Istraživači su izjavili da rezultati istraživanja sugerišu da postoji mogućnost da bi se vakcinacijom protiv HPV virusa, mogli pomoći i u suzbijanju HIV infekcije, koja je raširena širom sveta.

Studija je obuhvatila 2,168 muškaraca iz Kenije uzrasta između 18 i 24 godine. Na početku studije, polovina muškaraca je bila pozitivna na HPV virus. Tokom naredne 3.5 godine, skoro 6% od tih muškaraca je postala pozitivna na HIV virus, naspram nešto malo manje od 4% koliko ih je u istom periodu postalo pozitivno na HIV, iz grupe koja nije imala HPV virus na početku studije.

Kada su istraživači proveravali faktore rizika za dobijanje HIV infekcije, muškarci sa HPV virusom su imali 80% veće šanse da dobiju HIV virus, za razliku od onih koji nisu imali HPV virus, što sugeriše da humani papiloma virus (HPV) kao takav može da povećava prijemčivost ljudskog organizma na HIV.

Ovi nalazi su objavljeni u Žurnalu za Infektivne Bolesti.

Postoji više od 100 vrsta HPV virusa, od kojih neki izazivaju genitalne bradavice. Kod većine ljudi, imuni sistem se izbori sa infekcijom prilično brzo. Ipak, duža infekcija određenim vrstama HPV virusa može da dovede do kancera u nekim slučajevima.

Duga, trajna infekcija HPV određenim vrstama HPV virusa je primarni uzrok raka grlića materice kod žena, i takođe (ali znatno ređe) može dovesti do raka anusa i penisa kod muškaraca.

Postojeći zaključci su doneti na osnovu veće studije, uz pomoć koje je, zajedno sa još dve druge studije koje su sprovedene u Africi 2005. i 2006. godine, utvrđeno da obrezivanje smanjuje rizik muškarca za dobijanje HIV infekcije tokom heteroseksualnog odnosa. Studije koje su usledile, a koje su se takođe bavile obrezanim muškarcima, pokazale su da postoji mogućnost da obrezivanje takođe smanjuje i rizik za dobijanje HPV infekcije.

U poslednjoj studiji (o kojoj govorimo u ovom tekstu), HPV infekcija je povezana sa uvećanim rizikom za dobijanje HIV infekcije, čak i kada se uzme u obzir faktor da li je muškarac obrezan ili ne, kao i da li je dobio virus genitalnog herpesa, koji je ranije već povezan sa povećanjem rizika za dobijanje HIV infekcije.

Svi ovi zaključci sugerišu da vakcinacija protiv HPV virusa, zajedno sa obrezivanjem, može da pomogne u zaustavljanju širenja HIV-a, kako kaže vodeći istraživač Dr. Dženifer Smit, sa univerziteta u Severnoj Karolini.
"Pronalazak vakcine protiv HIV-a je najveća nada za suzbijanje AIDS-a, ali za sada takva vakcina ne postoji" izjavila je Dr. Smit u pisanoj izjavi koju je uputila sa Univerziteta. “Ipak, postoji vakcina za sprečavanje određenih tipova HPV virusa, i vakcinisanje mladih muškaraca pre nego što postanu seksualno aktivni, ima potencijal da pomogne u sprečavanju širenja HIV-a."

Postoje dve vakcine, koje mogu sprečiti određene tipove HPV, koji izazivaju kancer, kao i one koji izazivaju kondilome: Gardasil (koji proizvodi Merck) i Cervarix (proizvod kompanije GlaxoSmithKline). U SAD-u, ove vakcine su već duže odobrene za devojčice i mlade žene, uzrasta od 9 do 26 godina. Prošle godine, odobreno je i korišćenje Gardasila za dečake i momke u istom rasponu godina.

Nalazi ove studije, a koje je izneo tim Dr. Smit, iziskuju nova klinička testiranja kojima bi se utvrdilo da li HPV vakcinacija može smanjiti rizik od HIV infekcije.

Ako se vakcinacija pokaže efikasnom u ovu svrhu, potencijalni trošak bi mogao ostati glavna prepreka za vakcinisanje stanovništva zemalja u razvoju, gde dolazi do najvećeg procenta prenošenja HIV infekcije. Tri doze vakcine protiv HPV-a, koje su neophodne za njenu uspešnost koštaju grubo gledano oko $400 u SAD.

Nije jasno zašto bi HPV infekcija trebala da povećava verovatnoću za dobijanje HIV virusa, ali je biološki prihvatljivo, kako kaže tim doktorke Smit. Promene na koži, koje uzrokuje HPV, mogle bi se npr. ponašati kao “portal za ulazak HIV virusa”, primetili su istraživači. Treba dodati da, HPV može uzrokovati produkciju određenih In addition, HPV may induce the production of certain zapaljenskih proteina u genitalnom području, što može pojačati prijemčivost na HIV infekciju.

Studija je izvedena i finansirana pod pokroviteljstvom Američkog Nacionalnog Instituta za Zdravlje i Kanadskog Instituta za Zdravstena IStraživanja.

Izvori:

REUTERS
Žurnal za Infektivne Bolesti, izdanje od 1. Juna 2010.

Istraživači su preporučili da bi inicijative za prevenciju HIV-a trebalo da uključuju aktivnosti koje izgrađuju samopouzdanje kod gej muškaraca i koje uzimaju u obzir unutrašnju homofobiju. Takođe se sugeriše da programi za muškarce kod kojih je dijagnostikovan HIV trebaju da uključuju informacije o polno prenosivim infekcijama.

HIV-negativni gej muškarci i serosorting

Serosorting je praksa identifikovanja društvenih i seksualnih partnera u zavisnosti od njihovog HIV statusa. Smatra se kontroverznim jer se koristi za učestvovanje u seksualnim aktivnostima, ne obazirući se na mere predostrožnosti koje pružaju bezbednije seksualne odnose (npr. kondom), jer su oba seksualna partnera ili negativni na HIV ili su oba partnera već HIV pozitivni.

Više od petine gej muškaraca iz Francuske je biralo seksualnog partnera za nezaštićen analni seksualni odnos na bazi toga da li su prijavili HIV infekciju ili ne (serosorting).

HIV-negativni muškarci su češće prijavljivali serosrting od onih koji imaju HIV (26% prema 14%).

Korišćenje interneta za pronalaženje seksualnih partnera je povezano sa serosortingom među HIV pozitivnim muškarcima, verovatno zbog osećaja sigurnosti i bezbednosti prilikom objavljivanja potencijalnom partneru da imaju HIV virus, jer je mnogo lakše učiniti sa nepoznatim partnerom onlajn, nego uživo.

Korišćenje droga je po statistikama bilo češće kod muškaraca koji su prijavili serosorting (31% prema 24%).

Manje seksualnih partnera je jedini faktor koji je povezan sa HIV-negativnim muškarcima.

“Za HIV-seronegativne (kod kojih je testiranjem utvrđeno da nemaju HIV) muškarce koji imaju seks sa muškarcima, praktikovanje serosortinga implicira potrebu za regularnim proveravanjem svog HIV statusa kroz regularna testiranja na HIV,” komentarišu istraživači. Ipak, utvrđeno je ”da u prethodne dve godine nema razlike u frekvenciji praktikovanja HIV testova između gej muškaraca koji praktikuju serosorting i onih koji ga ne praktikuju.”

Sugerisano je da kampanje budu usmerene i na HIV-pozitivne i na HIV-negativne gej muškarce u vezi sa potencijalnim rizicima koje sa sobom nosi serosorting.

HSV (virus herpesa) i HIV kod gej muškaraca
Preko 50% HIV pozitivnih gej muškaraca u Engleskoj i Velsu imaju pored HIV infekcije i infekciju genitalnim herpesom, HSV-2, u skladu sa istraživanjem koje je sprovedeno 2003. i koje uključuje skoro 4000 muškaraca.

Nasuprot tome, svega 17% HIV-negativnih muškaraca je inficirano virusom HSV-2.

Zastupljenost HSV-1 bila je takođe veća kod HIV-pozitivnih nego kod HIV-negativnih gej muškaraca (88% prema 69%).

Drugo istraživanje, je pokazalo da je infekcija genitalnim herpesom povezana sa povećanim rizikom od HIV infekcije i bržom progresijom AIDS-a.

“Visoka zastupljenost HSV-2 virusa među HIV-pozitivnim gej muškarcima u Engleskoj i Velsu, sugeriše da je ponovno ispitivanje kontrole HSV virusa u upravljanju HIV virusom kod gej muškaraca opravdano” zaključuju istraživači.

Nove HIV infekcije se nastavljaju
Istraživanje sprovedeno u Belgiji sugeriše da postoji visok nivo novih infekcija među gej muškarcima.

Od 1079 novih slučajeva infekcije HIV virusom dijagnostikovanih u Belgiji 2008. čak 48% je zabeleženo među gej muškarcima.

Stopa sprovedenih HIV testiranja u Belgiji nije porasla poslednjih godina, i istraživači veruju da visok procenat novo dijagnostikovanih HIV infekcija među gej muškarcima u Belgiji ukazuje na nastavljeno širenje virusa.

Što se tiče ostalih polnih bolesti koje su dijagnostikovane kod ljudi inficiranih HIV virusom u Belgiji, preko 95% slučajeva je bilo kod gej muškaraca.

Izvor: aidsmap

Novi koktel vakcina se pokazao kao uspešan u blokiranju HIV virusa, što je okarakterisano kao jedan od najvećih proboja u borbi protiv smrtonosne epidemije.

Istraživači na Tajlandu su utvrdili da kombinacija dve vakcine protiv HIV-a za koje je prethodno utvrđeno da su neefikasne kada se koriste pojedinačno, smanjuje rizik od HIV infekcije za više od 31% kod 16000 testiranih, javlja Asošijeted Pres. Period isprobavanja ove vakcine protiv AIDS-a, koji je bio najduži u istoriji, pratio je učesnike testiranja tokom tri godine, nakon što su primili vakcinu.

“Ovo je prvi dokaz da možemo da imamo sigurnu i efikasnu vakcinu za preventivu infekcije HIV-om" rekao je pukovnik Američke vojske Jerome Kim. Američka vojska je sponzorisala ovu studiju zajedno sa tamošnjim Institutom za alergijske i infektivne bolesti.

Svakoga dana 7,500 ljudi širom sveta biva inficirano HIV virusom, virusom koji uzrokuje bolest AIDS, a prema izveštaju ujedinjenih nacija tokom 2007. je od AIDS-a umrlo dva miliona ljudi.

Ipak, naučnici upozoravaju da je još uvek potrebno mnogo posla kako bi se usavršila vakcina. Istraživači su izjavili da je još uvek neispitano da li će se nova vakcina pokazati efikasnom protiv HIV virusa i izvan Tajlanda, ili će pacijentima biti neophodna i periodična, dodatna vakcinisanja.

Istraživači predvođeni doktorima Lawrence Corey i Jia Zhu, iz Centra za istrživanje kancera “Fred Hutchinson”, utvrdili su da i duži vremenski period posle napada herpesa, kada region u kome su postojale rane izgleda čisto, i dalje postoji aktivnost leukocita (ćelija imuno sistema) koje mogu potaknuti HIV infekciju.
Herpes je karakterističan po napadima koji se vraćaju i povezuje se sa višom stopom infekcije HIV virusom. Ranije se smatralo da su male pukotine na koži bile razlog za višu stopu infekcije, ali je prošlogodišnja studija utvrdila da lečenje herpesa lekovima nije smanjilo rizik dobijanja HIV-a.

Istraživači su testirali ponašanje kože pacijenata obolelih od herpesa tokom nekoliko nedelja nakon što su rane zarasle i utvrdili da, u poređenju sa drugim delovima kože u genitalnom području, od 2 do 37 puta više imunih ćelija je ostalo na mestima gde su bile rane.

HIV virus upravo pogađa imune ćelije i prema laboratorijskim testovima virus se razmnožava tri do pet puta brže u tkivu na lečenim (od herpesa) delovima kože u poređenju sa brzinom razmnožavanja virusa u tkivu sa ostalih oblasti genitalnog regiona.

"Shvatanje da čak i kada se leči, infekcija herpesom predstavlja dobro okruženje za razvoj HIV infekcije, sugeriše nove pravce za istraživanje na polju prevencije HIV infekcije.” Zaključio je Dr. Anthony S. Fauci, direktor državnog Instituta za Alergiju i Infektivne bolesti. Ovu studiju je omogućio svojim sredstvima Državni institut za Zdravlje i Tietze Fondacija.

Prethodno otkrivena tri tipa HIV virusa, se povezuju sa majmunskim virusima koji se javljaju kod šimpanzi.
Najverovatnije objašnjenje za javljanje novootkrivenog virusa je prenošenje sa gorile na čoveka, izjavio je istrživački tim. Ali takođe naglašavaju da se ne može isključiti mogućnost da se novi tip virusa prvo javio kod šimpanzi, zatim preneo na gorile, koji su ga dalje preneli ljudima, ili da je direktno prenesen od šimpanzi i gorilama i ljudima istovremeno.

62-godišnja pacijentkinja je još 2004-e testirana na HIV kada je ustanovljeno da je HIV pozitivna, ubrzo nakon preseljenja iz Kameruna u Pariz, prema istraživačima. Živela je u blizini Yaounde, prestonice Kameruna, ali je izjavila da nije imala kontakta sa majmunima, kao i da nije konzumirala meso divljih životinja iz tropskih zemalja (Afrike).

Žena za sada ne pokazuje znake AIDS-a i ne prima nikakvu terapiju, iako i dalje ima virus, kažu istraživači.
Koliko je rasprostranjen ovaj novi tip virusa, ostaje za sada nepoznato. Istraživači su izjavili da bi obolelih moglo biti još u Kamerunu ili drugde. Brzo razmnožavanje virusa ukazuje da je prilagođen ljudskim ćelijama, javljaju istraživači.

Ovo istraživanje je podržano od strane francuskog instituta za zdravstveni nadzor, francuske državne agenicije za istraživanje AIDS-a i virusnog hepatitisa, kao i univerzitetske bolnice Rouen.