Nova studija je pokazala da je 8.7% testiranih žena imalo pozitivan rezultat testa na trihomonas.

Polno prenosiva infekcija poznata pod nazivom trihomonijaza, koju uzrokuje mikroorganizam trihomonas vaginalis je češća nego što veruju eksperti, posebno kod starijih žena, rezultati su nove studije.

Studija pokazuje da najveći rizik da dobiju infekciju imaju žene starije od 45 godina. “Prilikom svoje redovne godišnje posete lekaru, žene bi trebalo da zatraže testiranje na ovaj mikroorganizam”, izjavila je Šarlot Gejdos, profesorka medicine i ujedno specijalista za infektivne bolesti na Školi medicine Univerziteta Džon Hopkins.

Ona je izjavila da bi testiranje na trihomonas trebalo da bude rutinsko testiranje za sve seksualno aktivne žene, bez obzira na uzrast i dodala da bi svaka otkrivena infekcija trebalo da budu prijavljena institucijama za javno zdravlje, kao što je to slučaj sa gonorejom i hlamidijom.

Drugi ekspert koji je imao detaljan uvid u studiju, je ipak dao nešto umereniji zaključak: “ Slažem se da su potrebna opsežnija testiranja na trihomonas”, izjavio je Bredli Stoner, doktor medicine i ujedno profesor saradnik medicine i antropologije. “Ali,” dodao je “pre nego što svim ženama uputimo preporuku da se testiraju na trihomonas, potrebno je još podataka.”

Celokupnu studiju je finansirala Gen-Probe, jedna od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju testova.

Ko dobija trihomonas?

Gejdos i njene kolege su sakupili i obradili uzorke od ukupno 7,593 testiranih žena iz 28 država u sklopu SAD. Testirane žene su bile uzrasta od 18 do 89 godina.

Sveukupno, 8.7% testiranih žena su utvrđene pozitivnim na trihomonas. Ranije studije su pokazivale procenat manji od 4%.

Procenat žena inficiranih trihomonasom je čak bio viši od procenta žena inficiranih hlamidijom ili gonorejom. Sveukupno 6.7% žena je utvrđeno pozitivnim na hlamidiju, a 1.7% na gonoreju.

Kada su istraživači razvrstali rezultate testiranja prema starosnoj dobi, utvrđeno je da u starosnoj grupi:

Od 50 do 60 godina: 13% testiranih je pozitivno na trihomonas.
Od 40 do 50 godina: 11.3% pozitivno.
Od 30 do 40 godina: 7.9% pozitivno.
Od 20 do 30 godina: 8.3% pozitivno.

Studija je pokazala da su Afroamerikanci ćešće inficirani od belaca, tj. čak 20.2% Afroamerikanaca je utvrđeno pozitivnim na infekciju i svega 5.7% belaca.

Za sada nemamo dostupan podatak o sprovedenim istraživanjima na ovu temu u Srbiji.

Muškarci sa rakom prostate koji su ranije bili inficirani sa mikrobom trihomonas vaginalis (trihomonijaza spada u polno prenosive bolesti) su u većem riziku da razviju agresivniji oblik raka prostate, u poređenju sa muškarcima koji nikada nisu imali ovu polnu bolest, pokazuje nova studija.

Istraživači ukazuju da je polna bolest trihomonijaza, najčešća kod muškaraca uzrasta između 25 i 39 godina.
Mikrob trihomonas, je vrsta parazita, koja može inficirati prostatu i uzrokovati zapaljenje koje podstiče rast kancera prostate kasnije u životu, izjavila je Lorelei Mucci, doktor nauka, asistent profesor epidemiologije na Harvardskoj Školi Javnog Zdravlja (Harvard School of Public Health).

“Konkretno, mi verujemo da zapaljenje koje je posledica više uzroka vodi ka progresiji raka prostate” izjavila je.
U ovoj studiji, Mucci i njene kolege su uporedili 673 pacijenta sa rakom prostate sa 673 muškarca bez ovog kancera, i testirali krv i jednih i drugih, na raniju infekciju trihomonasom. Svi muškarci su bili uključenu u ovu studiju (Physician’s Health Study, kako kaže izveštaj, objavljen ove nedelje u Žurnalu Državnog instituta za kancer.

Ovim su pokazali da je grubo, 1 od 5 muškaraca bio inficiran sa trihomonasom u nekom trenutku u svom životu. Muškarci inficirani sa trihomonasom imaju podjednake šanse da se kod njih razvije rak prostate kao i ostali. Međutim, u slučaju da dobiju rak prostate, oni koji su imali trihomonijazu imaju 2 do 3 puta veći rizik da se kod njih razvije agresivnija i potencijalno opasna po život forma raka prostate, kaže studija.

Od trihomonasa oboleva 174 miliona ljudi širom sveta svake godina, i, u svakom trenutku, oko 3% mlađih muškaraca na planeti je inficirano trihomonasom; najčešća je kod muškaraca uzrasta između 25 i 39 godina.
Ipak, trihomonijaza je polna bolest koja je češće otkrivana od strane žena nego muškaraca, jer će žene češće dobiti simptome, kao što su sekret i svrab, nego muškarci.

Samo 1 od 4 muškarca sa trihomonasom razvije simptome, i tokom vremena, infekcija obično nestane sama od sebe (ova polna bolest se može lako izlečiti antibioticima).

“Mislim da u velikoj većini slučajeva muškarci zaista traže pomoć lekara, jedino ako se kod njihovog partnera dijagnostikuje trihomonas i tada mogu otići i dobiti terapiju zajedno sa partnerom,” izjavila je Mucci. “Takođe mislim da generalno vlada stav da je ovo akutna infekcija, koja će se vremenom proći, i izgledalo je da od nje nema nikakve štete, ali u ovom slučaju pokazuje se da ima štete – samo se šteta ne vidi – do narednih 20 godina u budućnosti.”

Infekcije su samo jedan faktor koji istraživači ispituju kao potencijalni faktor koji utiče na rast raka prostate; postoji mišljenje da i ostali (kao što je npr. odabir namirnica u ishrani) utiču na rizik razvijanja raka prostate.
“Prilično smo uvereni da ishrana ima svog udela,” kaže Dr. Peter C. Albertsen, iz Centra za Zdravlje, Univerziteta u Konektikatu, Farmington. Rak prostate je redak u Azijskim zemljama, ali je relativno čest u Zapadnim zemljama i istraživači pretpostavljaju da je to zbog neke komponente u ishrani Zapadnjaka, kaže Albertsen, koji je napisao uvodni članak za studiju.

“Ono čime se ova studija bavi je da li postoje potencijalni infektivni uzroci koji mogu rezultovati da rak prostate od relativno mirne bolesti postane klinički bitna bolest” kaže Albertsen. “Ova studija ukazuje da bi parazit, Trichomonas vaginalis mogao biti takav uzročnik.

Dok je povezanost sa rakom prostate možda iznenađujuća, postoje ostali kanceri koji su uzrokovani polno prenosivim bolestima. Npr. rak grlića materice kod žena je uzrokovan polno prenosivim humanim papiloma virusom (HPV). Ipak, HPV infekcija je česta, i mnogo devojaka koje imaju HPV virus nikada ne razviju rak grlića materice.

“Iako postoje dokazi koji sugerišu da se broj partnera muškarca tokom njegovog životnog veka može povezati sa povećanim rizikom od raka prostate,” kaže Mucci, veza između ova dva nije jasna, kao što je to slučaj kod raka grlića materice. Ne postoji snažan indikator koji ukazuje da je polna bolest uzročnik raka prostate, i istraživači sumnjaju da je trihomonas samo jedan faktor koji uzrokuje zapaljenja, koji može doprineti kanceru ili učiniti da se on brže razvija.

“Mislimo da je zapaljenje ono što je bitno,” ona kaže. “Zapaljenje može biti posledica trihomonasa, dijete, ili može biti posledica oksidativnog stresa koji je rezultat npr. pušenja cigareta ili drugih faktora.”
Kako god bilo, još uvek je prerano praviti bilo kakve izmene u procesu testiranja i lečenja bilo obolelih od raka prostate, bilo od trihomonasa, kažu oba eksperta. “Neophodno je da se još istraživača pozabavi ovim pitanjem, kako bi se ili ustanovila stvarna veza ili odbacila povezanost ove dve bolesti,” kaže Albertsen.
Ipak, ovo je važno pitanje koje treba razmotriti, on naglašava.

“U ovom trenutku, ako biste pitali prosečnog urologa ili internistu: ‘Da li Trichomonas vaginalis vodi do raka prostate?’, odgovor bi bio ne, i činjenica je da ova studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu” on kaže. “Ali ako bismo uvideli da infekcije uopšte mogu biti povezane sa rakom prostate, mogli bismo sagledati novi aspekt ove bolesti i samim tim, lečiti je još efikasnije.

Izvor : CNN