Sprovedena studija sugeriše da bi vakcina protiv HPV virusa mogla jednoga dana pomoći u prevenciji bolesti srca
Dobro je poznato da su određeni tipovi HPV virusa najčešći uzročnici kancera grlića materice. Sada, kako stvari stoje, studija pokazuje da neki od ovih tipova HPV virusa mogu izazvati i povećanje rizika od srčanog napada ili šloga – čak i u odsustvu drugih faktora rizika.
Kao što je većini danas poznato, HPV može biti prenesen vaginalnim, analnim i oralnim seksom. Ovaj virus je povezan sa polnim bradavicama (kondilomi), kao i sa kancerima koji se javljaju na grliću materice, vagini, vulvi, penisu i analnom otvoru.
U Srbiji su do sada odobrene dve HPV vakcine, Cervariks i Gardasil. Obe ove vakcine se preporučuju sa ciljem sprečavanja raka grlića materice.
Ako se potvrdi kao ispravno, novo istraživanje sugeriše da HPV vakcina može takođe pomoći u sprečavanju oboljenja srca i šloga kod žena, a zaključci istraživanja su objavljeni u Žurnalu Američkog Koledža za Kardiologiju.
Humani papiloma virus (HPV) i rizik od srčanog udara
Istraživanje je uključilo 2500 žena starosne dobi od 20 do 59 godina. Iz ove grupe, 44.6% žena su bile pozitivne na testu za HPV, a 23.2% je pritom bilo pozitivno na tipove HPV virusa koji su povezani sa rakom grlića materice.
Žene sa HPV infekcijom su 2.3 puta u većem riziku od srčanog udara ili šloga, u odnosu na žene koje nemaju HPV, kaže jedan od istraživača koji su učestvovali u ovoj studiji Hsu-Ko Kuo, doktor medicine, i ujedno doktor za javno zdravlje, profesor na univerzitetu Teksas, na ogranku za medicinu u Galvestonu. “Na svakih 55 žena sa HPV virusom, biće jedan srčani napad ili slog” kaže on. Ovo je do sad bilo tačno, čak i u odsustvu ostalih faktora rizika za srčani udar ili šlog, kao što su visoki krvni pritisak, visoki holesterol, dijabetes i visoki indeks telesne mase.
Na koji način – ili čak da li uopšte – HPV povećava rizik da žene dožive srčani napad ili šlog, nije poznato. Možda negativno deluje na određene gene koji pomažu u zaštiti arterija od ateroskleroze (otvrdnjavanja arterija).
Sledeći korak je da se detaljnijim ispitivanjem poboljša stepen razumevanja svega ovoga, kaže Dr Kuo. Nakon toga, istraživači planiraju da ispitaju dejstvo HPV virusa na organizam muškaraca. “Nadamo se da ćemo razmatrati efekte vakcine protiv HPV, kako bismo zaključili da li možemo da zaštitimo žene od bolesti srca,” kaže on.
Može li HPV vakcina sprečiti bolest srca?
Suzan Štajnbaum, direktorka sektora za bolesti srca kod žena u bolnici Lenoks Hil u Nju Jorku, je zaprepašćena novim saznanjima. “Podatak da prisustvo HPV virusa koji potencijalno može da uzrokuje neki od kancera, takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i šloga kod žena čak iako nema ostalih tradicionalnih faktora rizika, mogao bi da pomogne u identifikovanju nove visoko-rizične grupe, kaže ona, jer oko 20% ljudi sa bolešću srca nema nijedan od tradicionalnih faktora rizika, kao što su holesterol ili visok krvni pritisak.
Istraživanje baca novo svetlo na procenu i analizu faktora rizika oboljenja srca kod žena, od kojih mnoge danas, kako stvari stoje, imaju HPV virus, i pokazuje novi smer koji vodi ka shvatanju ko je sve u riziku od srčanih bolesti i u skladu sa tim ka novim načinima da se te bolesti spreče,” istakla je tim povodom.
Dr Nika Goldberg, direktor Žoan H. Tiš Centra za Zdravlje Žena i Programa za žensko srce, insistira na oprezu prilikom interpretacije novih saznanja. “Nova saznanja mogu biti zaista izuzetna, ali još uvek je rano da donosimo konačne zaključke. Ako se dokaže da je prisustvo pojedinih tipova HPV virusa kod žena stvaran rizik za srčane bolesti, to će biti način da se identifikuju mlađe žene koje su u riziku,” kaže ona.
Ali veliki je skok reći da bi vakcina protiv HPV-a mogla da zaštiti žene od srčanog udara i šloga. “HPV uzrokuje kancer grlića materice. Kada govorimo o riziku od kardiovaskularnih bolesti, mogla bi postojati veza, ali to tek treba dokazati,” kaže ona.
Postoje stvari koje žene mogu da urade već sada, a za koje pouzdano znamo da će smanjiti rizik od srčanog udara i šloga, kaže ona. Ovo uključuje ostavljanje pušenja, kontrola krvnog pritiska, nivoa holesterola i telesne težine i njihove držanje u normalnim okvirima, kao i redovne fizičke aktivnosti.
“Ne možemo da dopustimo da ljudi zaborave na ostale faktore rizika,” kaže ona.
Leave a Reply