Naime, u letnjem periodu pogotovo, kako piše časopis Blic, zbog sunca, boljeg raspoloženja, povećanog kretanja ljudi, pa samim tim i povećanog broja novih poznanstava, dolazi i do povećanog broja seksualnih odnosa, pre svega među mladima. I sve bi možda bilo u redu da je kultura seksualne zaštite na nešto višem nivou. Mladi danas počinju da upražnjavaju seksualne odnose veoma rano, najčešće bez korišćenja kondoma.

Izbegavanje kondoma je opasno u seksualnim odnosima sa novim (odnosno nepoznatim) seksualnim partnerom ili partnerkom, jer počev od neželjene trudnoće, mladi rizikuju da dobiju i neku od polnih bolesti, od kojih jedino kondom pruža zaštitu. Često se korišćenje kondoma izbegava iz razloga jer "smanjuje seksualni doživljaj". Ipak, ako ne koristite kondome, rizikujete dobijanje veoma opasnih bolesti, a oni koji ih dobiju, shvate da je ipak mnogo bolje koristiti kondom, barem dok se partneri ne upoznaju i uvere da je bezbedno imati seksualne odnose jedno sa drugim bez kondoma.

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje "Batut", u toku prošle godine, najviše je bilo onih koji su imali hlamidiju, a broj pacijenata koji imaju ovu bolest je kod nas u porastu od 2005., a veliki broj pacijenata se žali i na kondilome. Takođe, broj obolelih od sifilisa i tripera je gledajući od 2005. na ovamo oscilovao, mada kada je triper u pitanju, broj obolelih je među populacijom od 20 do 29 godina u znatnom porastu. U prilog tome govori i tabela:

Izvor: Statistike instituta za javno zdravlje "Batut" objavljene su u časopisu Blic.

Holandski istraživači, u svom radu koji su objavili u časopisu “Britiš Medikal Žurnal” pokazali su da su stariji svingeri, oni koji imaju više od 45 godina – posebno ugroženi - a još uvek spadaju u grupaciju koja je prilično zapostavljena od strane zdravstva.

Sa procenama da bi populacija svingera mogla obuhvatati mnogo miliona ljudi na celom svetu, naučnici su izjavili da postoji rizik da bi se ova “grupacija” mogla ponašati kao “most kojim se polno prenosive infekcije prenose na čitavu populaciju”.

"Iako su tačne procene o brojnosti nedostupne, populacija koju čine svingeri je verovatno prilično velika," napisala je En-Mari Nikemp, koja je radila na ovoj studiji zajedno sa kolegama sa Maastricht Univerziteta.
Holandska studija je analizirala broj pacijenata koji su tražili pomoć tokom 2007. i 2008. na nekoj od tri klinike u Holandiji koje se bave seksualnim zdravljem.

Ove klinike su od početka 2007. beležile da li je pacijent svinger, u pokušaju da se isprati procenat inficiranih u ovoj grupaciji.

Tokom trajanja studije, bilo je nešto manje od 9000 konsultacija ukupno na ove tri klinike, a statistika je pokazala da je jedan od devet pacijenata svinger, prosečne starosti 43 godine.

Sve u svemu, procenat obolelih od hlamidije ili gonoreje je bio malo više od 10% među heteroseksualnim pacijentima koji nisu svingeri, 14% među gej muškarcima, nešto ispod 5% među ženskim prostitutkama i 10.4% među svingerima, pokazalo je istraživanje. Takođe, među ženama koje su svingeri pronađeno je više polnih infekcija, nego kod muškaraca svingera.

Jedan od 10 starijih svingera ima hlamidiju, a otprilike jedan od 20 gonoreju.

Kao što smo već mnogo puta naglasili, hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti i u većini slučajeva ne uzrokuje nikakve simptome. Infekcija bakterijom hlamidije može dovesti do bolesti zapaljenja male karlice, vanmaterične trudnoće i steriliteta. Gonoreja je još jedna bakterija koja se prenosi seksualnim odnosom, a takođe može dovesti do steriliteta ako se ne leči.

Nikemp je izjavila da za razliku od ostalih grupa koje su u visokom riziku od dobijanja neke od polnih infekcija, kao što su mladi heteroseksualno orjentisani mladići i devojke, prostitutke i gej muškarci, koje je relativno lako definisati i ka kojima je relativno lako usmeriti kampanju zdravstvene zaštite, kako bi potražili savet i pomoć, svingeri su kao grupa do sada spadali u sakrivenu grupaciju unutar društva.

"Zbog toga je do njih mnogo teže doći," izjavila je u telefonskom intervjuu. "Zbog toga što se kriju i na neki način su obeleženi belegom srama, teško im je da istupe i potraže pomoć u vidu testiranja na polne bolesti i odgovarajućeg lečenja."

Izvor : Reuters

Lečenje seksualnih partnera je važno, naglašavaju istraživači, jer osobe koje su lečene od hlamidije mogu ponovo dobiti hlamidiju od svojih partnera koji i dalje imaju infekciju. Odlazak u kliniku i poseta doktoru su ipak najbolja opcija za partnere osoba koje se leče od hlamidije.

Ali, autori studije kažu da su vaučeri za lekove dobra opcija za ljude koji izbegavaju posetu doktoru.
"Seksualni partneri pacijenata koji se leče možda neće imati nikakve simptome polno prenosive infekcije," kaže Dr. Šeron Kameron, vodeći autor studije i istovremeno ginekolog u Dean Terrace Centru, (Edinburg, Škotska) za Rojters Zdravlje. Ili, "jednostavno ih je sramota da posete lekara." Ovaj sistem "daje takvim osobama još jednu opciju da budu lečeni i izlečeni."

Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. U Americi, 1% populacije se inficira sa hlamidijom svake godine. Mladi uzrasta od 15 do 24 godine su u najvećem riziku.

Tokom ove studije, doktori su podelili skoro 600 vaučera za lekove pacijentima koji imaju hlamidiju, od kojih su većinu činile žene. Vaučeri su omogućili seksualnim partnerima ovih pacijenata da odu u apoteku i dobiju besplatnu dozu antibiotika koji je prepisan za lečenje hlamidije, koji bi inače koštao oko 20 američkih dolara, u slučaju da nisu osigurani. Takođe, u slučaju da požele, seksualni partneri lečenih su imali mogućnost i da posete kliniku kako bi se tamo testirali i dobili terapiju.

Rezultati studije su da je 40% vaučera iskorišćeno u apoteci, većina kroz nekoliko dana. 4% seksualnih partnera se opredelilo da dođe u jednu od klinika kroz koje su prošli njihovi lečeni partneri, a koje su bile pod nadzorom ove studije. Istraživačima nije poznato da li su ostali partneri lečeni od strane njihovih stalnih doktora ili nisu uopšte lečeni.

Kameron je izjavila da su ovi rezultati u najmanju ruku dobri koliko i rezultati prethodnih studija o lečenju partnera obolelih od hlamidije, ako ne i bolji.

Sistem sa vaučerima je jedan od načina da se lekovi brzo dostave onima koji su inficirani. Neke države u SAD dozvoljavaju klinikama da se dodatni antibiotici dostave pacijentima, kako bi ih oni dali svojim seksualnim parterima. Ali ovo nije dozvoljeno u npr. Velikoj Britaniji.

S druge strane, davanje antibiotika ljudima bez konsultacije sa doktorom, bilo direktno, bilo preko vaučera, bi mogla da poveća otpornost bakterije na taj lek. Što se antibiotici češće koriste, posebno ako se koriste nedovoljno dugo ili pogrešno dozirani – veća je verovatnoća da će infekcija (u ovom slučaju hlamidija) uspeti da se izbori sa antibioticima i postane otporna na njih. Otporne infekcije su opasnije i skuplje za lečenje.

Ali, Piter Kar, menadžer odeljenja za Polne Bolesti i HIV u Ministarstvu Zdravlja države Minesota, izjavio je da efekat na otpornost bakterije prema antibiotiku u slučaju ovakve (vaučerske) procedure, ne bi bio značajan. Efekat stvaranja otpornosti bakterije, kada je hlamidija u pitanju nije toliko izražen kao što je to slučaj kada je u pitanju gonoreja, i "efekat na sveukupnu upotrebu antibiotika bi bio mali”, izjavio je za Rojters Zdravlje. “To bi zaista bio jako mali deo od ukupnog broja antibiotika koji se prepisuju.”

Takođe, postavlja se i etičko pitanje u vezi sa davanjem lekova ljudima, a da im doktor nije predočio moguće neželjene efekte ili druge opcije koje im stoje na raspolaganju. Američko Lekarsko Udruženje (American Medical Association - AMA) je ovim povodom zauzelo stav da se ovakva tehnika može upotrebiti kao “plan B”, tj. rezervni plan, kada doktori procene da seksualni partneri pacijenata neće posetiti lekara.

"Postoji određeni kompromisi koji su napravljeni” rekao je Dr. Mark Levine, nekadašnji predsednik Saveta Američkog lekarskog udruženja za Etička pitanja, koji nije bio uključen u ovu studiju za Rojters Zdravlje. "Ovo je neophodno ako želimo da više inficiranih ljudi dobije terapiju, nego što bi se desilo ako bi se insistiralo na tradicionalnom odnosu lekar-pacijent, koji zahteva ličnu posetu lekaru."

"Zaključak je da ako partner neće posetiti lekara, ovo je način da ipak dobije terapiju," rekao je Kar, koji takođe nije bio uključen u samu studiju. "Mi mislimo da je ova metoda korisna, a svaka metoda je dobrodošla, kako bismo se izborili sa polno prenosivim bolestima, kod pacijenata i njihovih seksualnih partnera."

Kod nas, u Srbiji, uvek je dobro konsultovati ginekologa u vezi sa odlukom šta bi bilo najbolje da uradi vaš seksualni partner – neuporedivo bolje nego da odluku donosite sami.

Izvor: Rojters Zdravlje

Kao rezultat ovako ustanovljenih podataka, širom Velike Britanije se poziva na masovnije učestvovanje u testiranju na sve polno prenosive infekcije, pogotovo uzrasna grupa od 15 do 24 godine.

Tokom 2008. godine, kod blizu 210,000 ljudi širom Velike Britanije je dijagnostikovana hlamidija, a oko tri četvrtine je u ovoj uzrasnoj grupi (od 15 do 24 godine).

Takođe, ispitivanje je otkrilo da 41% ispitivanih roditelja nikada nisu pričali sa svojom decom o bilo kojim polnim bolestima, kao i opasnostima koje one sa sobom nose, dok je 76% priznalo da su svesni da je hlamidija široko rasprostranjena među mlađima.

"Mi želimo da roditelji i zdravstveni radnici ohrabre mlade, u cilju otvorenog i iskrenog razgovora o kontracepciji i zdravom seksualnom životu, kao i zdravog pristupa osetljivim pitanjima, kao što je hlamidija", izjavila je Dawn Primarolo iz Ministarstva za decu, mlade ljude i porodice.

Roditelji u Velikoj Britaniji izgleda da su ili "indiferentni" ili "neuki", pri čemu 20% njih veruje da njihova deca nisu promiskuitetna, a 14% čvrsto veruje da njihova deca još uvek uopšte nemaju seksualni život.

Ne znamo kakva je situacija kod nas u Srbiji, s obzirom da nemamo podatke da je ovakva anketa rađena, ali hlamidija definitivno spada u najrasprostranjenije polne bolesti i kod nas.

Istraživanje na Akademiji Sahlgrenska, pokazuje da kada se žena inficira hlamidijom, prva bela krvna zrnca koja stižu u borbu protiv ove polno prenosive bakterije nisu dovoljno efikasna. Ovo omogućava infekciji da se neometano popenje prema materici i falopijevim (materičnim) kanalićima. Autor studije Elen Marks kaže: “Sada kada znamo kako se organizam bori protiv bakterije hlamidije, možemo razviti vakcinu koja pomaže u toj odbrani.

Vakcina u formi kreme će biti dostupna za svega nekoliko godina, tvrde istraživači.
“Imamo osnovnu predstavu kako bi vakcina trebala da deluje, ali neophodno je da se uradi još dosta toga. Verujemo da će biti potrebno još nekoliko godina pre nego što vakcina postane realnost.”
Hlamidija je poznata kao tiha infekcija, s obzirom da često ne pokazuje simptome, ali ako se ne leči, može uzrokovati neplodnost.

To je sada jedna od najčešće dijagnostikovanih polno prenosiva infekcija, pri čemu najčešće bivaju inficirani mlađi od 25 godina, usled rizičnog ponašanja.

Na slici je prikazana bakterija Chlamydia trachomatis u ljudskoj ćeliji grlića materice.
Organizam se brani od infekcije posebnim belim krvnim zrncima, koja se nazivaju T limfociti. Kada ova krvna zrnca započnu borbu sa bakterijom, dolazi do zapaljenja koje može oštetiti tkivo, tako da druge, slične krvne ćelije bivaju pozvane da zaštite tkivo.

Tim Ellen Marks je otkrio da ove druge ćelije, koje deluju anti-zapaljenski, znatno ublažuju dejstvo T limfocita na mestu gde infekcija ulazi u organizam.

"Dakle, kako su ove druge ćelije koje deluju anti-zapaljenski nadmoćnije u predelu donje vagine, posledica je da T limfociti koji se bore protiv hlamidije nisu toliko koncentrisani u donjoj vagini, i infekcija se pomera naviše, prema materici i materičnim kanalićima, relativno lako i neusporeno," kaže Ellen Marks.
Istraživački tim raspolaže sa konceptom funkcionisanja vakcine, i već su je testirali na miševima.

Međutim, jedno od pitanja koje još treba rešiti je kako će se davati vakcina. Prethodno istraživanje je pokazalo da injekcije ne funkcionišu kako bi trebalo, i stoga će verovatno vakcina biti u formi nazalnog spreja (spreja za nos) ili će biti u formi kreme koja će se nanositi unutar vagine," kaže Elen Marks.

Izvor: Daily Mail

Istraživanja su pokazala da hlamidija, ako se ne leči – čak i kada nema simptoma – može uzrokovati smanjenje plodnosti. Kod žena, hlamidija može izazvati još ozbiljnije komplikacije, kao što su zapaljenje male karlice, hronične bol u karlici i vanmateričnu trudnoću. U 2008. čak dve trećine novo inficiranih hlamidijom bili su mladi. U Engleskoj 68 od svakih 1000 mladića su bili inficirani hlamidijom, kao i 84 od svakih 1000 devojaka. Od devedesetih godina, broj infekcija je sa 7,500 godišnje porastao na 123,000.

Jednom dijagnostikovana, hlamidija se lako leči antibioticima. Ipak, do sada, muški brzi testovi su bili relativno neprecizni i rađeni su uzimanjem brisa iz uretre, što sa ovim testom neće biti potrebno. Chlamydia Rapid Test tj. brzi test na hlamidiju, je test urina, usavršen od strane Dr. Lee i kolega sa “Diagnostics for the Real World” (DRW) i univerziteta Kembridž, moći će se koristiti veoma lako, uz minimalan trening. Test je dizajniran da se sprovodi uz korišćenje uređaja FirstBurst, koji ima mogućnost da sakupi šest puta veći iznos bakterije hlamidije iz standardnog uzorka urina.

British Medical Journal, renomirani časopis, objavio je procenu kvaliteta testa, koja pokazuje da je značajno precizniji od postojećih brzih testova na bazi urina. Istraživači su uzimali uzorke od preko 1,200 muškaraca. Utvrdili su da test korektno identifikuje hlamidiju u 84.1% slučajeva, što je najpreciznije uzimajući u obzir sve postojeće brze testove na hlamidiju kod muškaraca.

"Bez efikasnog i brzog programa testiranja za muškarce, male su šanse da uspemo u namerama da kontrolišemo infekciju hlamidijom” kaže Dr. Lee. "Ovaj novi test je istovremeno precizan i brz, i omogućava da muškarci koji posete klinike budu i testirani i lečeni na licu mesta prilikom te jedne posete."

Chlamydia Rapid Test je dobio odobrenje za upotrebu i već se nalazi na tržištu u Francuskoj, gde se koristi u klinikama, a uskoro će se naći na tržištima Španije, Portugalije, Italije i u većem broju Evropskih zemalja, pa se nadamo i kod nas.

Novi brzi test na hlamidiju za muškarce nije zahtevan u pogledu instrumenata, a lak je i za sprovođenje, tako da ga očekujemo što pre.

Savetovalište je formirano na inicijativu Ministarstva Zdravlja, još u maju 2006. godine i u njemu se može obaviti dobrovoljno, POVERLJIVO i BESPLATNO testiranje na četiri opasne, polno prenosive bolesti: testiranje na HIV, test na hlamidiju, kao i test na hepatitis B i hepatitis C.

Postavlja se pitanje šta je pravi uzrok ovako loše posećenosti ovog Savetovališta. Loš marketing, nedovoljno razvijena svest o tome koje opasnosti nose sa sobom polne bolesti ili socijalno programiranje stanovnika Srbije, koji i dalje žive u strahu od sramote, ako se u okruženju u kom žive sazna da imaju neku od polno prenosivih bolesti. Nažalost, izgleda da je ovaj strah veći od strah od samih polnih bolesti, tako da se pojedinci radije odlučuju za varijantu trpljenja i uzdržavanja od lečenja bolesti, koje za dalje posledice ima pogoršanje zdravlja i dalje širenje polnih bolesti.

Gore navedene polne bolesti za koje se u Šabačkom savetovalištu za zarazne bolesti nudi besplatno testiranje su veoma opasne, o Hiv infekciji se već toliko zna, Hepatitis B, kao i Hepatitis C napada jetru, koja je od vitalnog značaja za ljudski organizam, a hlamidija, ako se ne leči, preti sterilitetom. Pa ipak, broj poseta je veoma mali.

Nažalost, Srbija i u pogledu polnih bolesti prati svetske trendove koji beleže veliki porast broja obolelih od polnih bolesti. Iako nije neophodno.

Za one kojima je veoma bitna poverljivost i diskrecija, objavljujemo sledeći deo teksta iz Večernjih Novosti:

Da bi se neko testirao ne mora da kaže ni jedan podatak o sebi. Sve je anonimno i pod šifrom, a iz jednog seruma besplatno se rade analize na ove četiri bolesti, što bi u nekoj privatnoj klinici koštalo oko 10.000 dinara. Svrha je da se testiraju osobe koje su u sebi prepoznale određeni oblik rizičnog ponašanja, bez obzira da li je u pitanju intravensko uzimanje narkotika ili seksualni odnos bez zaštite - objašnjava dr Rakić, koja je na ovu temu govorila i na nedavnoj javnoj tribini "Mladi i polno prenosive bolesti".

Originalan tekst možete pročitati pod nazivom Manje rizika i više testiranja. Borite se za vaše zdravlje.

Broj mlađih od 16, inficiranih polnim bolestima je porastao za 58%, na 3913 u 2007-oj godini, sa 2,474 u 2003-oj.

Najveći skok beleži broj obolelih od hlamidije, najrasprostranjenije polne infekcije na svetu, sa 90% rasta broja dijagnostikovanih, ali se takođe beleži i povećanje slučajeva genitalnog herpesa i polnih bradavica.

Ministarstvo Zdravlja Britanije je izjavilo da je porast broja obolelih od hlamidije, posledica stupanja na snagu programa za testiranje na nacionalnom nivou, 2003. čija je direktna posledica veći broj testiranih pojedinaca.

Prošlog jula, nezavisna Agencija za zaštitu zdravlja (Health Protection Agency) je prijavila porast od 6% kada je u pitanju broj obolelih širom Velike Britanije, pri čemu je najveći broj novih obolelih među mladima.

Mladi ljudi uzrasta između 18 i 24 godine čine samo osminu populacije, ali se u ovoj grupi nalazi čak polovina ukupnog broja novih dijagnostikovanih slučajeva inficiranih nekom od polnih bolesti u Velikoj Britaniji, saopštila je agencija.

Otprilike kod jedne od deset mladih, seksualno aktivnih žena, testiranih na hlamidiju, u okviru nacionalnog programa za testiranje, je utvrđena prisutnost hlamidije, koja može uzrokovati zapaljenje male karlice, vanmateričnu trudnoću i sterilitet.

Takođe, za jednog od 12 muškaraca je utvrđeno da ima ovu bolest.