Gardasil je odobren od strane FDA (Agencija za Hranu i Lekove) u 2006. za davanje devojčicama i devojkama uzrasta od 9 do 26 godina, sa ciljem prevencije raka grlića materice i polnih bradavica. Uskoro nakon toga, Savetodavni Komitet Centara za Kontrolu i Prevenciju bolesti za Imunizaciju u praksi, koji ima važnu ulogu u stvaranju strategije vakcinisanja u SAD, preporučio je da Gardasil postane deo rutinske vakcinacije za sve devojčice uzrasta 11 i 12 godina.

Prošle godine, ova institucija je pridodala i muškarce grupi koja će imati koristi od vakcinacije Gardasilom, ali je odlučila da ne savetuje rutinsku vakcinaciju muškaraca. (Ovaj savet se odnosio samo na Gardasil, a ne i na Cervariks (druga vakcina koja je u međuvremenu odobrena od strane FDA u 2009.) jer je Cervariks iskjučivo namenjen za borbu protiv vrsta HPV virusa koje mogu da izazovu kancer, a ne i protiv vrsta virusa koje prevashodno izazivaju kondilome.) Razlog je, kažu zdravstveni zvaničnici, u činjenici da najveće breme HPV infekcije pada na žensku populaciju (i kondilomi i rizik od kancera grlića materice) i da iz tog razloga ne treba zahtevati isto i za momke.

CDC su dakle svoju uslovnu preporuku proglasili zvaničnom, potvrđujući da iako bezbedna i efikasna u primeni na muškarcima, HPV vakcina ne treba da postane deo redovne vakcinacije za muški deo populacije.
Umesto toga, preporuka ostaje nejasna po pitanju kako je treba koristiti za muškarce, kao i koji deo muške populacije će od nje imati koristi. Detaljniji saveti o upotrebi vakcine u specifičnim grupama muške populacije sa većim rizikom prenošenja virusa predstoje, kažu CDC naučnici, s obzirom da se FDA upravo bavi analizama podataka o kapacitetima vakcine u sprečavanju prekancerogenih izraslina kod muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima.

Izvor: Time

Test je napravljen od strane Dr. Helen Lee, istraživača na univerzitetu Kembridž, nije skup, a obezbeđuje precizne rezultate, dok je pacijent još uvek kod doktora, što omogućava doktorima da reaguju odmah – nema potrebe za uzimanjem uzoraka i slanje u laboratoriju na analizu.

S obzirom da se procenjuje da 400 miliona ljudi širom sveta ima ovu bolest, ovaj Brzi Test na Hepatitis B, (Hepatitis B Rapid Test) bi mogao dovesti do mnogo boljeg i bržeg otkrivanja obolelih u siromašnim zemljama.

Dr Helen Lee, koja je vodila projekat stvaranja i unapređivanja testa je izjavila: "Naš test je jednostavan, brz, jeftin i može opstati i sačuvati preciznost veoma dugo, prilikom skladištenja (čuvanja) u veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, na višim dnevnim temperaturama, što ga sve čini veoma primenljivim u siromašnim krajevima sveta."

Dr Lee, koja radi u jedinici za razvoj dijagnostike na univerzitetu Kembridž, pokrenula je grupu Dijagnostika za Stvarni Svet 2002. godine. Grupa je do sada već izbacila Brzi Test na Hlamidiju, koji se sada prodaje širom Evropske Unije i mnogim drugim zemljama širom sveta. Ostali testovi, koji su u pripremi, ali se očekuju su brzi test za otkrivanje HIV-a i gripa.

Virus Hepatitisa B (HBV) je visoko zarazan i endemskog je karaktera (svojstven za određene regione). Npr. u Velikoj Britaniji, jedan od 1000 ljudi ima ovu infekciju, dok npr. u Kini ili u Africi, čak jedan od šest ljudi ima ovaj virus. Virus se širi preko kontakta sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima inficirane osobe, što uključuje seksualni kontakt. Infekcija je retko smrtonosna, ali može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i time stvara velike napore zdravstvenim organizacijama.

U poređenju sa postojećom dijagnostikom, koja podrazumeva uzimanje uzorka od pacijenta i slanje tih uzoraka u laboratoriju na analizu od strane obučenih tehničara, koji koriste skupu opremu, novi Brzi Test na Hepatitis B, usavršen zahvaljujući Wellcome Trastu, uz pomoć “Dipstick” tehnologije daje preciznu dijagnozu na licu mesta, kroz svega tridesetak minuta od trenutka testiranja i može se koristiti uz minimalni trening osoblja.

Prema izjavi Profesora Baruch S Blumberg-a, koji je nagrađen Nobelovom Nagradom za Medicinu 1976. godine za otkriće virusa Hepatitisa B i izum vakcine protiv Hepatitisa B: "Odobrenje novog Brzog Testa na Hepatitis B su dobre vesti za procenjenih 400 miliona nosilaca ovog virusa širom sveta."

Istraživači su izjavili da rezultati istraživanja sugerišu da postoji mogućnost da bi se vakcinacijom protiv HPV virusa, mogli pomoći i u suzbijanju HIV infekcije, koja je raširena širom sveta.

Studija je obuhvatila 2,168 muškaraca iz Kenije uzrasta između 18 i 24 godine. Na početku studije, polovina muškaraca je bila pozitivna na HPV virus. Tokom naredne 3.5 godine, skoro 6% od tih muškaraca je postala pozitivna na HIV virus, naspram nešto malo manje od 4% koliko ih je u istom periodu postalo pozitivno na HIV, iz grupe koja nije imala HPV virus na početku studije.

Kada su istraživači proveravali faktore rizika za dobijanje HIV infekcije, muškarci sa HPV virusom su imali 80% veće šanse da dobiju HIV virus, za razliku od onih koji nisu imali HPV virus, što sugeriše da humani papiloma virus (HPV) kao takav može da povećava prijemčivost ljudskog organizma na HIV.

Ovi nalazi su objavljeni u Žurnalu za Infektivne Bolesti.

Postoji više od 100 vrsta HPV virusa, od kojih neki izazivaju genitalne bradavice. Kod većine ljudi, imuni sistem se izbori sa infekcijom prilično brzo. Ipak, duža infekcija određenim vrstama HPV virusa može da dovede do kancera u nekim slučajevima.

Duga, trajna infekcija HPV određenim vrstama HPV virusa je primarni uzrok raka grlića materice kod žena, i takođe (ali znatno ređe) može dovesti do raka anusa i penisa kod muškaraca.

Postojeći zaključci su doneti na osnovu veće studije, uz pomoć koje je, zajedno sa još dve druge studije koje su sprovedene u Africi 2005. i 2006. godine, utvrđeno da obrezivanje smanjuje rizik muškarca za dobijanje HIV infekcije tokom heteroseksualnog odnosa. Studije koje su usledile, a koje su se takođe bavile obrezanim muškarcima, pokazale su da postoji mogućnost da obrezivanje takođe smanjuje i rizik za dobijanje HPV infekcije.

U poslednjoj studiji (o kojoj govorimo u ovom tekstu), HPV infekcija je povezana sa uvećanim rizikom za dobijanje HIV infekcije, čak i kada se uzme u obzir faktor da li je muškarac obrezan ili ne, kao i da li je dobio virus genitalnog herpesa, koji je ranije već povezan sa povećanjem rizika za dobijanje HIV infekcije.

Svi ovi zaključci sugerišu da vakcinacija protiv HPV virusa, zajedno sa obrezivanjem, može da pomogne u zaustavljanju širenja HIV-a, kako kaže vodeći istraživač Dr. Dženifer Smit, sa univerziteta u Severnoj Karolini.
"Pronalazak vakcine protiv HIV-a je najveća nada za suzbijanje AIDS-a, ali za sada takva vakcina ne postoji" izjavila je Dr. Smit u pisanoj izjavi koju je uputila sa Univerziteta. “Ipak, postoji vakcina za sprečavanje određenih tipova HPV virusa, i vakcinisanje mladih muškaraca pre nego što postanu seksualno aktivni, ima potencijal da pomogne u sprečavanju širenja HIV-a."

Postoje dve vakcine, koje mogu sprečiti određene tipove HPV, koji izazivaju kancer, kao i one koji izazivaju kondilome: Gardasil (koji proizvodi Merck) i Cervarix (proizvod kompanije GlaxoSmithKline). U SAD-u, ove vakcine su već duže odobrene za devojčice i mlade žene, uzrasta od 9 do 26 godina. Prošle godine, odobreno je i korišćenje Gardasila za dečake i momke u istom rasponu godina.

Nalazi ove studije, a koje je izneo tim Dr. Smit, iziskuju nova klinička testiranja kojima bi se utvrdilo da li HPV vakcinacija može smanjiti rizik od HIV infekcije.

Ako se vakcinacija pokaže efikasnom u ovu svrhu, potencijalni trošak bi mogao ostati glavna prepreka za vakcinisanje stanovništva zemalja u razvoju, gde dolazi do najvećeg procenta prenošenja HIV infekcije. Tri doze vakcine protiv HPV-a, koje su neophodne za njenu uspešnost koštaju grubo gledano oko $400 u SAD.

Nije jasno zašto bi HPV infekcija trebala da povećava verovatnoću za dobijanje HIV virusa, ali je biološki prihvatljivo, kako kaže tim doktorke Smit. Promene na koži, koje uzrokuje HPV, mogle bi se npr. ponašati kao “portal za ulazak HIV virusa”, primetili su istraživači. Treba dodati da, HPV može uzrokovati produkciju određenih In addition, HPV may induce the production of certain zapaljenskih proteina u genitalnom području, što može pojačati prijemčivost na HIV infekciju.

Studija je izvedena i finansirana pod pokroviteljstvom Američkog Nacionalnog Instituta za Zdravlje i Kanadskog Instituta za Zdravstena IStraživanja.

Izvori:

REUTERS
Žurnal za Infektivne Bolesti, izdanje od 1. Juna 2010.

Tim Severnoameričkih i Evropskih istraživača, predvođen doktorom Džonom MekHačinsonom iz Medicinskog Centra Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, pronašli su telaprevir, koji spada u novu klasu lekova, koji se nazivaju inhibitori proteaza i značajno povećava procenat oporavljenih i smanjuju broj neophodnih tretmana za pacijente obolele od hepatitisa C.

Rezultati njihovih istraživanja mogu se pogledati u uglednom časopisu New England Journal of Medicine.

Kako sada stoje stvari što se tiče lečenja hepatitisa C, terapija je dualna: interferon – stimulans imuno sistema daje se pacijentu jednom nedeljno u vidu injekcije, i ribavirin – antivirusni lek – koji se daje pacijentu dva puta dnevno u vidu tablete. Statistike pokazuju da ovakva terapija izleči između 40% i 80% ljudi inficiranih virusom hepatitisa C.

Ali, kod mnoštva ljudi, teško je eliminisati virus.

Na osnovu statistika iz Australije, u slučaju najčešćeg tipa virusa hepatitisa C na ovom podneblju (genotip 1), standardna terapija interferonom i ribavirinom rezultuje stopom izlečenih između 40% i 50%, i zahteva period lečenja od 48 nedelja.

Ljudi sa obolelom jetrom koji ne uspeju da eliminišu virus, suočavaju se sa visokim rizikom dobijanja raka jetre, i kao posledica zahtevaju transplantaciju jetre. Takođe, kombinacija interferon-ribavirin uzrokuje neprijatne neželjene efekte kod priličnog broja ljudi.

Prava kombinacija

Istraživači su analizirali grupu od 453 ljudi sa hepatitisom C genotipa 1, kod kojih nije uspela konvencionalna kombinacija interferona i ribavirina.

Slučajnim izborom, raspoređeni su u 4 grupe. Jedna grupa je primala telaprevir 12 nedelja, plus interferon i ribavirin 24 nedelje, dok je druga primala telaprevir 24 nedelje , sa interferonom i ribavirinom 48 nedelja. Treća grupa je primala telaprevir i samo interferon 24 nedelje, i kontrolna grupa je primala standardnu terapiju interferonom i ribavirinom 48 nedelja.

Rezultati su pokazali 51% izlečenih u prvoj grupi, 53% u drugoj, 24% u trećoj – značajno više od samo 14% u kontrolnoj grupi.

Ali je studija takođe utvrdila da su pacijenti koji su primali telaprevir iskusili više neželjenih efekata. Otprilike pola je imalo osip i oko 15% je moralo da prekine terapiju, u poređenju sa samo 4% u kontrolnoj grupi.

Nova nada

Profesor Đof MekKoun, načelnik AW Morrow Gastroenterologije i Centra za Jetru u bolnici Royal Prince Alfred Hospital u Sidneju, kaže da su rezultati uzbudljivi.

Tom prilikom izjavio je: "Inhibitori proteaza nude novu nadu obolelima od hepatitisa C, kod kojih konvencionalni tretmani nisu uspeli i koji su do sada imali jako malo opcija, ako žele da se oslobode viriusa."

Dodao je da preliminarna testiranja takođe sugerišu da se nova vrsta lekova pokazuje efikasnom i kada/ako se upotrebi kao prva terapija u kombinaciji sa postojećim lekovima.

Studija objavljena prošle godine od strane istih istraživača, pokazala je da dodavanje telaprevira povećava procenat izlečenih pacijenata obolelih od genotipa 1 hepatitisa C, a koji prethodno nisu primali terapiju protiv Hepatitisa C, sa 40% posle 48 nedelja konvencionalne terapije, na približno 60% posle samo 24 nedelje lečenja.

MekKouen je izjavio, "Nadamo se da će novi lekovi biti odobreni i dostupni do kraja 2012 u Australiji.”

A mi se nadamo da će biti odobreni i dostupni i kod nas.
Studiju je finansirao proizvođač telaprevira - Vertex Pharmaceuticals.

Izvor: ABC

"Neisseria gonorrhoeae je veoma pametna bakterija. Ako se ne obrati pažnja na ovaj problem, postoji realna mogućnost da gonoreja postane veoma teška infekcija za lečenje” izjavila je Catherine Ison, Britanski specijalista za gonoreju, u telefonskom intervjuu za Rojters.

Infekcije ovom bakterijom su najčešće u južnoj Aziji i Africi. Ako se ne leči, može izazvati zapaljenje male karlice i dovesti do vanmaterične trudnoće i neplodnosti kod žena.

Danas, gonoreja se leči sa jednom dozom antibiotika, bilo da je u pitanju cefiksim ili ceftriakson. Ali neke varijacije bakterije postaju otporne na oba leka, što znači da lečenje može postati sve teže bez inovacija.

Superbuba je po definiciji bakterija koja je otporna na sve raspoložive metode lečenja antibioticima.

Prvi slučajevi otpornosti na cefiksim i ceftriakson su se već dogodili u Japanu, gde se sa zadravstvo sa ovom bolešću bori povećavanjem doze antibiotika. Takođe se istražuju izveštaji o otpornošću na antibiotik koji stižu iz Hong Konga, Azije i Australije.

Povećane doze mogu samo privremeno pomrsiti račune gonoreji: bakterija će uskoro postati otporna na povišene doze lekova. Preventiva, pre svega upotreba kondoma, važe za najpouzdoaniji metod kojim se može sprečiti širenje gonoreje, zaustavljanjem bolesti pre nego što je uopšte započela.

Doktori bi takođe mogli da kombinuju oba preparata za lečenje gonoreje za uspešnije lečenje. To je taktika koja se koristi za lečenje tuberkuloze.

"Postoji jako malo novih lekova koji sz raspoloživi za lečenje, tako da je korišćenje više od jednog istovremeno, jedna od solucija koja može biti rešenje za sada," rekla je doktorka Ison.

Ali, treba imati na umu da prepisivanje višestrukih doza jednog leka ili kombinovano lečenje sa više lekova, može biti rizično: manje su šanse da će se pacijenti vratiti za uzimanje druge doze, što znači da će bolest kao što je gonoreja nastaviti da se širi – i to brže nego inače.

Cefiksim i ceftriakson su samo poslednji u dugom nizu lekova koji su se koristili za lečenje gonoreje. Sedamdesetih godina, bakterija je postala imuna na penicilin. Slika na početku teksta pokazuje ilustruje situaciju kakva je bila nekada davno, pre nego što je bakterija gonoreje počela da mutira i postaje imuna na antibiotike. Od tada, protiv nje je upotrebljeno mnoštvo antibiotika.

Naravno, daleko od toga da je gonoreja jedina bolest koja razvija opasnu otpornost na antibiotike. Izmenjene urinarne infekcije sa povećenom otpornošću na lekove, upale pluća i HIV takođe pozivaju na ponovne napore kako bi se lečenje ovih bolesti unapredilo i postalo efikasnije.

Gonoreja je veliki problem u zemljama u razvoju, al i u npr. SAD. Kada zdravstvo oskudeva u sredstvima za borbu protiv polno prenosivih bolesti, posledice kao što su sterilitet, hronične infekcije i povećana izloženost na HIV – su povišene.

Međutim, jedna od čestih polnih bolesti, sifilis, i dalje se uspešno leči penicilinom.

Ali zdravstveni radnici bi uskoro mogli da imaju još jednu superbubu: hlamidija, za koju se nekada mislilo da nije podložna mutacija koje bi ometale lečenje, uopšte se ne leči tako lako. Istraživanja, objavljena od strane Američkog društva za mikrobiologiju su zaključila da odgovor hlamidije na lečenje antibioticima isti kao i kod ostalih polno prenosivih infekcija, ali povraćaj bolesti kod pacijenata je prilično visok – od 5% do 20% - tako da je teško utvrditi da li je bakterija otporna na antibiotike ili pacijenti bivaju ponovno inficirani.

Nova studija, međutim, pokazuje da se virus herpesa često reaktivira (ponovo aktivira) s kraja na kraj genitalnog trakta, što uvodi novi koncept koji bi mogao da pomogne u lečenju od herpesa, kao i u prevenciji ove opake bolesti.

Kristin Džonston, (doktor medicine, master za javno zdravlje) i njene kolege sa Univerziteta u Vašingtonu, kao i centra za istraživanje bolesti kancera Fred Hačinson u Sijetlu, su tokom 30 dana uzimali uzorke sa 7 međusobno odvojenih oblasti u genitalnom traktu, kod četiri žene inficirane sa virusom herpesa HSV-2. Virus HSV-2 je detektovan na više oblasti u 56% dana kada je virus bio aktivan (viral shedding), kao i na površinama genitalija sa obe strane tela žena, tokom većine dana kada je HSV-2 detektovan na više od jednog mesta, saopštili su istraživači.

Detaljnim uzimanjem uzoraka i osetljivim testom, autori studije su pokazali da se ovakvo često ponovno aktiviranje virusa, koje se javlja i kada obolela osoba ima na telu simptome herpesa (plikovi, rane), kao i kada simptoma nema, javlja po celom genitalnom traktu. Ponovna aktiviranja virusa su se često dešavala čak na obe strane tela, iako simptomi herpesa (rane i plikovi tipični za herpes), imaju tendenciju pojavljivanja samo na jednom području u genitalnoj regiji.

Nalazi studije ilustruju važan novi koncept u patogenezi herpesa, izjavili su autori studije i dodali da ovo može pomoći u razvoju sveobuhvatne terapije koja istovremeno i potiskuje i ograničava prenošenje HSV-2 infekcije.

Humani papilloma virus (HPV) je polno prenosiva bolest, koja se prenosi s jednog na drugog seksualnog partnera najčešće prilikom vaginalnog i analnog seksa, ali takođe i prilikom oralnog seksa, kao i prilikom dodirivanja genitalija.

Postoji mnogo tipova HPV virusa, od kojih mnogo njih uzrokuje polne bradavice, a ostali se povezuju sa kancerom. Najčešće se javlja kancer grlića materice, a vaginalni i analni kancer, kao i rak penisa i rak vulve su ređi. Koristan je podatak da približno 1% seksualno aktivnih odraslih, posmatrano u bilo kom trenutku, ima polne bradavice. Tipovi HPV virusa koji izazivaju kondilome su, kao što već pisali različiti od onih koji izazivaju kancer, i ne postoji način da se sazna kod koga će se javiti kancer ili neki drugi zdravstveni problemi, nakon što dođe do infekcije.

Pionirska studija po ovom pitanju koju je sproveo Univerzitet Mc Gill u saradnji sa Univerzitetom Montreal, je prva veća studija HPV infekcije sprovedena među parovima tokom rane faze njihovih seksualnih veza. Ovo je kritičan period za studiju, s obzirom da je upravo tada najveća šansa da dođe do prenošenja infekcije.
Učesnici ove studije, koja je još uvek u toku, su mlade žene, koje pohađaju univerzitet ili koledž Montreal, kao i njihovi muški partneri. Svi učesnici popunjavaju upitnike koji se tiču njihove seksualne istorije i prihvataju da ostavljaju uzorak sa genitalija za testiranje u laboratoriji.

Rezultati studije ukazuju da postoji veliki rizik za prenošenje HPV virusa među seksualnim partnerima: kada jedan partner ima HPV virus, i drugi partner ima infekciju u 42% slučaja. Doktorka Ann Burchell, koordinator projekta, primetila je da se “ovi rezultati baziraju na našem znanju da je HPV infekcija veoma česta među mlađim odraslim osobama, i istakla važnost programa za prevenciju bolesti koje nastaju kao posledica infekcije HPV virusom, kao što su testiranje na rak grlića materice i HPV vakcinacija.”

Vakcinacija za HPV virus je dostupna: za devojčice i žene, dve vakcine (Cervariks i Gardasil) su preporučene za jedanestogodišnje i dvanaestogodišnje devojčice i devojke uzrasta od 13 do 26 godina, koje nisu primile vakcinu kao mlađe. Obe štite od raka grlića materice, dok Gardasil takođe pomaže u sprečavanju kondiloma. Za dečake i muškarce, Gardasil obezbeđuje zaštitu od polnih bradavica i na raspolaganju je za muške uzrasta od 9 do 26 godina.

Ova Kanadska studija je prva koja istražuje prenošenje HPV virusa među mladima u novoj seksualnoj vezi. Doktorka Burchell je izjavila: “Naše procene verovatnoće prenošenja HPV virusa će biti od koristi ostalim istraživačima koji koriste modelovanje kako bi napravili projekciju efikasnosti HPV vakcinacionih strategija.”

Izvori:

Centers for Disease Control and Prevention
McGill University news release, Jan. 14, 2010

Kao rezultat ovako ustanovljenih podataka, širom Velike Britanije se poziva na masovnije učestvovanje u testiranju na sve polno prenosive infekcije, pogotovo uzrasna grupa od 15 do 24 godine.

Tokom 2008. godine, kod blizu 210,000 ljudi širom Velike Britanije je dijagnostikovana hlamidija, a oko tri četvrtine je u ovoj uzrasnoj grupi (od 15 do 24 godine).

Takođe, ispitivanje je otkrilo da 41% ispitivanih roditelja nikada nisu pričali sa svojom decom o bilo kojim polnim bolestima, kao i opasnostima koje one sa sobom nose, dok je 76% priznalo da su svesni da je hlamidija široko rasprostranjena među mlađima.

"Mi želimo da roditelji i zdravstveni radnici ohrabre mlade, u cilju otvorenog i iskrenog razgovora o kontracepciji i zdravom seksualnom životu, kao i zdravog pristupa osetljivim pitanjima, kao što je hlamidija", izjavila je Dawn Primarolo iz Ministarstva za decu, mlade ljude i porodice.

Roditelji u Velikoj Britaniji izgleda da su ili "indiferentni" ili "neuki", pri čemu 20% njih veruje da njihova deca nisu promiskuitetna, a 14% čvrsto veruje da njihova deca još uvek uopšte nemaju seksualni život.

Ne znamo kakva je situacija kod nas u Srbiji, s obzirom da nemamo podatke da je ovakva anketa rađena, ali hlamidija definitivno spada u najrasprostranjenije polne bolesti i kod nas.

Ovo je proizvod koji je reklamiran kao HepaGam B u Severnoj Americi i Izraelu, a proizvodi ga Kangen korporacija. To je preparat koji sadrži antitela specifična za površinski antigen Hepatitisa B. Dozvola za reklamiranje koju treba da da Evropska Komisija, trebala bi da usledi nakon 67 dana od usvajanja mišljenja komisije.

Hepatitis B površinski antigen HBsAg se često koristi prilikom testiranja na infekciju hepatitisom. To je prvi antigen virusa hepatitisa B koji se pojavljuje tokom infekcije, koji se može detektovati.

Ipak, u ranoj fazi infekcije, ovaj antigen možda neće biti prisutan, a moguće je da se posle određenog trajanja bolesti takođe ne može detektovati, jer je moguće da organizam posle određenog vremena sam sebe očisti od ovog antigena.

Izvor: Trading Markets

Istraživači su preporučili da bi inicijative za prevenciju HIV-a trebalo da uključuju aktivnosti koje izgrađuju samopouzdanje kod gej muškaraca i koje uzimaju u obzir unutrašnju homofobiju. Takođe se sugeriše da programi za muškarce kod kojih je dijagnostikovan HIV trebaju da uključuju informacije o polno prenosivim infekcijama.

HIV-negativni gej muškarci i serosorting

Serosorting je praksa identifikovanja društvenih i seksualnih partnera u zavisnosti od njihovog HIV statusa. Smatra se kontroverznim jer se koristi za učestvovanje u seksualnim aktivnostima, ne obazirući se na mere predostrožnosti koje pružaju bezbednije seksualne odnose (npr. kondom), jer su oba seksualna partnera ili negativni na HIV ili su oba partnera već HIV pozitivni.

Više od petine gej muškaraca iz Francuske je biralo seksualnog partnera za nezaštićen analni seksualni odnos na bazi toga da li su prijavili HIV infekciju ili ne (serosorting).

HIV-negativni muškarci su češće prijavljivali serosrting od onih koji imaju HIV (26% prema 14%).

Korišćenje interneta za pronalaženje seksualnih partnera je povezano sa serosortingom među HIV pozitivnim muškarcima, verovatno zbog osećaja sigurnosti i bezbednosti prilikom objavljivanja potencijalnom partneru da imaju HIV virus, jer je mnogo lakše učiniti sa nepoznatim partnerom onlajn, nego uživo.

Korišćenje droga je po statistikama bilo češće kod muškaraca koji su prijavili serosorting (31% prema 24%).

Manje seksualnih partnera je jedini faktor koji je povezan sa HIV-negativnim muškarcima.

“Za HIV-seronegativne (kod kojih je testiranjem utvrđeno da nemaju HIV) muškarce koji imaju seks sa muškarcima, praktikovanje serosortinga implicira potrebu za regularnim proveravanjem svog HIV statusa kroz regularna testiranja na HIV,” komentarišu istraživači. Ipak, utvrđeno je ”da u prethodne dve godine nema razlike u frekvenciji praktikovanja HIV testova između gej muškaraca koji praktikuju serosorting i onih koji ga ne praktikuju.”

Sugerisano je da kampanje budu usmerene i na HIV-pozitivne i na HIV-negativne gej muškarce u vezi sa potencijalnim rizicima koje sa sobom nosi serosorting.

HSV (virus herpesa) i HIV kod gej muškaraca
Preko 50% HIV pozitivnih gej muškaraca u Engleskoj i Velsu imaju pored HIV infekcije i infekciju genitalnim herpesom, HSV-2, u skladu sa istraživanjem koje je sprovedeno 2003. i koje uključuje skoro 4000 muškaraca.

Nasuprot tome, svega 17% HIV-negativnih muškaraca je inficirano virusom HSV-2.

Zastupljenost HSV-1 bila je takođe veća kod HIV-pozitivnih nego kod HIV-negativnih gej muškaraca (88% prema 69%).

Drugo istraživanje, je pokazalo da je infekcija genitalnim herpesom povezana sa povećanim rizikom od HIV infekcije i bržom progresijom AIDS-a.

“Visoka zastupljenost HSV-2 virusa među HIV-pozitivnim gej muškarcima u Engleskoj i Velsu, sugeriše da je ponovno ispitivanje kontrole HSV virusa u upravljanju HIV virusom kod gej muškaraca opravdano” zaključuju istraživači.

Nove HIV infekcije se nastavljaju
Istraživanje sprovedeno u Belgiji sugeriše da postoji visok nivo novih infekcija među gej muškarcima.

Od 1079 novih slučajeva infekcije HIV virusom dijagnostikovanih u Belgiji 2008. čak 48% je zabeleženo među gej muškarcima.

Stopa sprovedenih HIV testiranja u Belgiji nije porasla poslednjih godina, i istraživači veruju da visok procenat novo dijagnostikovanih HIV infekcija među gej muškarcima u Belgiji ukazuje na nastavljeno širenje virusa.

Što se tiče ostalih polnih bolesti koje su dijagnostikovane kod ljudi inficiranih HIV virusom u Belgiji, preko 95% slučajeva je bilo kod gej muškaraca.

Izvor: aidsmap