Vakcina protiv raka grlića materice uspešna?

Australijska studija o efikasnosti vakcinisanja sa ciljem prevencije i zaštite od HPV virusa, pokazuje pad u javljanju abnormalnih promena visokog stepena na ćelijama grlića materice kod devojaka mlađih od 18 godina.

Ovo su prvi dokazi da će program za vakcinaciju mlađih žena i devojaka, protiv HPV virusa (koji uzrokuje rak grlića materice) koji se sprovodi sada već u mnogim zemljama širom sveta, verovatno zaista smanjiti broj žena obolelih od ove bolesti.

Studija sprovedena u Australiji, jednoj od prvih zemalja, koja je započela sa vakcinacijom, pokazuju pad u broju javljanja abnormalnosti visokog stepena (promena na ćelijama grlića materice koje mogu biti prethodnica raku.

Australija je sa vakcinisanjem protiv HPV žena uzrasta od 12 do 26 godina, na nivou cele nacije, počela 2007. godine. Iako je potrebno da prođe mnogo godina da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li vakcinacioni programi zaista smanjuju broj obolelih od kancera grlića materice u populaciji, australijski naučnici su shvatili da imaju mogućnost da analiziraju rezultate testiranja na rak grlića, kako bi utvrdili da li je došlo do promene u broju mladih žena koje imaju abnormalne promene na ćelijama, koje prethode raku.

Kako je objavljeno u žurnalu Lancet, javili su da je proporcija devojaka uzrasta 17 godina I mlađih sa promenama visokog stepena smanje skoro duplo sa 0.8% na 0.42%.

Sa druge strane, utvrđeno je da nije bilo pada u broju javljanja ovih promena kod žena starijih od 17 godina. Ovo ne iznenađuje, jer je poznato da je vakcina najefikasnija ako se daje devojkama pre nego što postanu seksualno aktivne.

Ovakav rezultat, kažu autori, “učvršćuje u uverenju da je ovakvu vakcinu pogodno davati baš devojkama i devojčicama pre nege što zakorače u period adolescencije “. Ovi zaključci su radosno dočekani sa međunarodnim interesovanjem.

“Ne tako oprezni optimisti u nama žele da prihvate ove rane rezultate kao istinske dokaze efikasnosti vakcine,” napisale su Dr Mona Saraja i Dr Suzan Hariri iz Centra za Kontrolu Bolesti u Atlanti, SAD, u komentarima na rezultate izašle u časopisu.

Ali su takođe izjavile da bi volele da se zna mnogo vise o vakcinacionom statusu pojedinaca (svaka žena bi trebala da primi tri doze vaccine) kao I da je potrebno još rada kojim bi se potvrdilo da li je smanjenje javljanja abnormalnih promena na ćelijama (koje su prethodnica raka) zaista posledica vakcinisanja ili nekog drugog uzroka.

Iz ovih razloga, ove rezultate treba primiti sa oprezom.

Sa druge strane Majkl Kvinn, profesor ginekologije i ginekološke onkologije na Univerzitetu u Melburnu je izjavio da je ovo prva studija bilo gde u svetu koja pokazuje pad u javljanjima abnormalnih promena na ćelijama grlića kod veoma mladih žena.

On takođe smatra da iako su ovi rezultati verovatno posledica vakcinisanja, potrebno da se dokaže da je to zaista slučaj, tj. Da ovi rezultati nisu posledica nekih drugih faktora.

Eksperti za javno zdravlje naglašavaju da žene ne bi trebalo da pomisle da su posle vakcinisanja sigurne, te da i dalje moraju da praktikuju redovna PAPA testiranja.

Velika Britanija je sa svojim vakcinacionim programom počela u Septembru 2008. nudeći vakcinisanje u školama dvanaestogodišnjakinjama i trinaestogodišnjakinjama, sa posebnim vakcinacionim programom za nešto starije devojčice, uzrasta do 18 godina.

Procenjeni trošak je bio 100 miliona funti godišnje. Od dve dostupne vakcine, Britanija se odlučila za Cervariks, koju je pravila Britanska kompanija GlaxoSmithKline, iako ova vakcina ne nudi dodatnu zaštitu od polnih bradavica, kao što je to slučaj sa vakcinom Gardasil.

U Britaniji u školskoj 2009/10, vise od tri četvrtine devojčica uzrasta između 12 i 13 godina su primile sve tri doze vakcine.