Večernje Novosti su u decembru 2008. godine objavile zanimljiv tekst o testiranju na zarazne bolesti u Šapcu. U tekstu se navodi se da je kroz Savetovalište za zarazne bolesti, Zavoda za javno zdravlje u Šapcu, tokom 2008. godine prošlo nešto više od 90 osoba. Autori teksta nisu hteli da sude da li je to mnogo ili malo, a mi procenjujemo da je to zaista jako malo, tj. u proseku, SAMO jedna osoba na svaka 4 dana je išla u savetovalište.
Savetovalište je formirano na inicijativu Ministarstva Zdravlja, još u maju 2006. godine i u njemu se može obaviti dobrovoljno, POVERLJIVO i BESPLATNO testiranje na četiri opasne, polno prenosive bolesti: testiranje na HIV, test na hlamidiju, kao i test na hepatitis B i hepatitis C.
Postavlja se pitanje šta je pravi uzrok ovako loše posećenosti ovog Savetovališta. Loš marketing, nedovoljno razvijena svest o tome koje opasnosti nose sa sobom polne bolesti ili socijalno programiranje stanovnika Srbije, koji i dalje žive u strahu od sramote, ako se u okruženju u kom žive sazna da imaju neku od polno prenosivih bolesti. Nažalost, izgleda da je ovaj strah veći od strah od samih polnih bolesti, tako da se pojedinci radije odlučuju za varijantu trpljenja i uzdržavanja od lečenja bolesti, koje za dalje posledice ima pogoršanje zdravlja i dalje širenje polnih bolesti.
Gore navedene polne bolesti za koje se u Šabačkom savetovalištu za zarazne bolesti nudi besplatno testiranje su veoma opasne, o Hiv infekciji se već toliko zna, Hepatitis B, kao i Hepatitis C napada jetru, koja je od vitalnog značaja za ljudski organizam, a hlamidija, ako se ne leči, preti sterilitetom. Pa ipak, broj poseta je veoma mali.
Nažalost, Srbija i u pogledu polnih bolesti prati svetske trendove koji beleže veliki porast broja obolelih od polnih bolesti. Iako nije neophodno.
Za one kojima je veoma bitna poverljivost i diskrecija, objavljujemo sledeći deo teksta iz Večernjih Novosti:
Da bi se neko testirao ne mora da kaže ni jedan podatak o sebi. Sve je anonimno i pod šifrom, a iz jednog seruma besplatno se rade analize na ove četiri bolesti, što bi u nekoj privatnoj klinici koštalo oko 10.000 dinara. Svrha je da se testiraju osobe koje su u sebi prepoznale određeni oblik rizičnog ponašanja, bez obzira da li je u pitanju intravensko uzimanje narkotika ili seksualni odnos bez zaštite – objašnjava dr Rakić, koja je na ovu temu govorila i na nedavnoj javnoj tribini “Mladi i polno prenosive bolesti”.
Originalan tekst možete pročitati pod nazivom Manje rizika i više testiranja. Borite se za vaše zdravlje.
