U Velikoj Britaniji, vlada je pre nekoliko godina donela odluku da tinejdžeri mogu besplatno podići pilulu za dan posle samo uz pokazivanje svoje “kontraceptivne kreditne kartice” (dole na slici), koje su tinejdžerke dobile kako bi mogle da zatraže kontraceptivnu pilulu bez ikakvih dodatnih objašnjenja farmaceutima u apotekama. Sve ovo je urađeno sa ciljem da se smanji broj neželjenih trudnoća. Plan nije uspeo u svojoj nameri, a kao rezultat, došlo je do povećanog prenošenja polno prenosivih infekcija u ovoj uzrasnoj grupi, pokazuje istraživanje.

Istraživanje je pokazalo da je ovakav plan britanske vlade jednostavno ohrabrio mlade da se slobodnije upuštaju u nezaštićene seksualne odnose i nije uspeo u svojoj osnovnoj nameri – da smanji broj neželjenih trudnoća kod tinejdžera (uzrast do 19 godina).

Profesori Sourafel Girma i David Paton sa Univerziteta u Notingamu su uporedili oblasti u Engleskoj gde je ovakva politika stupila na snagu, sa oblastima u kojima nije, kao i sa oblastima gde je implementirana kasnije.
Utvrđeno je da procenat trudnoća kod devojčica mlađih od 16 godina ostao isti, dok se procenat polno prenosivih bolesti povećao za 12% u onim oblastima, gde se pilula mogla besplatno uzeti u apotekama.

Profesor Paton je izjavio: “Utvrdili smo da nuđenje pilule za jutro posle, besplatno, nije imalo željeni efekat smanjenja broja tinejdžerskih trudnoća, ali je imalo neželjeni efekat povećanja broja polnih infekcija. Fokusiranjem na polno prenosive infekcije, imali smo priliku da testiramo da li je ovaj potez države imao uticaja na spremnost mladih da više rizikuju stupajući češće u nezaštićene seksualne odnose, i izgleda da je baš to u pitanju.”

Izveštaj, pod naslovom, „Efekat hitne kontrole rađanja na tinejdžerske trudnoće i polne infekcije“ biće objavljen u časopisu “Journal of Health Economics“.

Od Britanske vlade se sada očekuje da uradi reviziju svoje strategije za kontrolu rađanja kod tinejdžera.
Javila su se doduše i oprečne tvrdnje od strane komiteta koji podržava zajednicu farmaceuta pod državnim okriljem, koji je izneo stav da je na ovaj način postignuto da se procenat začeća (tj. započetih trudnoća) kod tinejdžera zadrži na istom nivou, dok se broj započetih trudnoća u ostalim uzrastima drastično povećao.

Ovom prilikom komitet je izneo i primedbu na ažurnost podataka koje je obrađivala studija, a koji su skupljani u intervalu koji je trajao četiri godine, a završio se pre sedam godina.

“U vreme kada su skupljani podaci za ovu studiju, službe za pomoć stanovništvu kada je u pitanju seksualno zdravlje su radile potpuno drugačije u Velikoj Britaniji, a danas, nakon sedam godina, pružanje pomoći mladima na ovom polju uključuje i snabdevanje kondomima, testiranje na polne infekcije, pa čak i oralnu kontracepciju, što zajedno daje objedinjeni pristup zarad poboljšanja seksualnog zdravlja ciljnih grupa.” – argumenti su komiteta koji je stao u odbranu državnog plana.

Iako mlade devojke koriste najmanje jedan metod kontracepcije, procenat tinejdžerskih trudnoća u Velikoj Britaniji je među najvišima u Zapadnoj Evropi.

Nešto manje od polovine svih trudnoća koje se dese mladima uzrasta od 15 do 18 godina, se završava abortusom.

Broj polnih infekcija dijagnostikovanih kod dece mlađe od 16 godina je porastao za 58% u poslednjih pet godina, na čelu sa hlamidijom koja je sada najčešća polna infekcija u Britaniji.

Norman Vels, direktor Udruženja za porodično obrazovanje, je izjavio: „Internacionalna istraživanja su do sada bezuspešno pokušavala da dokažu da šeme za hitnu kontrolu rađanja daju rezultate u vidu smanjenja broja začeća, a samim tim i broja abortusa. Ali sada imamo dokaz koji pokazuje da ovakvi pokušaji ne samo da ne uspevaju da učine bilo šta dobro, već mogu imati i loše posledice.”

Skorašnja studija pokazuje da je prethodne godine čak petina mladih devojaka koristilo pilulu za jutro posle, mnoge od njih nakon konzumiranja mnogo alkohola ili droga.

Ovo je izazvalo strahovanja da mnoge žene sada zapravo trpe nepotrebne rizike, ugrožavajući svoje zdravlje, koristeći pilulu nakon što su izgubile kontrolu u nekom od noćnih izlazaka.

Među devojkama uzrasta od 18 do 21 godine, jedna na 50 je izjavila da im pilula za jutro posle najviše odgovara kao – „regularan oblik kontracepcije”. Ovo je poražavajuća statistika kada se uzme u obzir da je pilula za jutro posle hormonska bomba koja se ne sme često koristiti, a kamoli redovno!

Često korišćenje pilula za dan posle (tj. pilula za jutro posle) može poremetiti zdravlje žene, pa čak i uzrokovati neplodnost.

Sve ovo pišemo zato što situacija kod nas nije mnogo bolja, naprotiv. Srbija zauzima neslavno prvo mesto u Evropi po broju abortusa, čak 150 000 abortusa godišnje, a kada su u pitanju najmlađe devojke, uzrasta od 16 do 19 godina, koje tek upoznaju sebe i svoje telo, brojka je i dalje velika čak 6 000 devojaka godišnje.
Istovremeno Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po korišćenju kontraceptivne pilule i hormonske spirale.

Ono što želimo da poručimo mladima je da nisu sami. Očigledno da i najrazvijenije zemlje sveta, u koje bez sumnje spada i Velika Britanija imaju slične probleme, a za mlade koji su ugroženi najbitnije je da shvate da uvek postoji neko kome se mogu obratiti za pomoć. Na prvom mestu porazgovarajte sa članovima vaše porodice, a odmah zatim se obratite i lekaru. Neka vam zdravlje bude na prvom mestu.

Izvori: Britanski Telegraf, Politika

Gomila naučnih izveštaja koja se pojavila u poslednje vreme, trebalo bi da ukloni i poslednju sumnju da stariji ljudi automatski gube svoj seksualni nagon u godinama kada ih stiže penzionisanje.

To su dobre vesti. Loše vesti su da veliki broj baka i deka kada se uzbude, tokom seksualnog odnosa biva inficirano nekom od polno prenosivih bolesti, kao što su HIV, hlamidija ili genitalni herpes.

Istraživanje seksualnog zdravlja i ponašanja koje je sprovedeno u Sjedinjenim Državama, od strane stručnjaka sa Univerziteta Indijana, napravilo je pomak uključivši ovaj put sve uzraste. Utvrđeno je da mnogi penzioneri – posebno muškarci – ostaju seksualno aktivni i u svojim sedamdesetim godinama.

Među ispitivanim ženama uzrasta od 60 do 69 godina, npr. 30% je imalo vaginalni snošaj prethodnog meseca, dok je za muškarce istog uzrasta ovaj procenat 39%. Međutim, za uzrast od 70 do 79 godine, razlika među polovima se povećava: 12% žena naspram 28% muškaraca.

Ova razlika među polovima se odslikava u ranijoj studiji koja je sprovedena na Univerzitetu Čikago. 35% žena uzrasta od 65 do 74 godine se složilo da seks “uopšte nije bitan” u njihovom životu, u poređenju sa svega 14% muškaraca koji su tvrdili isto. Za uzrast od 75 to 85 godina, 52% žena I 30% muškaraca se složilo sa ovom tvrdnjom.

Eksperti nude različita objašnjenja za ove raskorake između muškaraca i žena. S obzirom da žene u proseku žive duže, ne postoji dovoljno dostupnih muškaraca. Mnogi stariji muškarci koji su sami više vole da viđaju mlađe žene. Ali postoji slaganje da su, više nego bilo šta drugo, Vijagra i ostali lekovi koji povećavaju seksualnu želju i uzbuđenje, veoma uticali da dođe do ovakve razlike između muškarac i žena, povećavajući dužinu aktivnog seksualnog života kod starijih muškaraca.

U isto vreme, veliki broj ovih podmlađenih starijih ne štiti se na odgovarajući način kada je reč o zaštiti od HIV virusa i ostalih polnih bolesti. Studija koja je rađena u Indijani je utvrdila da je svega 17% muškaraca uzrasta između 60 i 69 godina koristilo kondom tokom njihovih najskorijih seksualnih odnosa sa “neobaveznom partnerkom”.

A sa druge strane, prema izveštaju iz Opšte bolnice u Masačusetsu, oni i ispaštaju zbog nezaštićenih seksualnih odnosa. Broj polnih bolesti među šezdesetogodišnjacima i starijima, koji uzimaju lekove protiv erektilne disfunkcije (tj. lekove za poboljšanje erekcije) dvostruko je veći u odnosu na njihove vršnjake koji ne koriste ove preparate.

Najveća veza između uzimanja ovih lekova je kada su polne bolesti u pitanju utvrđena sa HIV-om, izjavio je Dr. Anupam Jena, jedan od istraživača, pre svega zbog izuzetno neprijatnih simptoma, zbog kojih se ljudi radije odlučuju da se obrate doktoru. Iz ovih razloga HIV je polna bolest koja se najlakše prati.

Često se sugeriše da se javljanje HIV-a i ostalih polnih bolesti veoma povećalo tokom prethodne dekade, ali statistike iz Centra za Kontrolu i Prevenciju bolesti govore drugačije. Za svetsku populaciju u celini, broj novih slučajeva obolelih od polnih bolesti koji su prijavljeni svake godine tokom ovog perioda je bio stabilan – a ovo se odnosi i na starije osobe.

Naravno, ovo ne uključuje hiljade inficiranih starijih osoba koji posmatrano na kratak rok imaju malo simptoma ili nikakve simptome. Oni obično prolaze bez dijagnoze. Kao posledica toga, oni mogu dugoročno patiti od neuroloških smetnji kao posledice bolesti, koji se lako mogu pogrešno dijagnostikovati kao standardne bolesti starenja.

Zašto se stariji ljudi koji su samci ili uživaju u brojnim seksualnim aferama ne štite od polnih bolesti?

Eksperti su ponudili neke odgovore: Npr. zato što je starija generacija odrasla u vremenu kada je glavni razlog za korišćenje kondoma bio izbeći neželjenu trudnoću, a to im pod stare dane više nije problem. Zato što ne shvataju koliko su polne bolesti postale raširene. Zato što muškarci više vole da ne koriste kondom, a žene ne žele da insistiranjem na kondomu kod muškaraca izazovu nezadovoljstvo…itd.

Ako ostavimo sa strane njihovo izbegavanje kondoma, možemo konstatovati i da su seksualno aktivne bake i deke pogotovo osetljivi na polno prenosive bolesti. Sposobnost njihovog organizma da se odupre infekcijama je oslabila sa godinama – njihov imunitet je slabiji. A takođe i fizičke promene u genitalnim područjima kod žena, povećavaju rizik da dođe do manjih ogrebotina koje lakše mogu dovesti do polne infekcije.

Hlamidijalni konjuktivitis ili zašto treba držati oči zatvorene za vreme seksa.

“Može li se hlamidijalni konjuktivitis javiti kao posledica direktne ejakulacije spermatozoida u oko partnera?” pitali su doktori Simon Rackstraw, ND Viswalingam i Beng T Goh iz očne bolnice Moorfields u Londonu. Ovo pitanje je istovremeno i naslov studije objavljene u 2007. u internacionalnom žurnalu o Polno Prenosivim Bolestima i AIDS. Doktori Rackstraw, Viswalingam i Goh opisuju nezgode četiri pacijenta zajedno sa “detektivskim” radom koji su preduzeli prilikom dijagnostikovanja bolesti, njenog uzroka i lečenja.

Konjuktivitis, bilo da je uzrokovan od strane polno prenosive bolesti kao što je hlamidija ili nečim drugim, često se naziva i bolest “crvenih očiju”. To je naziv koji zapravo opisuje simptom ove bolesti, koja se javlja kao posledica zapaljenja konjuktive (vežnjače), membrane koja spaja beonjaču i rožnjaču. Upaljenja vežnjača čini beonjaču crvenom za vreme konjuktivitisa.

Doktori su označili bakteriju hlamidiju trahomatis kao mogućeg uzročnika ove bolesti u čak 9% slučajeva opasnih konjuktivitisa koji su primećeni od strane dežurnih lekara. Oni pretpostavljaju da bi većina doktora napamet (i verovatno pogrešno) pretpostavili da je došlo do prenošenja infekcije manuelno, tj. rukom: pacijenti su protrljali njihove oči sopstvenim rukama, nakon što su ruke došle u dodir sa inficiranim telesnim tečnostima, bilo njihovim sopstvenim ili njihovog partnera.

Cela priča je sa tehničkog aspekta prilično monotona. Jedan pacijent je izjavio da su “simptomi u njenom desnom oku počeli nedelju dana nakon seksualnog odnosa sa poznatim muškim seksualnim partnerom koji je na kraju odnosa ejakulirao u njeno oko.” Drugi pacijent je “imao neobavezan seks četiri meseca pre posete lekaru i seća se da je seksualni partner ejakulirao u njegovo oko prilikom oralnog seksa”.

Glavni trag, koji najviše upućuje na zaključak da je došlo do direktnog prenošenja prilikom ejakulacije u oko, je činjenica da ni kod jednog od ovih pacijenata nije pronađena hlamidija trahomatis u genitalnom traktu, a svi su kao podatak naveli da im je seksualni partner nedavno ejakulirao u inficirano oko.

Nažalost, ova priča ostaje nekompletna, jer u ovim slučajevima nije bilo moguće pronaći i testirati na hlamidiju njihove seksualne partnere.”

Doktori su ipak došli do nekakvog zaključka, sa namerom da utiču na lekare koji bi mogli da imaju ograničenu predstavu o načinima kojima osoba može dobiti konjuktivitis. “Vrlo je verovatno” glasi njihova pisana izjava, ”da je ovaj način prenošenja hlamidije trahomatis prilično potcenjen kao jako malo verovatan, pogotovo što se pacijent obično ne pita da li je u skorije vreme imao seksualnih odnosa prilikom kojih mu je partner ejakulirao u oko.”

Izvor Guardian

Da li je sredovečnima potrebno seksualno obrazovanje?

Brojka četrdesetogodišnjaka i pedesetogodišnjaka u Velikoj Britaniji kod kojih je dijagnostikovana neka od polno prenosivih bolesti tokom prošle godine je dvostruko veća u odnosu na broj takvih osoba koji je utvrđen 2000-te godine, kako izveštava Daily Mail.

Ispitivanje koje je sprovela Društvo za planiranje porodice iz Velike Britanije (Family Planning Association – FPA) je pokazalo da je u Velikoj Britaniji kod skoro 13,000 sredovečnih muškaraca i žena je tokom 2009. dijagnostikovana neka od polnih bolesti.

Tokom 2009. godine utvrđeno je da je više slučajeva genitalnog herpesa zabeleženo kod starijih do 45 godina, nego kod mladih uzrasta od 16 do 19 godina, dok su tokom iste godine kod više od 5,000 muškaraca i žena starijih od 45 godina dijagnostikovani kondilomi.

Stopa pojavljivanja hlamidije među ženama starijim od 45 godina je porasla za više od 95% u proteklih 9 godina, a FPA takođe beleži i 30% više poziva za pomoć i savet, od starijih građana koji su zabrinuti u vezi sa polnim bolestima.

Kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem, FPA je lansirao kampanju “The Middle-age Spread”, koja pogađa Britance starije od 50 godina.

Starije osobe koje se razvode ili izlaze iz duge veze sada koriste socijalne sajtove i socijalne mreže za povezivanje (npr. Fejsbuk), kako bi upoznali nove partnere, ali su očigledno nesvesni ili su zaboravili na važnost korišćenja kondoma, kako javlja FPA, a prenosi Daily Mail.

Izvršni direktor FPA Džuli Bentli je izjavila da je ljudima ove starosne dobi možda teško da pričaju o seksu i onome što ima veze sa seksom. “Seks je nešto veoma lično, svima nam je teže da pričamo o njemu, a to je pogotovo istina za starije generacije. Mnogi stariji ljudi, sa osećajem olakšanja da kontracepcija više ne predstavlja problem, jednostavno zaboravljaju da koriste kondome. Ostali nisu morali da misle o korišćenju kondoma decenijama, a pogotovo da odu do prodavnice i da ih kupuju. Briga o tome da će informacija o tome da imaju polnu bolest procureti u javnost, sprečava ih da potraže pomoć u klinikama.”

“Mi se zalažemo za pozitivnu i ispunjavajuću seksualnost osoba starijih od 50 godina, ali je neophodno da istaknemo i pošaljemo poruku da Polne infekcije ne mare za sede vlasi i za bore, već napadaju i starije. Ovo je situacija koja treba da nas zabrine i učini da nešto preduzmemo, jer ako ne preduzmemo akciju, stanje se može samo pogoršati.”

Nakon dužeg vremena, došli smo do nešto svežijih statistika kada su u pitanju polne bolesti.

Naime, u letnjem periodu pogotovo, kako piše časopis Blic, zbog sunca, boljeg raspoloženja, povećanog kretanja ljudi, pa samim tim i povećanog broja novih poznanstava, dolazi i do povećanog broja seksualnih odnosa, pre svega među mladima. I sve bi možda bilo u redu da je kultura seksualne zaštite na nešto višem nivou. Mladi danas počinju da upražnjavaju seksualne odnose veoma rano, najčešće bez korišćenja kondoma.

Izbegavanje kondoma je opasno u seksualnim odnosima sa novim (odnosno nepoznatim) seksualnim partnerom ili partnerkom, jer počev od neželjene trudnoće, mladi rizikuju da dobiju i neku od polnih bolesti, od kojih jedino kondom pruža zaštitu. Često se korišćenje kondoma izbegava iz razloga jer “smanjuje seksualni doživljaj”. Ipak, ako ne koristite kondome, rizikujete dobijanje veoma opasnih bolesti, a oni koji ih dobiju, shvate da je ipak mnogo bolje koristiti kondom, barem dok se partneri ne upoznaju i uvere da je bezbedno imati seksualne odnose jedno sa drugim bez kondoma.

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje “Batut”, u toku prošle godine, najviše je bilo onih koji su imali hlamidiju, a broj pacijenata koji imaju ovu bolest je kod nas u porastu od 2005., a veliki broj pacijenata se žali i na kondilome. Takođe, broj obolelih od sifilisa i tripera je gledajući od 2005. na ovamo oscilovao, mada kada je triper u pitanju, broj obolelih je među populacijom od 20 do 29 godina u znatnom porastu. U prilog tome govori i tabela:

Izvor: Statistike instituta za javno zdravlje “Batut” objavljene su u časopisu Blic.

Naučnici koji proučavaju život i ponašanje svingera – heteroseksualno orjentisanih parova koji redovno menjaju seksualne partnere i upražnjavaju grupni seks na organizovanim susretima – kažu da među ovim ljudima ima mnogo više inficiranih polnim infekcijama, nego što je slučaj kod prostitutki.

Holandski istraživači, u svom radu koji su objavili u časopisu “Britiš Medikal Žurnal” pokazali su da su stariji svingeri, oni koji imaju više od 45 godina – posebno ugroženi – a još uvek spadaju u grupaciju koja je prilično zapostavljena od strane zdravstva.

Sa procenama da bi populacija svingera mogla obuhvatati mnogo miliona ljudi na celom svetu, naučnici su izjavili da postoji rizik da bi se ova “grupacija” mogla ponašati kao “most kojim se polno prenosive infekcije prenose na čitavu populaciju”.

“Iako su tačne procene o brojnosti nedostupne, populacija koju čine svingeri je verovatno prilično velika,” napisala je En-Mari Nikemp, koja je radila na ovoj studiji zajedno sa kolegama sa Maastricht Univerziteta.
Holandska studija je analizirala broj pacijenata koji su tražili pomoć tokom 2007. i 2008. na nekoj od tri klinike u Holandiji koje se bave seksualnim zdravljem.

Ove klinike su od početka 2007. beležile da li je pacijent svinger, u pokušaju da se isprati procenat inficiranih u ovoj grupaciji.

Tokom trajanja studije, bilo je nešto manje od 9000 konsultacija ukupno na ove tri klinike, a statistika je pokazala da je jedan od devet pacijenata svinger, prosečne starosti 43 godine.

Sve u svemu, procenat obolelih od hlamidije ili gonoreje je bio malo više od 10% među heteroseksualnim pacijentima koji nisu svingeri, 14% među gej muškarcima, nešto ispod 5% među ženskim prostitutkama i 10.4% među svingerima, pokazalo je istraživanje. Takođe, među ženama koje su svingeri pronađeno je više polnih infekcija, nego kod muškaraca svingera.

Jedan od 10 starijih svingera ima hlamidiju, a otprilike jedan od 20 gonoreju.

Kao što smo već mnogo puta naglasili, hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti i u većini slučajeva ne uzrokuje nikakve simptome. Infekcija bakterijom hlamidije može dovesti do bolesti zapaljenja male karlice, vanmaterične trudnoće i steriliteta. Gonoreja je još jedna bakterija koja se prenosi seksualnim odnosom, a takođe može dovesti do steriliteta ako se ne leči.

Nikemp je izjavila da za razliku od ostalih grupa koje su u visokom riziku od dobijanja neke od polnih infekcija, kao što su mladi heteroseksualno orjentisani mladići i devojke, prostitutke i gej muškarci, koje je relativno lako definisati i ka kojima je relativno lako usmeriti kampanju zdravstvene zaštite, kako bi potražili savet i pomoć, svingeri su kao grupa do sada spadali u sakrivenu grupaciju unutar društva.

“Zbog toga je do njih mnogo teže doći,” izjavila je u telefonskom intervjuu. “Zbog toga što se kriju i na neki način su obeleženi belegom srama, teško im je da istupe i potraže pomoć u vidu testiranja na polne bolesti i odgovarajućeg lečenja.”

Izvor : Reuters

Vaučeri za besplatne lekove bi mogli pomoći da seksualni partneri osoba koje se leče od hlamidije takođe dobiju terapiju, pokazuje nova studija.

Lečenje seksualnih partnera je važno, naglašavaju istraživači, jer osobe koje su lečene od hlamidije mogu ponovo dobiti hlamidiju od svojih partnera koji i dalje imaju infekciju. Odlazak u kliniku i poseta doktoru su ipak najbolja opcija za partnere osoba koje se leče od hlamidije.

Ali, autori studije kažu da su vaučeri za lekove dobra opcija za ljude koji izbegavaju posetu doktoru.
“Seksualni partneri pacijenata koji se leče možda neće imati nikakve simptome polno prenosive infekcije,” kaže Dr. Šeron Kameron, vodeći autor studije i istovremeno ginekolog u Dean Terrace Centru, (Edinburg, Škotska) za Rojters Zdravlje. Ili, “jednostavno ih je sramota da posete lekara.” Ovaj sistem “daje takvim osobama još jednu opciju da budu lečeni i izlečeni.”

Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. U Americi, 1% populacije se inficira sa hlamidijom svake godine. Mladi uzrasta od 15 do 24 godine su u najvećem riziku.

Tokom ove studije, doktori su podelili skoro 600 vaučera za lekove pacijentima koji imaju hlamidiju, od kojih su većinu činile žene. Vaučeri su omogućili seksualnim partnerima ovih pacijenata da odu u apoteku i dobiju besplatnu dozu antibiotika koji je prepisan za lečenje hlamidije, koji bi inače koštao oko 20 američkih dolara, u slučaju da nisu osigurani. Takođe, u slučaju da požele, seksualni partneri lečenih su imali mogućnost i da posete kliniku kako bi se tamo testirali i dobili terapiju.

Rezultati studije su da je 40% vaučera iskorišćeno u apoteci, većina kroz nekoliko dana. 4% seksualnih partnera se opredelilo da dođe u jednu od klinika kroz koje su prošli njihovi lečeni partneri, a koje su bile pod nadzorom ove studije. Istraživačima nije poznato da li su ostali partneri lečeni od strane njihovih stalnih doktora ili nisu uopšte lečeni.

Kameron je izjavila da su ovi rezultati u najmanju ruku dobri koliko i rezultati prethodnih studija o lečenju partnera obolelih od hlamidije, ako ne i bolji.

Sistem sa vaučerima je jedan od načina da se lekovi brzo dostave onima koji su inficirani. Neke države u SAD dozvoljavaju klinikama da se dodatni antibiotici dostave pacijentima, kako bi ih oni dali svojim seksualnim parterima. Ali ovo nije dozvoljeno u npr. Velikoj Britaniji.

S druge strane, davanje antibiotika ljudima bez konsultacije sa doktorom, bilo direktno, bilo preko vaučera, bi mogla da poveća otpornost bakterije na taj lek. Što se antibiotici češće koriste, posebno ako se koriste nedovoljno dugo ili pogrešno dozirani – veća je verovatnoća da će infekcija (u ovom slučaju hlamidija) uspeti da se izbori sa antibioticima i postane otporna na njih. Otporne infekcije su opasnije i skuplje za lečenje.

Ali, Piter Kar, menadžer odeljenja za Polne Bolesti i HIV u Ministarstvu Zdravlja države Minesota, izjavio je da efekat na otpornost bakterije prema antibiotiku u slučaju ovakve (vaučerske) procedure, ne bi bio značajan. Efekat stvaranja otpornosti bakterije, kada je hlamidija u pitanju nije toliko izražen kao što je to slučaj kada je u pitanju gonoreja, i “efekat na sveukupnu upotrebu antibiotika bi bio mali”, izjavio je za Rojters Zdravlje. “To bi zaista bio jako mali deo od ukupnog broja antibiotika koji se prepisuju.”

Takođe, postavlja se i etičko pitanje u vezi sa davanjem lekova ljudima, a da im doktor nije predočio moguće neželjene efekte ili druge opcije koje im stoje na raspolaganju. Američko Lekarsko Udruženje (American Medical Association – AMA) je ovim povodom zauzelo stav da se ovakva tehnika može upotrebiti kao “plan B”, tj. rezervni plan, kada doktori procene da seksualni partneri pacijenata neće posetiti lekara.

“Postoji određeni kompromisi koji su napravljeni” rekao je Dr. Mark Levine, nekadašnji predsednik Saveta Američkog lekarskog udruženja za Etička pitanja, koji nije bio uključen u ovu studiju za Rojters Zdravlje. “Ovo je neophodno ako želimo da više inficiranih ljudi dobije terapiju, nego što bi se desilo ako bi se insistiralo na tradicionalnom odnosu lekar-pacijent, koji zahteva ličnu posetu lekaru.”

“Zaključak je da ako partner neće posetiti lekara, ovo je način da ipak dobije terapiju,” rekao je Kar, koji takođe nije bio uključen u samu studiju. “Mi mislimo da je ova metoda korisna, a svaka metoda je dobrodošla, kako bismo se izborili sa polno prenosivim bolestima, kod pacijenata i njihovih seksualnih partnera.”

Kod nas, u Srbiji, uvek je dobro konsultovati ginekologa u vezi sa odlukom šta bi bilo najbolje da uradi vaš seksualni partner – neuporedivo bolje nego da odluku donosite sami.

Izvor: Rojters Zdravlje

Nedavno ispitivanje koje je sprovelo nadležno ministarstvo iz Vlade Velike Britanije je otkrilo da 1 od 5 ljudi ne znaju da hlamidija, koja spada u najrasprostranjenije polne bolesti, može negativno uticati na plodnost kod žena. Takođe, otprilike dve trećine od 2000 ispitivanih odraslih osoba su priznale da ne koriste kondom prilikom prvog seksualnog odnosa sa novim partnerom.

Kao rezultat ovako ustanovljenih podataka, širom Velike Britanije se poziva na masovnije učestvovanje u testiranju na sve polno prenosive infekcije, pogotovo uzrasna grupa od 15 do 24 godine.

Tokom 2008. godine, kod blizu 210,000 ljudi širom Velike Britanije je dijagnostikovana hlamidija, a oko tri četvrtine je u ovoj uzrasnoj grupi (od 15 do 24 godine).

Takođe, ispitivanje je otkrilo da 41% ispitivanih roditelja nikada nisu pričali sa svojom decom o bilo kojim polnim bolestima, kao i opasnostima koje one sa sobom nose, dok je 76% priznalo da su svesni da je hlamidija široko rasprostranjena među mlađima.

“Mi želimo da roditelji i zdravstveni radnici ohrabre mlade, u cilju otvorenog i iskrenog razgovora o kontracepciji i zdravom seksualnom životu, kao i zdravog pristupa osetljivim pitanjima, kao što je hlamidija”, izjavila je Dawn Primarolo iz Ministarstva za decu, mlade ljude i porodice.

Roditelji u Velikoj Britaniji izgleda da su ili “indiferentni” ili “neuki”, pri čemu 20% njih veruje da njihova deca nisu promiskuitetna, a 14% čvrsto veruje da njihova deca još uvek uopšte nemaju seksualni život.

Ne znamo kakva je situacija kod nas u Srbiji, s obzirom da nemamo podatke da je ovakva anketa rađena, ali hlamidija definitivno spada u najrasprostranjenije polne bolesti i kod nas.

Vakcina protiv hlamidije mogla bi biti na raspolaganju za samo par godina, nakon što su naučnici utvrdili na koji način se ljudski organizam bori protiv infekcije.

Istraživanje na Akademiji Sahlgrenska, pokazuje da kada se žena inficira hlamidijom, prva bela krvna zrnca koja stižu u borbu protiv ove polno prenosive bakterije nisu dovoljno efikasna. Ovo omogućava infekciji da se neometano popenje prema materici i falopijevim (materičnim) kanalićima. Autor studije Elen Marks kaže: “Sada kada znamo kako se organizam bori protiv bakterije hlamidije, možemo razviti vakcinu koja pomaže u toj odbrani.

Vakcina u formi kreme će biti dostupna za svega nekoliko godina, tvrde istraživači.
“Imamo osnovnu predstavu kako bi vakcina trebala da deluje, ali neophodno je da se uradi još dosta toga. Verujemo da će biti potrebno još nekoliko godina pre nego što vakcina postane realnost.”
Hlamidija je poznata kao tiha infekcija, s obzirom da često ne pokazuje simptome, ali ako se ne leči, može uzrokovati neplodnost.

To je sada jedna od najčešće dijagnostikovanih polno prenosiva infekcija, pri čemu najčešće bivaju inficirani mlađi od 25 godina, usled rizičnog ponašanja.

Na slici je prikazana bakterija Chlamydia trachomatis u ljudskoj ćeliji grlića materice.
Organizam se brani od infekcije posebnim belim krvnim zrncima, koja se nazivaju T limfociti. Kada ova krvna zrnca započnu borbu sa bakterijom, dolazi do zapaljenja koje može oštetiti tkivo, tako da druge, slične krvne ćelije bivaju pozvane da zaštite tkivo.

Tim Ellen Marks je otkrio da ove druge ćelije, koje deluju anti-zapaljenski, znatno ublažuju dejstvo T limfocita na mestu gde infekcija ulazi u organizam.

“Dakle, kako su ove druge ćelije koje deluju anti-zapaljenski nadmoćnije u predelu donje vagine, posledica je da T limfociti koji se bore protiv hlamidije nisu toliko koncentrisani u donjoj vagini, i infekcija se pomera naviše, prema materici i materičnim kanalićima, relativno lako i neusporeno,” kaže Ellen Marks.
Istraživački tim raspolaže sa konceptom funkcionisanja vakcine, i već su je testirali na miševima.

Međutim, jedno od pitanja koje još treba rešiti je kako će se davati vakcina. Prethodno istraživanje je pokazalo da injekcije ne funkcionišu kako bi trebalo, i stoga će verovatno vakcina biti u formi nazalnog spreja (spreja za nos) ili će biti u formi kreme koja će se nanositi unutar vagine,” kaže Elen Marks.

Izvor: Daily Mail

Novi brzi test na hlamidiju za muškarce (chlamydia rapid test) omogućiće doktorima da dijagnostikuju hlamidiju u roku od samo sat vremena.

Istraživanja su pokazala da hlamidija, ako se ne leči – čak i kada nema simptoma – može uzrokovati smanjenje plodnosti. Kod žena, hlamidija može izazvati još ozbiljnije komplikacije, kao što su zapaljenje male karlice, hronične bol u karlici i vanmateričnu trudnoću. U 2008. čak dve trećine novo inficiranih hlamidijom bili su mladi. U Engleskoj 68 od svakih 1000 mladića su bili inficirani hlamidijom, kao i 84 od svakih 1000 devojaka. Od devedesetih godina, broj infekcija je sa 7,500 godišnje porastao na 123,000.

Jednom dijagnostikovana, hlamidija se lako leči antibioticima. Ipak, do sada, muški brzi testovi su bili relativno neprecizni i rađeni su uzimanjem brisa iz uretre, što sa ovim testom neće biti potrebno. Chlamydia Rapid Test tj. brzi test na hlamidiju, je test urina, usavršen od strane Dr. Lee i kolega sa “Diagnostics for the Real World” (DRW) i univerziteta Kembridž, moći će se koristiti veoma lako, uz minimalan trening. Test je dizajniran da se sprovodi uz korišćenje uređaja FirstBurst, koji ima mogućnost da sakupi šest puta veći iznos bakterije hlamidije iz standardnog uzorka urina.

British Medical Journal, renomirani časopis, objavio je procenu kvaliteta testa, koja pokazuje da je značajno precizniji od postojećih brzih testova na bazi urina. Istraživači su uzimali uzorke od preko 1,200 muškaraca. Utvrdili su da test korektno identifikuje hlamidiju u 84.1% slučajeva, što je najpreciznije uzimajući u obzir sve postojeće brze testove na hlamidiju kod muškaraca.

“Bez efikasnog i brzog programa testiranja za muškarce, male su šanse da uspemo u namerama da kontrolišemo infekciju hlamidijom” kaže Dr. Lee. “Ovaj novi test je istovremeno precizan i brz, i omogućava da muškarci koji posete klinike budu i testirani i lečeni na licu mesta prilikom te jedne posete.”

Chlamydia Rapid Test je dobio odobrenje za upotrebu i već se nalazi na tržištu u Francuskoj, gde se koristi u klinikama, a uskoro će se naći na tržištima Španije, Portugalije, Italije i u većem broju Evropskih zemalja, pa se nadamo i kod nas.

Novi brzi test na hlamidiju za muškarce nije zahtevan u pogledu instrumenata, a lak je i za sprovođenje, tako da ga očekujemo što pre.