Studija sugeriše da i samo jedna ili dve doze mogu sprečiti rak grlića materice koji je povezan sa HPV infekcijom

Jedna ili dve doze vakcine koja sprečava rak grlića materice mogu biti podjednako efikasne kao i tri doze, pokazuje nova studija urađena u Nacionalnom Institutu za Kancer u Americi. Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno još naknadnih istraživanja koja bi potvrdila ove nalaze.

Ako se ova istraživanja potvrde, mogla bi da imaju veliki uticaj na siromašne regione, kao što su Afrika i Centralna Amerika, gde je rak grlića materice najrašireniji. Takođe, može biti od pomoći u SAD, gde samo jedna od tri tinejdžerke koje počnu sa vakcinacijom prime sve tri preporučene doze vakcine protiv HPV.

Vakcina protiv HPV tipova 16 i 18 (koja je bila predmet istraživanja ove studije) sprečava infekciju sa ova dva tipa HPV virusa, koji uzrokuju najveći broj kancera grlića materice.

Kako sada stvari stoje, preporuka je da tri doze HPV vakcine budu primljene tokom šest meseci. Uzrast u kome je moguće primiti vakcinu je između 9 i 25 godina.

HPV Vakcina: Manje je više?

Ova studija nacionalnog Instituta za Kancer u Americi, je prva koja ispituje zaštitu od HPV virusa kod žena koje su primile manje od preporučene tri doze vakcine, ali to nije bila svrha ovog istraživanja, kaže epidemiolog Ejmi Krejmer Dr medicinskih nauka.

Žene uključene u ovo istraživanje su trebale da dobiju sve tri doze vakcine. Ali, oko 20% od 7,466 uključenih nije bila u mogućnosti da primi sve tri doze, zbog trudnoće ili nekog drugog razloga. Četiri godine nakon vakcinacije, Krejmer i njene kolege su ispitale procenat HPV infekcija kod žena koje su primile jednu, dve ili tri doze vakcine. Utvrđen je sličan nivo zaštite od HPV virusa tipa 16 i 18 u sve tri grupe.

“Efikasnost vakcine, sa jednom ili dve doze, je izgledala prilično slično, kao i u slučaju kada su primljene sve tri doze,” izjavila je dr Krejmer, ali je dodala da je neophodno da prođe još najmanje jedna decenija, kako bi se utvrdilo da li će žene koje su primile manje od sve tri doze ostati potpuno zaštićene, kao što je slučaj sa onima koje su primile sve tri doze HPV vakcine.

Tri doze su i dalje preporuka

Do tada, malo je verovatno da će se preporuka za tri doze promeniti jer je potreban visok nivo dokaza da bi se ova preporuka promenila.

I ginekolog Dženifer Vu, zapošljena u Lenoks Hil bolnicu u Nju Jork Sitiju, kaže da će tek nakon što protekne deset godina koje je potvrditi ovo istraživanje, moći da mirne savesti svojim pacijentima da manje od tri preporučene doze.

Žene iz Kostarike koje su učestvovale na ovoj studiji su sve bile starosne dobi od 18 do 25 godina u vreme sprovođenja studije. Dr Vu kaže da nije sigurno da li bi i mlađe devojke i devojčice (od onih koje su učestvovale u studiji) podjednako dobro odreagovale na manje od tri doze.

Studija je objavljena onlajn i pojavila se u izdanju petoktobarskom broju Žurnala koji objavljuje Američki Nacionalni Institut za Kancer.

“Ovi zaključci su svakako veoma zanimljivi, ali poruka je još uvek da su neophodne tri doze vakcine za najbolju moguću zaštitu,” kaže ona.

Vest koja je u maju uzburkala javnost je da bi milioni novih HIV infekcija mogle da budu sprečene sprovođenjem terapije obolelih ranije nego što se preporučuje u važećim preporukama, nakon što je studija pokazala da pružanje terapije pacijentima odmah nakon dijagnostikovanja HIVa, može da ih spreči da prenesu virus drugima.

U studiji koja je obuhvatila 1763 para, pri čemu je u svakom paru samo jedan od partnera inficiran, kod svih parova je sprovedena terapija, ali na dva načina.

U jednoj grupi sa terapijom je započeto odmah po dijagnostikovanju HIV-a kod jednog od partnera, dok je u drugoj grupi sa primenom terapije otpočeto kasnije (u skladu sa važećim preporukama SZO, tek nakon smanjenja broja odbrambenih ćelija imuno-sistema ispod određenog broja).

Utvrđeno je da je kod HIV pozitivnih iz prve grupe, u kojoj je sa terapijom započeto odmah, smanjen rizik prenošenja infekcije na partnera za čak 96%, u odnosu na grupu u kojoj je terapija otpočela kasnije! Naime, istraživači su tokom trajanja studije pronašli 28 novih HIV infekcija, u kojima je inficirana osoba prenela virus svom partneru, što je potvrđeno genetičkim testiranjem. Od tih 28, samo jedan je bio iz grupe od 886 parova, kod kojih je terapija primenjena odmah, u vidu kombinacije lekova kompanija Gilead Sciences Inc., Bristol-Myers Sqibb Co. i drugih. 27 preostalih infekcija je bilo iz grupe od 877 parova, kod kojih je terapija primenjena kasnije. Studija, koja je trebala da traje do 2015. je okončana ranije jer efekat bio očigledan, rečeno je u izjavi Američkog Nacionalnog Instituta za Alergije i Infektivne Bolesti.

Nalazi ove studije su prvi koji su pokazali da lečenje osobe inficirane HIV-om, značajno smanjuje rizik da zarazi druge osobe, i može promeniti brzinu i način kojom se primenjuje terapija na osobe sa najsmrtonosnijim virusom na svetu, virusom HIV.

Svetska Zdravstvena Organizacija još uvek preporučuje da pacijenti sa zdravim imunim sistemom ne primaju terapiju protiv HIV virusa, koja može imati ozbiljne neželjene efekte, sve dok broj odbrambenih ćelija imuno sistema u organizmu (koje napada HIV virus) ne padne ispod određenog broja.

Podstaknuti rezultatima ove studije, čelnici zdravstva Nju Jorka, jednog najvećih gradova u SAD, u medicinskim krugovima poznatim i po tome što ima najveći broj obolelih od HIV virusa (110 000 Njujorčana ima HIV) – tri puta veći od nacionalnog proseka SAD, su od 1. decembra 2011. odlučili da se svim Njujorčanima inficiranim HIV virusom preporuči korišćenje Antiretrovirusne terapije (ARV), odmah po dijagnostikovanju HIV virusa, čime su zaobiđene konzervativne preporuke Američkih Federalnih Zakona, a Nju Jork je postao drugi veliki grad u SAD (prvi je San Francisko) sa ovakvom politikom Zdravstva u pogledu HIV-a.

Ostaje da vidimo kada će do nekih promena u primeni terapije doći kod nas. Neke promene su na nedavno održanoj konferenciji povodom Svetskog Dana borbe protiv Side, najavljene za sledeću godinu. O tome možete pročitati ovde.

Nova studija je pokazala da je 8.7% testiranih žena imalo pozitivan rezultat testa na trihomonas.

Polno prenosiva infekcija poznata pod nazivom trihomonijaza, koju uzrokuje mikroorganizam trihomonas vaginalis je češća nego što veruju eksperti, posebno kod starijih žena, rezultati su nove studije.

Studija pokazuje da najveći rizik da dobiju infekciju imaju žene starije od 45 godina. “Prilikom svoje redovne godišnje posete lekaru, žene bi trebalo da zatraže testiranje na ovaj mikroorganizam”, izjavila je Šarlot Gejdos, profesorka medicine i ujedno specijalista za infektivne bolesti na Školi medicine Univerziteta Džon Hopkins.

Ona je izjavila da bi testiranje na trihomonas trebalo da bude rutinsko testiranje za sve seksualno aktivne žene, bez obzira na uzrast i dodala da bi svaka otkrivena infekcija trebalo da budu prijavljena institucijama za javno zdravlje, kao što je to slučaj sa gonorejom i hlamidijom.

Drugi ekspert koji je imao detaljan uvid u studiju, je ipak dao nešto umereniji zaključak: “ Slažem se da su potrebna opsežnija testiranja na trihomonas”, izjavio je Bredli Stoner, doktor medicine i ujedno profesor saradnik medicine i antropologije. “Ali,” dodao je “pre nego što svim ženama uputimo preporuku da se testiraju na trihomonas, potrebno je još podataka.”

Celokupnu studiju je finansirala Gen-Probe, jedna od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju testova.

Ko dobija trihomonas?

Gejdos i njene kolege su sakupili i obradili uzorke od ukupno 7,593 testiranih žena iz 28 država u sklopu SAD. Testirane žene su bile uzrasta od 18 do 89 godina.

Sveukupno, 8.7% testiranih žena su utvrđene pozitivnim na trihomonas. Ranije studije su pokazivale procenat manji od 4%.

Procenat žena inficiranih trihomonasom je čak bio viši od procenta žena inficiranih hlamidijom ili gonorejom. Sveukupno 6.7% žena je utvrđeno pozitivnim na hlamidiju, a 1.7% na gonoreju.

Kada su istraživači razvrstali rezultate testiranja prema starosnoj dobi, utvrđeno je da u starosnoj grupi:

Od 50 do 60 godina: 13% testiranih je pozitivno na trihomonas.
Od 40 do 50 godina: 11.3% pozitivno.
Od 30 do 40 godina: 7.9% pozitivno.
Od 20 do 30 godina: 8.3% pozitivno.

Studija je pokazala da su Afroamerikanci ćešće inficirani od belaca, tj. čak 20.2% Afroamerikanaca je utvrđeno pozitivnim na infekciju i svega 5.7% belaca.

Za sada nemamo dostupan podatak o sprovedenim istraživanjima na ovu temu u Srbiji.

Studija pokazuje da nema značajnije koristi od kombinovanja ovih testova

DNK testovi koji otkrivaju najopasnije vrste humanog papilloma virusa (tj. HPV virusa), mogu da otkriju razvijenije prekancerozne ćelije koje mogu dovesti do raka grlića materice – pokazuje nova studija.
Nova studija, objavljena u časopisu “The Lancet Oncology”, sugeriše da bi testiranje na HPV tipove 16 i 18, koji u 70% slučajeva uzrokuju kancer grlića materice, mogli da zameni PAPA test kao primarni test za otkrivanje kancera grlića.

“Još uvek to nije konačni zaključak, ali ova studija nam daje još podataka koji pokazuju da ima smisla razmotranje da se HPV testiranje postavi kao samostalan test.” Izjavila je Tereza Bevers, doktor medicine, direktor Centra za Pevenciju Kancera u Andersonovom Centru za Kancer u Hjustonu, Teksas.

Studija koja je obuhvatila vise od 40,000 zdravih žena starosne dobi preko 25 godina, je utvrdila da je HPV testiranjem otkriveno približno 40% više razvijenih prekanceroznih promena, nego što je otkriveno uz pomoć PAPA testa.

“Još uvek ima posla koji treba uraditi, ali je jasno da ova studija obezbeđuje dodatne podataka koji govore da je ovo strategija koju ima smisla razmotriti,” kaže Bevers, koja nije bila uključena u istraživanje.

Još važnije, studija je takođe pronašla da kombinovanje HPV testa i PAPA testa, kao što mnogi doktori rade, utvrđuje samo oko 5% više naprednijih prekanceroznih i kanceroznih promena, a takođe se kao posledica kombinovanja ova dva testa dobija da je broj žena sa lažno pozitivnim rezultatom veći za više od trećine.
“Dobijate napredak od 5% za 35% više pogrešno dijagnostikovanih,” kaže jedan od istraživača u studiji Mark H. Stoler, profesor patologije i kliničke ginekologije u Zdravstvenom Sistemu na Univerzitetu Virdžinija u Šarlotsvilu.

Ovi lažno-pozitivni rezultati vode ka češćim ili invazivnijim testiranjima (medicinske procedure se nazivaju invazivnima ukoliko zahtevaju penetraciju medicinskih instrumenata kroz kožu ili plasiranje instrumenata kroz telesne šupljine, kateterizaciju itd.) kako bi se isključila ili potvrdila mogućnost postojanja kancera, što doprinosi povećanom strahovanju pacijenata, a i većim troškovima za pojedince, kao i za osiguravajuće kompanije.

“Studija sugeriše da ako ste zaista zabrinuti u vezi sa efikasnošću, HPV testiranje treba da bude prvi test koji ćete uraditi,” izjavio je Stoler za WebMD.
Poređenje HPV testa sa PAPA testom zarad prevencije Kancera Grlića Materice
Studiija je regrutovala čak 47,000 žena uzrasta 25 godina i starijih, iz čak 23 države.
Žene su uključivane u studiju pod uslovom da nisu trudne, i da im u toku poslednje godine nisu diagnostikovane čak ni blaži stupnjevi displazije (abnormalnosti ćelija) grlića materice.
Sve žene su imale dva brisa uzeta iz grlića. Uzorci su testirani na HPV viruse i prisustvo ćelija je ispitivano pod mikroskopom.
Sve žene koje su bile pozitivne na HPV, one koje su imale abnormalan rezultat PAPA testa, i proizvoljan broj onih koje su imale normalan rezultat PAPA testa su slane na kolposkopiju, zarad detaljnijeg ispitivanje grlića.
Sve u svemu, prisustvo razvijenih abnormalnosti kod žena koje su učestvovale u studiji (a koje se inače smatraju prethodnicom kancera), je bilo manje od 2%.

Među ženama kod kojih su ustanovljene najrazvijenije prekancerozne promene, 92% je imalo pozitivan rezulatat HPV testiranja, dok je 52% imalo abnormalan rezultat PAPA testa. Među ženama koje su imale normalan rezultat PAPANIKOLAU testa, a koje su imale pozitivan rezultat HPV testa, studija je utvrdila da su žene koje su bile pozitivne na HPV tipove 16 i 18 imale značajan rizik da dobiju razvijene prekancerozne promene.
“Žena koja je utvrđena pozitivnom na HPV tip 16, sa normalnim rezultatom PAPA testa, je imala 10% šanse da joj se razvije displazija višeg stupnja, a za takav slučaj ima smisla ići na kolposkopiju,” izjavila je Stoler.

Studiju je finansirao i osmislio Roche, koji proizvodi testove na visokorizične tipove HPV-a.

Doktori verovatnno neće prestati da koriste PAPA test
Uprkos tome što je studija dala svoj glas za testiranje na HPV, Stoler smatra da će verovatno biti potrebna dodatna istraživanja i više vremena kako bi doktori bili ubeđeni da trebaju da promene način testiranja na kancer grlića materice, kaže Stoler.
“To je i pitanje samog društva, kao i organizacija koje pišu vodiče za lekare koji određuje pravila postupanja za lekare,” on kaže. “To su stvari koje se teško menjaju.”

HPV testiranje sa PAPA testom je, kako sada stvari stoje širom sveta, opcija samo za žene starije od 30 godina. Stoler kaže da se HPV testiranje, koje se uglavnom u svetu još uvek koristi kao ko-test (zajedno sa još nekim testom, a ne samostalno) nema široku upotrebu.

Među doktorima koji ga koriste, nedavno istraživanje pokazuje da mnoštvo ovih doktora testiraju svoje pacijente niskog rizika (pacijenti koji su negativni i na HPV, i koji imaju normalne ćelije kao rezultat PAPA testa) jednom godišnje, a ne jednom u tri godine kako je preporučeno.
“Ovo samo pokazuje da smo se uhvatili u koštac, kao istraživači i kao lekari, boreći se da inkorporiramo HPV testiranje u proceduru ispitivanja prisustva i mogućnosti razvijanja kancera grlića materice,” kaže Elizabet Pojnor, ginekolog onkolog i hirurg karlice bolnici Lenoks Hil u Nju Jorku.

“Ova studija nam daje dodatnu informaciju da kada imamo posla sa HPV 16 ili 18, situacija je zapravo osetljivija, nego što izgleda kada samo gledamo ćelije ispod mikroskopa (što se praktikuje prilikom PAPA testa),” kaže Pojnor.

Izvor: WebMD

Australijska studija o efikasnosti vakcinisanja sa ciljem prevencije i zaštite od HPV virusa, pokazuje pad u javljanju abnormalnih promena visokog stepena na ćelijama grlića materice kod devojaka mlađih od 18 godina.

Ovo su prvi dokazi da će program za vakcinaciju mlađih žena i devojaka, protiv HPV virusa (koji uzrokuje rak grlića materice) koji se sprovodi sada već u mnogim zemljama širom sveta, verovatno zaista smanjiti broj žena obolelih od ove bolesti.

Studija sprovedena u Australiji, jednoj od prvih zemalja, koja je započela sa vakcinacijom, pokazuju pad u broju javljanja abnormalnosti visokog stepena (promena na ćelijama grlića materice koje mogu biti prethodnica raku.

Australija je sa vakcinisanjem protiv HPV žena uzrasta od 12 do 26 godina, na nivou cele nacije, počela 2007. godine. Iako je potrebno da prođe mnogo godina da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li vakcinacioni programi zaista smanjuju broj obolelih od kancera grlića materice u populaciji, australijski naučnici su shvatili da imaju mogućnost da analiziraju rezultate testiranja na rak grlića, kako bi utvrdili da li je došlo do promene u broju mladih žena koje imaju abnormalne promene na ćelijama, koje prethode raku.

Kako je objavljeno u žurnalu Lancet, javili su da je proporcija devojaka uzrasta 17 godina I mlađih sa promenama visokog stepena smanje skoro duplo sa 0.8% na 0.42%.

Sa druge strane, utvrđeno je da nije bilo pada u broju javljanja ovih promena kod žena starijih od 17 godina. Ovo ne iznenađuje, jer je poznato da je vakcina najefikasnija ako se daje devojkama pre nego što postanu seksualno aktivne.

Ovakav rezultat, kažu autori, “učvršćuje u uverenju da je ovakvu vakcinu pogodno davati baš devojkama i devojčicama pre nege što zakorače u period adolescencije “. Ovi zaključci su radosno dočekani sa međunarodnim interesovanjem.

“Ne tako oprezni optimisti u nama žele da prihvate ove rane rezultate kao istinske dokaze efikasnosti vakcine,” napisale su Dr Mona Saraja i Dr Suzan Hariri iz Centra za Kontrolu Bolesti u Atlanti, SAD, u komentarima na rezultate izašle u časopisu.

Ali su takođe izjavile da bi volele da se zna mnogo vise o vakcinacionom statusu pojedinaca (svaka žena bi trebala da primi tri doze vaccine) kao I da je potrebno još rada kojim bi se potvrdilo da li je smanjenje javljanja abnormalnih promena na ćelijama (koje su prethodnica raka) zaista posledica vakcinisanja ili nekog drugog uzroka.

Iz ovih razloga, ove rezultate treba primiti sa oprezom.

Sa druge strane Majkl Kvinn, profesor ginekologije i ginekološke onkologije na Univerzitetu u Melburnu je izjavio da je ovo prva studija bilo gde u svetu koja pokazuje pad u javljanjima abnormalnih promena na ćelijama grlića kod veoma mladih žena.

On takođe smatra da iako su ovi rezultati verovatno posledica vakcinisanja, potrebno da se dokaže da je to zaista slučaj, tj. Da ovi rezultati nisu posledica nekih drugih faktora.

Eksperti za javno zdravlje naglašavaju da žene ne bi trebalo da pomisle da su posle vakcinisanja sigurne, te da i dalje moraju da praktikuju redovna PAPA testiranja.

Velika Britanija je sa svojim vakcinacionim programom počela u Septembru 2008. nudeći vakcinisanje u školama dvanaestogodišnjakinjama i trinaestogodišnjakinjama, sa posebnim vakcinacionim programom za nešto starije devojčice, uzrasta do 18 godina.

Procenjeni trošak je bio 100 miliona funti godišnje. Od dve dostupne vakcine, Britanija se odlučila za Cervariks, koju je pravila Britanska kompanija GlaxoSmithKline, iako ova vakcina ne nudi dodatnu zaštitu od polnih bradavica, kao što je to slučaj sa vakcinom Gardasil.

U Britaniji u školskoj 2009/10, vise od tri četvrtine devojčica uzrasta između 12 i 13 godina su primile sve tri doze vakcine.

„Više nije pitanje da li virus HSV1 ima udela u razaranju ljudske moći saznavanja i poimanja (kognitivni deficit), već koliki je njegov udeo u tome. Potrebno je istraživanje anti-virusnih lekova koji se koriste sa ciljem da pomognu obolelima od akutnog herpesa, kako bi se odredila njihova sposobnost da uspore ili spreče kognitivni deficit.“

Laboratorije Univerziteta Novi Meksiko, Braun Univerziteta i Instituta za Uho, su razvile novu tehniku koja omogućava nadgledanje razvoja infekcija uzrokovanih HSV1 virusom – unutar ljuskih ćelija. HSV1, uzrok česte „groznice“ na usnama, opstaje u prikrivenoj formi unutar nervnih ćelija.

Opservacije koje je izvršio istraživački tim ukazuju da ponovna javljanja infekcije herpesa i razvijanje ove bolesti doprinose kognitivnom deficitu koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću, kako je napisano izveštaju koji je objavio onlajn žurnal PloS ONE.(1)

“Herpes inficira mukusne membrane, npr. usne ili oko, i stvara virusne čestice,“ napisala je tom prilikom glavni istraživač, UNM patolog Prof. Elaine Bearer, MD, PhD.

“Ove virusne čestice izbijaju iz ćelija mukusne membrane i ulaze u periferne nervne ćelije koje prenose informacije od čula do mozga. Zatim unutar nerva putuju do mozga“ ona objašnjava. “Sada možemo da vidimo ovaj transportni sitem putem ćelija i da gledamo kako novoformirani virus angažuje APP na svom putu izvan ćelije.”

APP (ćelijski amiloid, preteča proteina) je glavna komponenta senilnih pločica koje su pronađene u mozgovima pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti.

Obeleživši virusa herpesa unutar ćelija sa zelenim fluorescentnim proteinom, naučnici su koristili konfokalni prenos slike za gledanje kako čestice HSV1 virusa nastaju iz inficiranih ćelija. Novonastale virusne čestice izlaze jedra ćelije i zatim počinju da pupe u ćelijskim membranama koje sadrže APP.

Elektronska mikroskopija na Institutu za Uho, je dala detalje odnosa izmešu čestica HSV1 virusa i APP. Ovaj „ples“ virusnih čestica i ćelijskog APP-a ima za posledicu promenu ćelijske arhitekture i distribucije APP.

Rezultati ove studije pokazuju da najveći broj unutarćelijskih HSV1 čestica prolaze kroz često, dinamično uzajamno delovanje sa APP, koje omogućava transportovanje virusa što istovremeno ometa normalni transport APP i njegovu distribuciju.

Ova dinamička interakcija otkriva mehanizam putem kojeg infekcija virusom HSV1 vodi do Alchajmerove bolesti.

U razvijenim zemljama kao što su SAD:

Simptomi prve infekcije HSV1 virusom uključuju bolne plikove usta, usana ili očiju. Posle infekcije HSV1 ostaje u nervnim ćelijama u stanju mirovanja. Odmah nakon ponovnog buđenja, nove virusne čestice se stvaraju u neuronima i putuju nazad istim putem kojim su i došle do neurona kako bi ponovo inficirale mukusne membrane (usne, oči). Inače reč herpes je izvedena od grčke reči herpein, koja znači ježiti se, osetiti žmarce – kao što se i dešava kod HHV-3 herpes zoster virusa odgovornog za napade osipa i crvenila na koži.

Veliki broj inficiranih iskuse na svojoj koži povremene epizode napada virusa kao dobro poznatu groznicu na usnama.

“Lekari su tražili vezu između HSV1 virusa i Alchajmerove bolesti kod pacijenata, tako da smo želeli da istražimo šta se događa u telu što bi moglo da da objašnjenje za to,” dodaje ko-autor Dr. Shi-Bin Cheng, patolog sa Univerziteta Braun sa Alpert Medicinske Škole.

“Ono što smo bili u mogućnosti da vidimo u laboratorijama snažno ukazuje na uzročnu vezu između HSV1 virusa i Alchajmerove Bolesti. Više nije pitanje da li je i HSV1 uključen u stvaranje kognitivnog deficita, već u kojoj meri,” izjavljuje Dr. Bearer. “Moraćemo da podvrgnemo istraživanju anti-virusne lekovi koji se koriste u terapiji pacijenata obolelih od akutnog herpesa kako bismo odredili njihove sposobnosti u usporavanju ili sprečavanju kognitivnog deficita.”

Savet? Što je pre moguće početi sa upotrebom antivirusnih lekova kako bi se smanjilo vreme koje virus aktivno provede u nervnom sistemu.

Istraživači preporučuju ljudima uzimanje terapije prilikom javljanja groznice na usnama što je pre moguće, kako bi se minimizovalo vreme tokom kog aktivan virus putuje kroz nervni sistem osobe.

Što se pre počne sa uzimanjem terapije prilikom javljanja herpesa na usnama, tj. takozvane „groznice na usnama“, to će se herpes brže vratiti u uspavani stadijum.

Izvor: Prohealth, Plosone

Osobe koje koje imaju genitalni herpes, a nisu u ozbiljnoj vezi, pa samim tim nemaju ni stalnog seksualnog partnera, nađu se u nezavidnoj poziciji kada potencijalnom, novom partneru treba reći da imaju ovu polnu infekciju. I često se javlja pitanje, kako to rešiti.

Tim povodom, vebsajt za upoznavanje koji postoji već godinama, a čije je sedište u Kanadi, će među ostalim pitanjima koje postavljaju korisnicima njihovih usluga, od sada pitati i sledeće: „Da li biste mogli da se viđate sa osobom koja ima herpes?“

Ovo pitanje je dodato u standardni set pitanja nakon što se nekolicina ljudi raspitavalo u vezi sa tim. Osoba sa tog internet sajta zadužena za odnose sa javnošću izjavila je za Toronto Sun: „Mi ne spajamo samo ljude koji imaju herpes, već spajamo na bazi kompatibilnosti dvoje ljudi, kao i na bazi prihvaćanja.“ Tako, ovaj sajt ima mogućnost da spaja i osobu koja ima herpes sa osobom koja nema herpes, ukoliko se osoba koja nema herpes izjasni da joj to ne predstavlja problem. „Svaka osoba je upitana da li je otvorena za tako nešto? Da ili ne. ”

Jedna korisnica usluga ovog sajta je izjavila da bi bila spremna da se viđa sa muškarcem koji se izjasnio da ima herpes, jer, kako ona kaže, mnogi muškarcim imaju herpes, ali ne govore o tome.

Genitalni herpes je uzrokovan virusom herpes simpleks, i jedan je od najčešćih polno prenosivih infekcija. U SAD gde su statistike lako dostupne, procene kaži da 50 miliona ljudi ima herpes, što znači da svaka šesta osoba u SAD ima herpes. Još uvek ne postoji lek koji će u potpunosti izlečiti genitalni herpes. Ipak, razne terapije su dostupne, i odgovarajući lekovi mogu pomoći ljudima sa genitalnim herpesom da kontrolišu napade herpesa.

Drugi vebsajt, koji se specijalizovao u oblasti davanja saveta za ljubavni život i upoznavanje osobama sa herpesom, savetuje potpunu iskrenost i otvorenost prema partneru, koga treba informisati o tome da imate herpes mnogo pre nego što dođe do seksualnog kontakta. “Iskrenost je uvek najbolja strategija,” piše u tekstu koji se može pročitati na ovom vebsajtu. “Čak i kada želite samo neobavezan odnos, vaš partner zaslužuje da zna činjenice pre nego što će doneti odluku da li želi da bude intiman sa vama.“ Eksperti kažu da ako se osoba ne oseća dovoljno opušteno da razgovara sa svojim potencijalnim partnerom o herpesu ili nekoj drugoj polnoj infekciji, onda oni najverovatnije još uvek nisu spremni da imaju seksualne odnose.

Izvor: Euroclinix

U Velikoj Britaniji, vlada je pre nekoliko godina donela odluku da tinejdžeri mogu besplatno podići pilulu za dan posle samo uz pokazivanje svoje “kontraceptivne kreditne kartice” (dole na slici), koje su tinejdžerke dobile kako bi mogle da zatraže kontraceptivnu pilulu bez ikakvih dodatnih objašnjenja farmaceutima u apotekama. Sve ovo je urađeno sa ciljem da se smanji broj neželjenih trudnoća. Plan nije uspeo u svojoj nameri, a kao rezultat, došlo je do povećanog prenošenja polno prenosivih infekcija u ovoj uzrasnoj grupi, pokazuje istraživanje.

Istraživanje je pokazalo da je ovakav plan britanske vlade jednostavno ohrabrio mlade da se slobodnije upuštaju u nezaštićene seksualne odnose i nije uspeo u svojoj osnovnoj nameri – da smanji broj neželjenih trudnoća kod tinejdžera (uzrast do 19 godina).

Profesori Sourafel Girma i David Paton sa Univerziteta u Notingamu su uporedili oblasti u Engleskoj gde je ovakva politika stupila na snagu, sa oblastima u kojima nije, kao i sa oblastima gde je implementirana kasnije.
Utvrđeno je da procenat trudnoća kod devojčica mlađih od 16 godina ostao isti, dok se procenat polno prenosivih bolesti povećao za 12% u onim oblastima, gde se pilula mogla besplatno uzeti u apotekama.

Profesor Paton je izjavio: “Utvrdili smo da nuđenje pilule za jutro posle, besplatno, nije imalo željeni efekat smanjenja broja tinejdžerskih trudnoća, ali je imalo neželjeni efekat povećanja broja polnih infekcija. Fokusiranjem na polno prenosive infekcije, imali smo priliku da testiramo da li je ovaj potez države imao uticaja na spremnost mladih da više rizikuju stupajući češće u nezaštićene seksualne odnose, i izgleda da je baš to u pitanju.”

Izveštaj, pod naslovom, „Efekat hitne kontrole rađanja na tinejdžerske trudnoće i polne infekcije“ biće objavljen u časopisu “Journal of Health Economics“.

Od Britanske vlade se sada očekuje da uradi reviziju svoje strategije za kontrolu rađanja kod tinejdžera.
Javila su se doduše i oprečne tvrdnje od strane komiteta koji podržava zajednicu farmaceuta pod državnim okriljem, koji je izneo stav da je na ovaj način postignuto da se procenat začeća (tj. započetih trudnoća) kod tinejdžera zadrži na istom nivou, dok se broj započetih trudnoća u ostalim uzrastima drastično povećao.

Ovom prilikom komitet je izneo i primedbu na ažurnost podataka koje je obrađivala studija, a koji su skupljani u intervalu koji je trajao četiri godine, a završio se pre sedam godina.

“U vreme kada su skupljani podaci za ovu studiju, službe za pomoć stanovništvu kada je u pitanju seksualno zdravlje su radile potpuno drugačije u Velikoj Britaniji, a danas, nakon sedam godina, pružanje pomoći mladima na ovom polju uključuje i snabdevanje kondomima, testiranje na polne infekcije, pa čak i oralnu kontracepciju, što zajedno daje objedinjeni pristup zarad poboljšanja seksualnog zdravlja ciljnih grupa.” – argumenti su komiteta koji je stao u odbranu državnog plana.

Iako mlade devojke koriste najmanje jedan metod kontracepcije, procenat tinejdžerskih trudnoća u Velikoj Britaniji je među najvišima u Zapadnoj Evropi.

Nešto manje od polovine svih trudnoća koje se dese mladima uzrasta od 15 do 18 godina, se završava abortusom.

Broj polnih infekcija dijagnostikovanih kod dece mlađe od 16 godina je porastao za 58% u poslednjih pet godina, na čelu sa hlamidijom koja je sada najčešća polna infekcija u Britaniji.

Norman Vels, direktor Udruženja za porodično obrazovanje, je izjavio: „Internacionalna istraživanja su do sada bezuspešno pokušavala da dokažu da šeme za hitnu kontrolu rađanja daju rezultate u vidu smanjenja broja začeća, a samim tim i broja abortusa. Ali sada imamo dokaz koji pokazuje da ovakvi pokušaji ne samo da ne uspevaju da učine bilo šta dobro, već mogu imati i loše posledice.”

Skorašnja studija pokazuje da je prethodne godine čak petina mladih devojaka koristilo pilulu za jutro posle, mnoge od njih nakon konzumiranja mnogo alkohola ili droga.

Ovo je izazvalo strahovanja da mnoge žene sada zapravo trpe nepotrebne rizike, ugrožavajući svoje zdravlje, koristeći pilulu nakon što su izgubile kontrolu u nekom od noćnih izlazaka.

Među devojkama uzrasta od 18 do 21 godine, jedna na 50 je izjavila da im pilula za jutro posle najviše odgovara kao – „regularan oblik kontracepcije”. Ovo je poražavajuća statistika kada se uzme u obzir da je pilula za jutro posle hormonska bomba koja se ne sme često koristiti, a kamoli redovno!

Često korišćenje pilula za dan posle (tj. pilula za jutro posle) može poremetiti zdravlje žene, pa čak i uzrokovati neplodnost.

Sve ovo pišemo zato što situacija kod nas nije mnogo bolja, naprotiv. Srbija zauzima neslavno prvo mesto u Evropi po broju abortusa, čak 150 000 abortusa godišnje, a kada su u pitanju najmlađe devojke, uzrasta od 16 do 19 godina, koje tek upoznaju sebe i svoje telo, brojka je i dalje velika čak 6 000 devojaka godišnje.
Istovremeno Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po korišćenju kontraceptivne pilule i hormonske spirale.

Ono što želimo da poručimo mladima je da nisu sami. Očigledno da i najrazvijenije zemlje sveta, u koje bez sumnje spada i Velika Britanija imaju slične probleme, a za mlade koji su ugroženi najbitnije je da shvate da uvek postoji neko kome se mogu obratiti za pomoć. Na prvom mestu porazgovarajte sa članovima vaše porodice, a odmah zatim se obratite i lekaru. Neka vam zdravlje bude na prvom mestu.

Izvori: Britanski Telegraf, Politika

Gomila naučnih izveštaja koja se pojavila u poslednje vreme, trebalo bi da ukloni i poslednju sumnju da stariji ljudi automatski gube svoj seksualni nagon u godinama kada ih stiže penzionisanje.

To su dobre vesti. Loše vesti su da veliki broj baka i deka kada se uzbude, tokom seksualnog odnosa biva inficirano nekom od polno prenosivih bolesti, kao što su HIV, hlamidija ili genitalni herpes.

Istraživanje seksualnog zdravlja i ponašanja koje je sprovedeno u Sjedinjenim Državama, od strane stručnjaka sa Univerziteta Indijana, napravilo je pomak uključivši ovaj put sve uzraste. Utvrđeno je da mnogi penzioneri – posebno muškarci – ostaju seksualno aktivni i u svojim sedamdesetim godinama.

Među ispitivanim ženama uzrasta od 60 do 69 godina, npr. 30% je imalo vaginalni snošaj prethodnog meseca, dok je za muškarce istog uzrasta ovaj procenat 39%. Međutim, za uzrast od 70 do 79 godine, razlika među polovima se povećava: 12% žena naspram 28% muškaraca.

Ova razlika među polovima se odslikava u ranijoj studiji koja je sprovedena na Univerzitetu Čikago. 35% žena uzrasta od 65 do 74 godine se složilo da seks “uopšte nije bitan” u njihovom životu, u poređenju sa svega 14% muškaraca koji su tvrdili isto. Za uzrast od 75 to 85 godina, 52% žena I 30% muškaraca se složilo sa ovom tvrdnjom.

Eksperti nude različita objašnjenja za ove raskorake između muškaraca i žena. S obzirom da žene u proseku žive duže, ne postoji dovoljno dostupnih muškaraca. Mnogi stariji muškarci koji su sami više vole da viđaju mlađe žene. Ali postoji slaganje da su, više nego bilo šta drugo, Vijagra i ostali lekovi koji povećavaju seksualnu želju i uzbuđenje, veoma uticali da dođe do ovakve razlike između muškarac i žena, povećavajući dužinu aktivnog seksualnog života kod starijih muškaraca.

U isto vreme, veliki broj ovih podmlađenih starijih ne štiti se na odgovarajući način kada je reč o zaštiti od HIV virusa i ostalih polnih bolesti. Studija koja je rađena u Indijani je utvrdila da je svega 17% muškaraca uzrasta između 60 i 69 godina koristilo kondom tokom njihovih najskorijih seksualnih odnosa sa “neobaveznom partnerkom”.

A sa druge strane, prema izveštaju iz Opšte bolnice u Masačusetsu, oni i ispaštaju zbog nezaštićenih seksualnih odnosa. Broj polnih bolesti među šezdesetogodišnjacima i starijima, koji uzimaju lekove protiv erektilne disfunkcije (tj. lekove za poboljšanje erekcije) dvostruko je veći u odnosu na njihove vršnjake koji ne koriste ove preparate.

Najveća veza između uzimanja ovih lekova je kada su polne bolesti u pitanju utvrđena sa HIV-om, izjavio je Dr. Anupam Jena, jedan od istraživača, pre svega zbog izuzetno neprijatnih simptoma, zbog kojih se ljudi radije odlučuju da se obrate doktoru. Iz ovih razloga HIV je polna bolest koja se najlakše prati.

Često se sugeriše da se javljanje HIV-a i ostalih polnih bolesti veoma povećalo tokom prethodne dekade, ali statistike iz Centra za Kontrolu i Prevenciju bolesti govore drugačije. Za svetsku populaciju u celini, broj novih slučajeva obolelih od polnih bolesti koji su prijavljeni svake godine tokom ovog perioda je bio stabilan – a ovo se odnosi i na starije osobe.

Naravno, ovo ne uključuje hiljade inficiranih starijih osoba koji posmatrano na kratak rok imaju malo simptoma ili nikakve simptome. Oni obično prolaze bez dijagnoze. Kao posledica toga, oni mogu dugoročno patiti od neuroloških smetnji kao posledice bolesti, koji se lako mogu pogrešno dijagnostikovati kao standardne bolesti starenja.

Zašto se stariji ljudi koji su samci ili uživaju u brojnim seksualnim aferama ne štite od polnih bolesti?

Eksperti su ponudili neke odgovore: Npr. zato što je starija generacija odrasla u vremenu kada je glavni razlog za korišćenje kondoma bio izbeći neželjenu trudnoću, a to im pod stare dane više nije problem. Zato što ne shvataju koliko su polne bolesti postale raširene. Zato što muškarci više vole da ne koriste kondom, a žene ne žele da insistiranjem na kondomu kod muškaraca izazovu nezadovoljstvo…itd.

Ako ostavimo sa strane njihovo izbegavanje kondoma, možemo konstatovati i da su seksualno aktivne bake i deke pogotovo osetljivi na polno prenosive bolesti. Sposobnost njihovog organizma da se odupre infekcijama je oslabila sa godinama – njihov imunitet je slabiji. A takođe i fizičke promene u genitalnim područjima kod žena, povećavaju rizik da dođe do manjih ogrebotina koje lakše mogu dovesti do polne infekcije.

Kafa usporava razvoj bolesti jetre do koje dolazi kao posledica virusa Hepatitisa C.
Ljudima koji žive sa hroničnim hepatitisom C (virus HCV) i uznapredovalom bolešću jetre, može pomoći povećano konzumiranje kafe. Naime, ukoliko ovi bolesnici dnevno popiju tri ili više šoljica kafe, imaju za čak 53% umanjen rizik da će doći do daljeg razvoja bolesti u odnosu na one koji uopšte ne piju kafu, u skladu sa novom studijom koja je objavljena u Novembarskom izdanju časopisa Hepatology. U skladu sa naučnim radom koji je potpisao Nil Fridman i grupa lekara, pacijenti sa fibrozom i cirozom jetre kod kojih standardno lečenje nije dalo odgovor, imali su koristi od povećanog konzumiranja kafe.

Studija je uključila 766 obolelih od hepatitisa C, koji su već bili podvrgnuti antivirusnoj terapiji protiv ciroze uzrokovane Hepatitisom C, i kod kojih lečenje pegilovanim interferonom i ribavirinom nije imalo efekta. Po započinjanju studije , volonteri su pristali da daju informacije o dnevnim količinama unete kafe, kao i to koliko su kafe pili tokom prethodne godine. Slična pitanja su im postavljena i u vezi sa crnim i zelenim čajem.

Tokom skoro četiri godine koliko je trajala studija, učesnici su na svaka tri meseca posećivali doktora i tom prilikom su rađene sledeće provere: da li je došlo do abnormalnog akumuliranja vode u abdomenu, praćeno je stanje jetre, uzimalo se u obzir da li je bilo smrtnih slučajeva kao posledica bolesti jetre, a proveravano je i da li je došlo do oštećenja mozga i nervnog sistema, kao i da li je došlo do karcinoma jetre, spontanog bakterijskog peritonitisa, krvarenja i/ili povećanja fibroze. Biopsija jetre je kod svakog pacijenta rađena nakon 1.5 godine, kao i nakon 3.5 godine od početka studije, kako bi se odredio stepen napredovanja bolesti jetre.
Rezultati su pokazali da su pacijenti volonteri koji su tokom studije pili tri ili više od tri šolje kafe tokom dana, imali relativan rizik (RR) od 0.47 da se kod njih desi neki od kliničkih ishoda koje smo gore nabrojali. RR od preko 1, sugerisao je na povećanje rizika za dalji razvoj bolesti, dok je RR ispod 1 ukazivao na smanjenje ovog rizika.

Istraživači nisu primetili nikakvu vezu između konzumiranja čaja i razvoja bolesti jetre, iako treba naglasiti da je konzumiranje čaja bilo slabo od strane učesnika studije.

“Imajući u vidu veliki broj ljudi inficiranih virusom HCV, izazivačem Hepatitisa C, važno je identifikovati faktore rizika koji se mogu povezati sa razvojem bolesti jetre,” rekao je Fridman. “Iako ne možemo proceniti ulogu ostalih faktora koji su posledica unosa kafe u organizam, rezultati studije sugerišu da su pacijenti koji konzumiraju dosta kafe tokom dana, u manjem riziku od daljeg pogoršanja bolesti.”

Zaključke do kojih je došla ova studija ne treba generalizovati na zdraviju populaciju, naglasio je autor studije.