zaista bio jako mali deo od ukupnog broja antibiotika koji se prepisuju.”
Takođe, postavlja se i etičko pitanje u vezi sa davanjem lekova ljudima, a da im doktor nije predočio moguće neželjene efekte ili druge opcije koje im stoje na raspolaganju. Američko Lekarsko Udruženje (American Medical Association – AMA) je ovim povodom zauzelo stav da se ovakva tehnika može upotrebiti kao “plan B”, tj. rezervni plan, kada doktori procene da seksualni partneri pacijenata neće posetiti lekara.
“Postoji određeni kompromisi koji su napravljeni” rekao je Dr. Mark Levine, nekadašnji predsednik Saveta Američkog lekarskog udruženja za Etička pitanja, koji nije bio uključen u ovu studiju za Rojters Zdravlje. “Ovo je neophodno ako želimo da više inficiranih ljudi dobije terapiju, nego što bi se desilo ako bi se insistiralo na tradicionalnom odnosu lekar-pacijent, koji zahteva ličnu posetu lekaru.”
“Zaključak je da ako partner neće posetiti lekara, ovo je način da ipak dobije terapiju,” rekao je Kar, koji takođe nije bio uključen u samu studiju. “Mi mislimo da je ova metoda korisna, a svaka metoda je dobrodošla, kako bismo se izborili sa polno prenosivim bolestima, kod pacijenata i njihovih seksualnih partnera.”
Kod nas, u Srbiji, uvek je dobro konsultovati ginekologa u vezi sa odlukom šta bi bilo najbolje da uradi vaš seksualni partner – neuporedivo bolje nego da odluku donosite sami.
Izvor: Rojters Zdravlje
Leave a Reply