“Dipstick” test, koji otkriva Hepatitis B za svega 30 minuta je dobio zeleno svetlo za upotrebu u Evropskoj Uniji, a mogao bi da bude upotrebljen i u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta.

Test je napravljen od strane Dr. Helen Lee, istraživača na univerzitetu Kembridž, nije skup, a obezbeđuje precizne rezultate, dok je pacijent još uvek kod doktora, što omogućava doktorima da reaguju odmah – nema potrebe za uzimanjem uzoraka i slanje u laboratoriju na analizu.

S obzirom da se procenjuje da 400 miliona ljudi širom sveta ima ovu bolest, ovaj Brzi Test na Hepatitis B, (Hepatitis B Rapid Test) bi mogao dovesti do mnogo boljeg i bržeg otkrivanja obolelih u siromašnim zemljama.

Dr Helen Lee, koja je vodila projekat stvaranja i unapređivanja testa je izjavila: “Naš test je jednostavan, brz, jeftin i može opstati i sačuvati preciznost veoma dugo, prilikom skladištenja (čuvanja) u veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, na višim dnevnim temperaturama, što ga sve čini veoma primenljivim u siromašnim krajevima sveta.”

Dr Lee, koja radi u jedinici za razvoj dijagnostike na univerzitetu Kembridž, pokrenula je grupu Dijagnostika za Stvarni Svet 2002. godine. Grupa je do sada već izbacila Brzi Test na Hlamidiju, koji se sada prodaje širom Evropske Unije i mnogim drugim zemljama širom sveta. Ostali testovi, koji su u pripremi, ali se očekuju su brzi test za otkrivanje HIV-a i gripa.

Virus Hepatitisa B (HBV) je visoko zarazan i endemskog je karaktera (svojstven za određene regione). Npr. u Velikoj Britaniji, jedan od 1000 ljudi ima ovu infekciju, dok npr. u Kini ili u Africi, čak jedan od šest ljudi ima ovaj virus. Virus se širi preko kontakta sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima inficirane osobe, što uključuje seksualni kontakt. Infekcija je retko smrtonosna, ali može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i time stvara velike napore zdravstvenim organizacijama.

U poređenju sa postojećom dijagnostikom, koja podrazumeva uzimanje uzorka od pacijenta i slanje tih uzoraka u laboratoriju na analizu od strane obučenih tehničara, koji koriste skupu opremu, novi Brzi Test na Hepatitis B, usavršen zahvaljujući Wellcome Trastu, uz pomoć “Dipstick” tehnologije daje preciznu dijagnozu na licu mesta, kroz svega tridesetak minuta od trenutka testiranja i može se koristiti uz minimalni trening osoblja.

Prema izjavi Profesora Baruch S Blumberg-a, koji je nagrađen Nobelovom Nagradom za Medicinu 1976. godine za otkriće virusa Hepatitisa B i izum vakcine protiv Hepatitisa B: “Odobrenje novog Brzog Testa na Hepatitis B su dobre vesti za procenjenih 400 miliona nosilaca ovog virusa širom sveta.”

EMEA Komitet (Komitet Evropske Agencije za lekove) je dao pozitivno mišljenje za ImmunoGam, koji pomaže u borbi protiv hepatitisa B na bazi povećavanja imuniteta organizma.

Ovo je proizvod koji je reklamiran kao HepaGam B u Severnoj Americi i Izraelu, a proizvodi ga Kangen korporacija. To je preparat koji sadrži antitela specifična za površinski antigen Hepatitisa B. Dozvola za reklamiranje koju treba da da Evropska Komisija, trebala bi da usledi nakon 67 dana od usvajanja mišljenja komisije.

Hepatitis B površinski antigen HBsAg se često koristi prilikom testiranja na infekciju hepatitisom. To je prvi antigen virusa hepatitisa B koji se pojavljuje tokom infekcije, koji se može detektovati.

Ipak, u ranoj fazi infekcije, ovaj antigen možda neće biti prisutan, a moguće je da se posle određenog trajanja bolesti takođe ne može detektovati, jer je moguće da organizam posle određenog vremena sam sebe očisti od ovog antigena.

Izvor: Trading Markets

Svetski dan borbe protiv hepatitisa – 19. maj – je prošao u znaku besplatnih testiranja na hepatitis širom Srbije. Neke od ustanova koje su ga organizovale, bile su: Studentska poliklinika u Beogradu, Crveni krst u Zemunu, klinika za infektivne bolesti u Kragujevcu, Institut za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu, Klinika za infektivne bolesti (KC Niš).

Tom prilikom je naglašeno da je trenutno svaki 12. čovek na planeti zaražen ili virusom hepatitisa B ili hepatitisa C. Dakle, više od 500 miliona ljudi na planeti ima jedan od ova dva najopasnija virusa hepatitisa, pri čemu je hepatitis B rašireniji i od hroničnog hepatitisa B, boluje između 350 i 400 miliona ljudi na planeti, dok od hroničnog hepatitisa C boluje više od 180 miliona ljudi na svetu. U Srbiji je hroničnim oblikom hepatitisa B i C, zaraženo, prema podacima zdravstva, čak 200.000 ljudi. Pri čemu je prošle godine u Srbiji registrovano 1.295 slučajeva virusnih hepatitisa, registrovano 169 slučajeva hepatitisa C i prijavljena 344 slučaja akutnog virusnog hepatitisa B.

Dragana Dimitrijević, lekarka Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, iznela je i podatke da je 2008. godine u Srbiji četvoro ljudi umrlo od akutnog hepatitisa B, i šest od hroničnog, kao i da je iste godine registrovano 12% više inficiranih sa HCV virusom (koji izaziva hepatitis C), u poređenju sa 2007.

Svake godine se obeležava ovaj dan širom sveta, kako bi se što veći deo javnosti upoznao sa ovom opasnom bolešću koja je pritom i veoma raširena.

Večernje Novosti su u decembru 2008. godine objavile zanimljiv tekst o testiranju na zarazne bolesti u Šapcu. U tekstu se navodi se da je kroz Savetovalište za zarazne bolesti, Zavoda za javno zdravlje u Šapcu, tokom 2008. godine prošlo nešto više od 90 osoba. Autori teksta nisu hteli da sude da li je to mnogo ili malo, a mi procenjujemo da je to zaista jako malo, tj. u proseku, SAMO jedna osoba na svaka 4 dana je išla u savetovalište.

Savetovalište je formirano na inicijativu Ministarstva Zdravlja, još u maju 2006. godine i u njemu se može obaviti dobrovoljno, POVERLJIVO i BESPLATNO testiranje na četiri opasne, polno prenosive bolesti: testiranje na HIV, test na hlamidiju, kao i test na hepatitis B i hepatitis C.

Postavlja se pitanje šta je pravi uzrok ovako loše posećenosti ovog Savetovališta. Loš marketing, nedovoljno razvijena svest o tome koje opasnosti nose sa sobom polne bolesti ili socijalno programiranje stanovnika Srbije, koji i dalje žive u strahu od sramote, ako se u okruženju u kom žive sazna da imaju neku od polno prenosivih bolesti. Nažalost, izgleda da je ovaj strah veći od strah od samih polnih bolesti, tako da se pojedinci radije odlučuju za varijantu trpljenja i uzdržavanja od lečenja bolesti, koje za dalje posledice ima pogoršanje zdravlja i dalje širenje polnih bolesti.

Gore navedene polne bolesti za koje se u Šabačkom savetovalištu za zarazne bolesti nudi besplatno testiranje su veoma opasne, o Hiv infekciji se već toliko zna, Hepatitis B, kao i Hepatitis C napada jetru, koja je od vitalnog značaja za ljudski organizam, a hlamidija, ako se ne leči, preti sterilitetom. Pa ipak, broj poseta je veoma mali.

Nažalost, Srbija i u pogledu polnih bolesti prati svetske trendove koji beleže veliki porast broja obolelih od polnih bolesti. Iako nije neophodno.

Za one kojima je veoma bitna poverljivost i diskrecija, objavljujemo sledeći deo teksta iz Večernjih Novosti:

Da bi se neko testirao ne mora da kaže ni jedan podatak o sebi. Sve je anonimno i pod šifrom, a iz jednog seruma besplatno se rade analize na ove četiri bolesti, što bi u nekoj privatnoj klinici koštalo oko 10.000 dinara. Svrha je da se testiraju osobe koje su u sebi prepoznale određeni oblik rizičnog ponašanja, bez obzira da li je u pitanju intravensko uzimanje narkotika ili seksualni odnos bez zaštite – objašnjava dr Rakić, koja je na ovu temu govorila i na nedavnoj javnoj tribini “Mladi i polno prenosive bolesti”.

Originalan tekst možete pročitati pod nazivom Manje rizika i više testiranja. Borite se za vaše zdravlje.