„Više nije pitanje da li virus HSV1 ima udela u razaranju ljudske moći saznavanja i poimanja (kognitivni deficit), već koliki je njegov udeo u tome. Potrebno je istraživanje anti-virusnih lekova koji se koriste sa ciljem da pomognu obolelima od akutnog herpesa, kako bi se odredila njihova sposobnost da uspore ili spreče kognitivni deficit.“

Laboratorije Univerziteta Novi Meksiko, Braun Univerziteta i Instituta za Uho, su razvile novu tehniku koja omogućava nadgledanje razvoja infekcija uzrokovanih HSV1 virusom – unutar ljuskih ćelija. HSV1, uzrok česte „groznice“ na usnama, opstaje u prikrivenoj formi unutar nervnih ćelija.

Opservacije koje je izvršio istraživački tim ukazuju da ponovna javljanja infekcije herpesa i razvijanje ove bolesti doprinose kognitivnom deficitu koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću, kako je napisano izveštaju koji je objavio onlajn žurnal PloS ONE.(1)

“Herpes inficira mukusne membrane, npr. usne ili oko, i stvara virusne čestice,“ napisala je tom prilikom glavni istraživač, UNM patolog Prof. Elaine Bearer, MD, PhD.

“Ove virusne čestice izbijaju iz ćelija mukusne membrane i ulaze u periferne nervne ćelije koje prenose informacije od čula do mozga. Zatim unutar nerva putuju do mozga“ ona objašnjava. “Sada možemo da vidimo ovaj transportni sitem putem ćelija i da gledamo kako novoformirani virus angažuje APP na svom putu izvan ćelije.”

APP (ćelijski amiloid, preteča proteina) je glavna komponenta senilnih pločica koje su pronađene u mozgovima pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti.

Obeleživši virusa herpesa unutar ćelija sa zelenim fluorescentnim proteinom, naučnici su koristili konfokalni prenos slike za gledanje kako čestice HSV1 virusa nastaju iz inficiranih ćelija. Novonastale virusne čestice izlaze jedra ćelije i zatim počinju da pupe u ćelijskim membranama koje sadrže APP.

Elektronska mikroskopija na Institutu za Uho, je dala detalje odnosa izmešu čestica HSV1 virusa i APP. Ovaj „ples“ virusnih čestica i ćelijskog APP-a ima za posledicu promenu ćelijske arhitekture i distribucije APP.

Rezultati ove studije pokazuju da najveći broj unutarćelijskih HSV1 čestica prolaze kroz često, dinamično uzajamno delovanje sa APP, koje omogućava transportovanje virusa što istovremeno ometa normalni transport APP i njegovu distribuciju.

Ova dinamička interakcija otkriva mehanizam putem kojeg infekcija virusom HSV1 vodi do Alchajmerove bolesti.

U razvijenim zemljama kao što su SAD:

Simptomi prve infekcije HSV1 virusom uključuju bolne plikove usta, usana ili očiju. Posle infekcije HSV1 ostaje u nervnim ćelijama u stanju mirovanja. Odmah nakon ponovnog buđenja, nove virusne čestice se stvaraju u neuronima i putuju nazad istim putem kojim su i došle do neurona kako bi ponovo inficirale mukusne membrane (usne, oči). Inače reč herpes je izvedena od grčke reči herpein, koja znači ježiti se, osetiti žmarce – kao što se i dešava kod HHV-3 herpes zoster virusa odgovornog za napade osipa i crvenila na koži.

Veliki broj inficiranih iskuse na svojoj koži povremene epizode napada virusa kao dobro poznatu groznicu na usnama.

“Lekari su tražili vezu između HSV1 virusa i Alchajmerove bolesti kod pacijenata, tako da smo želeli da istražimo šta se događa u telu što bi moglo da da objašnjenje za to,” dodaje ko-autor Dr. Shi-Bin Cheng, patolog sa Univerziteta Braun sa Alpert Medicinske Škole.

“Ono što smo bili u mogućnosti da vidimo u laboratorijama snažno ukazuje na uzročnu vezu između HSV1 virusa i Alchajmerove Bolesti. Više nije pitanje da li je i HSV1 uključen u stvaranje kognitivnog deficita, već u kojoj meri,” izjavljuje Dr. Bearer. “Moraćemo da podvrgnemo istraživanju anti-virusne lekovi koji se koriste u terapiji pacijenata obolelih od akutnog herpesa kako bismo odredili njihove sposobnosti u usporavanju ili sprečavanju kognitivnog deficita.”

Savet? Što je pre moguće početi sa upotrebom antivirusnih lekova kako bi se smanjilo vreme koje virus aktivno provede u nervnom sistemu.

Istraživači preporučuju ljudima uzimanje terapije prilikom javljanja groznice na usnama što je pre moguće, kako bi se minimizovalo vreme tokom kog aktivan virus putuje kroz nervni sistem osobe.

Što se pre počne sa uzimanjem terapije prilikom javljanja herpesa na usnama, tj. takozvane „groznice na usnama“, to će se herpes brže vratiti u uspavani stadijum.

Izvor: Prohealth, Plosone

Osobe koje koje imaju genitalni herpes, a nisu u ozbiljnoj vezi, pa samim tim nemaju ni stalnog seksualnog partnera, nađu se u nezavidnoj poziciji kada potencijalnom, novom partneru treba reći da imaju ovu polnu infekciju. I često se javlja pitanje, kako to rešiti.

Tim povodom, vebsajt za upoznavanje koji postoji već godinama, a čije je sedište u Kanadi, će među ostalim pitanjima koje postavljaju korisnicima njihovih usluga, od sada pitati i sledeće: „Da li biste mogli da se viđate sa osobom koja ima herpes?“

Ovo pitanje je dodato u standardni set pitanja nakon što se nekolicina ljudi raspitavalo u vezi sa tim. Osoba sa tog internet sajta zadužena za odnose sa javnošću izjavila je za Toronto Sun: „Mi ne spajamo samo ljude koji imaju herpes, već spajamo na bazi kompatibilnosti dvoje ljudi, kao i na bazi prihvaćanja.“ Tako, ovaj sajt ima mogućnost da spaja i osobu koja ima herpes sa osobom koja nema herpes, ukoliko se osoba koja nema herpes izjasni da joj to ne predstavlja problem. „Svaka osoba je upitana da li je otvorena za tako nešto? Da ili ne. ”

Jedna korisnica usluga ovog sajta je izjavila da bi bila spremna da se viđa sa muškarcem koji se izjasnio da ima herpes, jer, kako ona kaže, mnogi muškarcim imaju herpes, ali ne govore o tome.

Genitalni herpes je uzrokovan virusom herpes simpleks, i jedan je od najčešćih polno prenosivih infekcija. U SAD gde su statistike lako dostupne, procene kaži da 50 miliona ljudi ima herpes, što znači da svaka šesta osoba u SAD ima herpes. Još uvek ne postoji lek koji će u potpunosti izlečiti genitalni herpes. Ipak, razne terapije su dostupne, i odgovarajući lekovi mogu pomoći ljudima sa genitalnim herpesom da kontrolišu napade herpesa.

Drugi vebsajt, koji se specijalizovao u oblasti davanja saveta za ljubavni život i upoznavanje osobama sa herpesom, savetuje potpunu iskrenost i otvorenost prema partneru, koga treba informisati o tome da imate herpes mnogo pre nego što dođe do seksualnog kontakta. “Iskrenost je uvek najbolja strategija,” piše u tekstu koji se može pročitati na ovom vebsajtu. “Čak i kada želite samo neobavezan odnos, vaš partner zaslužuje da zna činjenice pre nego što će doneti odluku da li želi da bude intiman sa vama.“ Eksperti kažu da ako se osoba ne oseća dovoljno opušteno da razgovara sa svojim potencijalnim partnerom o herpesu ili nekoj drugoj polnoj infekciji, onda oni najverovatnije još uvek nisu spremni da imaju seksualne odnose.

Izvor: Euroclinix

Oktobar 27, 2010 (Vankuver, Britanska Kolumbija) — Kongres ginekologa i akušera Amerike (u daljem tekstu ACOG) je još 2007. izdao pismenu preporuku za uzimanje antivirusnih lekova tokom poslednje 4 nedelje trudnoće trudnicama koje u svojoj medicinskoj istoriji imaju rekurentni genitalni herpes — što bi trebalo da ima za svrhu sprečavanje prenošenja genitalnog herpesa za majke na novorođenče. Ipak, kako kaže doktor Swetha Pinninti, koji ima visoko zvanje – “Fellow” na polju dečijih infektivnih bolesti sa Univerziteta Alabama u Birmingemu : “Supresivna antivirusna terapija buduće majke za vreme trudnoće neće uvek sprečiti pojavu herpesa kod novorođenčeta.”

U izveštaju sa rezultatima studije koji su prezentovani na 48. godišnjem okupljanju Društva za Infektivne Bolesti Sjedinjenih Američkih Država, Dr Pinninti je primetio da kada se lekovi Valaciklovir i Aciklovir uzimaju tokom poslednjih nedelja trudnoće, oni daju rezultate u vidu smanjivanja aktivnih rana herpesa i potrebe za carskim rezom, ali da se ipak čak i asimptomatske infekcije trudnica virusom herpesa povezuju sa prenošenjem virusa na plod preko grlića materice.

Doktor Pinninti je izjavio da je primena supresivne terapije u porastu i njegova studija uključuje slučajeve sedmoro novorođenčadi inficiranih virusom herpesa, iako su njihove majke primale terapiju tokom poslednjih nekoliko nedelja trudnoće. Nijedna od žena nije imala rane (karakteristične za napad herpesa) prilikom porođaja, i većina njih je u medicinskoj istoriji prijavila samo genitalni herpes.

Ograničenje ove studije je što je bila usmerena na praćenje samo inficirane novorođenčadi, a ne svih beba čije su majke primale antivirusnu terapiju. Dakle, iz ove studije nije moguće predvideti koliki je rizik da će doći do prenošenja herpesa i neonatalne infekcije. Ipak, studija pokazuje da antivirusna supresivna terapija trudnice nije u potpunosti efikasna u eliminisanju mogućnosti prenošenja infekcije.

Od sedmoro posmatrane novorođenčadi, dvoje je došlo na svet carskim rezom. Petoro je imalo infekciju mukusnih membrana, jedno infekciju centralnog nervnog sistema, a jedno je imalo raširenu infekciju. Do prvih znakova bolesti je došlo tokom prve nedelje nakon porođaja kod šestoro beba, a kod jednog novorođenčeta u prvih 27 dana.

Od posmatranih sedam majki, tri su imale genitalnu infekciju 3 nedelje pre pucanja vodenjaka, jedna je imala napad bolesti u 20. nedelji trudnoće, jedna je imala herpes labialis (herpes na usni) tri nedelje pre pucanja vodenjaka i 2 nisu uopšte imale aktivan herpes tokom trudnoće. Antivirusna terapija se sastojala od Aciklovira i Valaciklovira u trajanju od 3 dana do 4 nedelje. Šest od 7 majki je tretirano tokom jedne nedelje ili duže.
Dr. Pinninti je zaključio “Veoma je važno da lekari koji brinu o novorođenčetu i dalje nastave da razmatraju herpes kao potencijalni uzrok bolesti kod novorođenčeta rođenog od strane majke koja je primala antivirusnu supresivnu terapiju tokom trudnoće, a samim tim je u slučajevima bolesnog novorođenčeta potrebno uraditi odgovarajuće testove i ako treba prepisati terapiju.”

Doktor Richard Whitley, direktor divizije za dečije infektivne bolesti na Univerzitetu Alabama u Birmingemu, je posebno naglasio da je “izuzetno bitno” shvatiti da ginekolozi mogu biti nepažljivi u vezi sa infekcijom novorođenčeta virusom herpesa i da će pretpostaviti da će prepisivanje supresivne terapije trudnici sa rekurentnim genitalnim herpesom u medicinskoj istoriji sprečiti ovu bolest kod novorođenčeta. “A to je baš ono što se nije desilo, kako je prezentovano u izveštaju na kongresu od strane Dr Pinninti-ja”.

Kada se pojavila preporuka od strane ACOG, grupa autora (uključujući i Dr Whitley) je napisala editorial urgirajući na ACOG da razmisli o svojoj preporuci o primeni antisupresivne terapije, s obzirom da bi mogla da promeni celu priču o neonatalnom herpesu, a to je baš ono što se desilo u ovim okolnostima” izjavio je Dr Pinninti. S obzirom da novorođenčad sporije od odraslih odstranjuju iz svog organizma lekove koje su dobili od majke preko posteljice, kod njih se herpes može pojaviti tek od 18. do 20. dana života, a ne od 7. do 12. dana, tako da pedijatri možda neće očekivati da se bolest javi tako kasno, što komplikuje dijagnostikovanje bolesti.

Dr Whitley je takođe citirao članak (N Engl J Med. 2004;350:11-20) koji pokazuje da supresivna terapija kod odraslih smanjuje rizik za heteroseksualno prenošenje za 75%, ali ne elimiše ovu mogućnost u potpunosti. “A sada smo to isto pokazali i kada su bebe u pitanju.” izjavio je.

Dr Whitley je dodao da je preporuka od strane ACOG data “sa ograničenim podacima koji su bili na raspolaganju na osnovu 5 studija koje se koristile antivirusne lekove i koje su davale rezultat u vidu smanjenja širenja i razmnožavanja virusa…dakle smatralo se da smanjenje širenja virusa znači i smanjenje prenošenja virusa”, za šta je ovom studijom pokazano da nije univerzalna istina. Drugi problem je, rekao je, da li pacijenti redovno uzimaju svoje lekove.

Dr. Pinninti i Dr. Whitley su objavili da nemaju ozbiljnije izvore finansiranja.

Izvor: Medscape

Pevač Robi Vilijams je rekao da je najgori poklon koji je ikada dobio bila polna bolest – herpes.

Naime, Robi Vilijams, koji sada ima 36 godina, je posetio BBC-jev Radio 1, kako bi u programu Live Lounge izveo svoju novu pesmu «Shame» zajedno sa Gari Barlouom sa kojim je nekada zajedno bio u grupi «Take That». Ali, kada je voditeljka upitala Robija koji je najgori poklon koji je ikada dobio, on je otkrio mnogo više nego što je bilo ko očekivao.

Robijev drugar Gari Barlou je rekao da je najčudniji poklon koji je ikada dobio od neke svoje obožavateljke bila torta sa slikom devojke koju ne poznaje, a Robi Vilijams je na zaprepašćenje voditeljke rekao da je najčudniji poklon koji je ikada dobio herpes! Nije ulazio u detalje, a BBC-jeva voditeljka je u britanskom maniru ironično prokomentarisala “Divno, zar ne?” i upitala Robija da zajedno sa Garijem izvede numeru Shine grupe «Take That», kojoj je Robi i sam nekada pripadao, a ispostavilo se da je ova numera napisana baš o njemu, kada je napustio ovaj bend i krenuo u solo karijeru…

Ostaje utisak da je Robiju značilo da ovu tajnu više ne čuva samo za sebe, već da je podeli sa javnošću. Koliko god da je ovako nešto teško priznati ljudima koji nas okružuju, ipak je život posle toga mnogo lakši nego kada tajnu koju nas muči dugo čuvamo u sebi. Dakle, nemojte se dodatno opterećivati ako ste dobili neku od polnih bolesti, to se usled nepažnje može desiti mnogima. Umesto toga, posavetujte se sa vašim najbližima i započnite proces lečenja. Život ide dalje.

Terapija koja se propisuje za lečenje obolelog usled napada genitalnog herpesa, uzrokovanog ponovnim aktiviranjem herpes simpleks virusa tipa 2 (HSV-2), je kako sada stvari stoje, usmerena na određeni deo genitalne regije na kojoj su se pojavili plikovi odnosno rane, karakteristične za ovu polnu bolest.

Nova studija, međutim, pokazuje da se virus herpesa često reaktivira (ponovo aktivira) s kraja na kraj genitalnog trakta, što uvodi novi koncept koji bi mogao da pomogne u lečenju od herpesa, kao i u prevenciji ove opake bolesti.

Kristin Džonston, (doktor medicine, master za javno zdravlje) i njene kolege sa Univerziteta u Vašingtonu, kao i centra za istraživanje bolesti kancera Fred Hačinson u Sijetlu, su tokom 30 dana uzimali uzorke sa 7 međusobno odvojenih oblasti u genitalnom traktu, kod četiri žene inficirane sa virusom herpesa HSV-2. Virus HSV-2 je detektovan na više oblasti u 56% dana kada je virus bio aktivan (viral shedding), kao i na površinama genitalija sa obe strane tela žena, tokom većine dana kada je HSV-2 detektovan na više od jednog mesta, saopštili su istraživači.

Detaljnim uzimanjem uzoraka i osetljivim testom, autori studije su pokazali da se ovakvo često ponovno aktiviranje virusa, koje se javlja i kada obolela osoba ima na telu simptome herpesa (plikovi, rane), kao i kada simptoma nema, javlja po celom genitalnom traktu. Ponovna aktiviranja virusa su se često dešavala čak na obe strane tela, iako simptomi herpesa (rane i plikovi tipični za herpes), imaju tendenciju pojavljivanja samo na jednom području u genitalnoj regiji.

Nalazi studije ilustruju važan novi koncept u patogenezi herpesa, izjavili su autori studije i dodali da ovo može pomoći u razvoju sveobuhvatne terapije koja istovremeno i potiskuje i ograničava prenošenje HSV-2 infekcije.

Drugi naučni referat, takođe objavljen u časopisu Nature Medicine, izveštava da oboleli od genitalnog herpesa imaju veće šanse da dobiju HIV infekciju u kontaktu sa inficiranom osobom, čak i kada se rane od herpesa zaleče i koža se regeneriše.

Istraživači predvođeni doktorima Lawrence Corey i Jia Zhu, iz Centra za istrživanje kancera “Fred Hutchinson”, utvrdili su da i duži vremenski period posle napada herpesa, kada region u kome su postojale rane izgleda čisto, i dalje postoji aktivnost leukocita (ćelija imuno sistema) koje mogu potaknuti HIV infekciju.
Herpes je karakterističan po napadima koji se vraćaju i povezuje se sa višom stopom infekcije HIV virusom. Ranije se smatralo da su male pukotine na koži bile razlog za višu stopu infekcije, ali je prošlogodišnja studija utvrdila da lečenje herpesa lekovima nije smanjilo rizik dobijanja HIV-a.

Istraživači su testirali ponašanje kože pacijenata obolelih od herpesa tokom nekoliko nedelja nakon što su rane zarasle i utvrdili da, u poređenju sa drugim delovima kože u genitalnom području, od 2 do 37 puta više imunih ćelija je ostalo na mestima gde su bile rane.

HIV virus upravo pogađa imune ćelije i prema laboratorijskim testovima virus se razmnožava tri do pet puta brže u tkivu na lečenim (od herpesa) delovima kože u poređenju sa brzinom razmnožavanja virusa u tkivu sa ostalih oblasti genitalnog regiona.

“Shvatanje da čak i kada se leči, infekcija herpesom predstavlja dobro okruženje za razvoj HIV infekcije, sugeriše nove pravce za istraživanje na polju prevencije HIV infekcije.” Zaključio je Dr. Anthony S. Fauci, direktor državnog Instituta za Alergiju i Infektivne bolesti. Ovu studiju je omogućio svojim sredstvima Državni institut za Zdravlje i Tietze Fondacija.

Stalno korišćenje kondoma može pomoći u sprečavanju dobijanja virusa genitalnog herpesa, pokazuje novo istraživanje objavljeno u cenjenom Američkom magazinu: Arhivi interne medicine.

NEW YORK (Reuters Health) – “Konzistentna upotreba kondoma je ono što je bitno” naglašava Dr. Emily T. Martin, vodeći istraživač iz Instituta za istraživanje pri dečijoj bolnici i Univerziteta Vašington, izjavio za Rojters Zdravlje.

Genitalni herpes uzrokuje infekcija virusom herpes simplex 2 (HSV-2). Infekcija može uzrokovati bolne rane u genitalnom području. Terapija koja se primenjuje kada nastupi napad herpesa i za dugoročno potiskivanje ispoljavanja simptoma bolesti postoji, ali nažalost, jednom kada osoba dobije HSV-2 virus, nije ga moguće odstraniti iz organizma.

Dok su beneficije od korišćenja kondoma zarad sprečavanja širenja HIV infekcije, Hlamidije, gonoreje i ostalih polno prenosivih bolesti dobro poznate, dokazi o tome da li je kondom dovoljno efikasna barijera protiv HSV-2 ili ne, su pomešani, primećuju Dr. Martin i njegov tim.

Istraživači kombinuju podatke iz 6 različitih studija pojavljivanja HSV-2 virusa i uporedne upotrebe kondoma, koje ukupno uključuju 5,384 ljudi, kako bi obezbedili pouzdaniji odgovor. Svi učesnici studije su na početku studije bili zdravi, tj. nisu imali virus genitalnog herpesa. Tokom perioda koji je usledio, koji je trajao u proseku nešto više od godinu dana, 415 učesnika u studiji je dobilo HSV-2 virus.

Ljudi koju su se izjasnili da uvek koriste kondom, su imali 30% manje šanse da dobiju infekciju virusom herpesa, od ljudi koji nisu koristili kondome, utvrdili su Martin i njegov tim, dok je rizik od dobijanja infekcije, dodatno rastao sa brojem nezaštićenih seksualnih odnosa.

Kondomi pružaju samo delimičnu zaštitu, zaključili su istraživači, jer se HSV-2 virus može širiti i preko kontakta kože inficirane osobe sa kožom zdrave osobe, koji se može ostvariti na delovima tela koji nisu zaštićeni kondomom. Takođe, doktorka je zaključila, čak i kada osobe sa virusom genitalnog herpesa nemaju vidljive simptome herpesa, mogu biti zarazni i inficirati druge sa virusom herpesa.

Ipak, Dr. Martin je zaključila, “30% je delimična zaštita, ali je zaštita.”
Izvor: Arhivi Intene Medicine, 13. Jul, 2009.

Nju Jork (Rojters Zdravlje) – Laboratorijski eksperimenti pokazuju da bademi imaju potencijal za jačanje imuno-sistema i smanjenje zapaljenjskih procesa, kako je saopšteno na godišnjem sastanku Američkog društva za Mikrobiologiju u Filadelfiji, 19. maja 2009.

Bademi mogu imati blagotvoran uticaj na lečenje infektivnih i hroničnih bolesti, izjavila je Dr. Žozefina Mandalari (Giuseppina Mandalari) za Rojters Zdravlje. Dodala je da nežna braonkasta bademova korica može menjati imunološki odgovor organizma i “ponašati se kao novi čudnovati antivirusni faktor”.

Mandalari, sa instituta za istraživanje hrane (Institute of Food Research), Norwich, UK i kolege su procenjivali efekte prirodne i izbeljene bademove korice na izbacivanje imunoloških jedinjenja u ćelijama inficiranim virusom HSV-2 (virus genitalnog herpesa), kao i u zdravim ćelijama.

Dodatak ekstrakta prirodne bademove korice u ćelije inficirane virusom herpesa, imao je za rezultat “značajno smanjenje razmnožavanja HSV-2 virusa, dok ostali ekstrakti nisu imali značajan uticaj na razmnožavanje virusa“, u skladu sa materijalima tima koji je sprovodio ispitivanja.

Studija je finansirana od strane Kalifornijske komore za Badem (the Almond Board of California). Originalni tekst: Almonds may boost immune function