Naime, u letnjem periodu pogotovo, kako piše časopis Blic, zbog sunca, boljeg raspoloženja, povećanog kretanja ljudi, pa samim tim i povećanog broja novih poznanstava, dolazi i do povećanog broja seksualnih odnosa, pre svega među mladima. I sve bi možda bilo u redu da je kultura seksualne zaštite na nešto višem nivou. Mladi danas počinju da upražnjavaju seksualne odnose veoma rano, najčešće bez korišćenja kondoma.

Izbegavanje kondoma je opasno u seksualnim odnosima sa novim (odnosno nepoznatim) seksualnim partnerom ili partnerkom, jer počev od neželjene trudnoće, mladi rizikuju da dobiju i neku od polnih bolesti, od kojih jedino kondom pruža zaštitu. Često se korišćenje kondoma izbegava iz razloga jer "smanjuje seksualni doživljaj". Ipak, ako ne koristite kondome, rizikujete dobijanje veoma opasnih bolesti, a oni koji ih dobiju, shvate da je ipak mnogo bolje koristiti kondom, barem dok se partneri ne upoznaju i uvere da je bezbedno imati seksualne odnose jedno sa drugim bez kondoma.

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje "Batut", u toku prošle godine, najviše je bilo onih koji su imali hlamidiju, a broj pacijenata koji imaju ovu bolest je kod nas u porastu od 2005., a veliki broj pacijenata se žali i na kondilome. Takođe, broj obolelih od sifilisa i tripera je gledajući od 2005. na ovamo oscilovao, mada kada je triper u pitanju, broj obolelih je među populacijom od 20 do 29 godina u znatnom porastu. U prilog tome govori i tabela:

Izvor: Statistike instituta za javno zdravlje "Batut" objavljene su u časopisu Blic.

Po mišljenju psihologa, deca sa 14 godina nisu zrela za stupanje u seksualne odnose, jer seksualni odnosi u tom uzrastu usporavaju psihički i fizički razvoj mlade osobe. Mladi uzrasta do 18 godina su najčešće žrtve trgovine ljudima i ostalih vidova seksualnih eksploatacija te bi bolja pravna zaštita mladih svakako učinila dobro.

S druge strane, u najnovijem istraživanju, koje je objavio Britanski Telegraf, utvrđeno je da devojčice ulaze u pubertet u desetoj godini života - čak godinu dana ranije nego što je pokazalo istraživanje rađeno pre 20 godina. Razlog još uvek nije poznat, ali se veruje da je razlog u "nezdravom okruženju" i u hemikalijama koje se mogu pronaći u hrani.

Podatak je skoro neverovatan, kada se uzme u obzir jako mali vremenski period u kome je došlo do ovakvog pomeraja. Ipak, s obzirom da su devojčice u devetnaestom veku ulazile u pubertet u 15. godini života, 1960. godine ulazak u pubertert je bio u 12. godini, a prema ovom najnovijem istraživanju u 10. godini, trend je jasan - sa razvojem društva, deca u pubertet ulaze sve ranije.

Nesumnjivo da razlog dobrim delom leži u «svakodnevnici» koja se putem medija sve više bombarduje seksualnošću, bilo štampanih, u vidu časopisa, novina, bilborda, reklama, popularnih serija sa erotskim sadržajem koje se mogu pogledati u svako doba dana, a možda i najviše putem interneta, uz pomoć koga je pornografija svima postala dostupnija nego ikada, pa i najmlađima. Samim tim, spoljašnji stimulansi su intenzivniji nego ikada ranije u prošlosti, pa nije nemoguće da organizmi najmlađih reaguju na spoljne stimulanse koji do njih dopiru "pre vremena". Do kakvih će promena ovo dovesti u socijalnom smislu i gde je granica ovih pomeranja granica teško je reći.

Jedno je sigurno, ovo je naša stvarnost, a s obzirom da količina seksualnosti koja svakog dana dopire do mladih i dece, nije ispraćena istom količinom seksualnog obrazovanja, za očekivati je da mladi ne dočekuju psihički spremni promene koje u razvoj čovečanstva unosi moderno društvo. Kao posledica, seksualni odnosi su sve češći kod mladih, a jedna od mnogih posledica toga, su veliki broj neželjenih trudnoća, samim tim, abortusa, kao i porast polnih bolesti.

Postavlja se pitanje da li bi ovakva promena zakona dovela do povećanja svesnosti mladih (i starijih) kada je reč o upuštanju u seksualne odnose? Naše mišljenje je da bi, ali će efekat biti i veći pod uslovom da ovo bude praćeno i odgovarajućom kampanjom u medijima, putem koje će se do mladih i odraslih stalno slati i edukativna poruka. Jedino tako može se očekivati da se poruka, koja se ovom promenom Zakona želi poslati mladima i celom društvu, ne izgubi u moru drugih.

Zdravstvene organizacije država sveta bi trebalo da isključe iz upotrebe do sada najkorišćeniji lek protiv side "stavudin" (poznat i kao d4T) zbog "dugoročnih, nepovratnih" nuspojava, uključujući težak oblik slabljenja lipoatrofiju i poremećaje nerava, saopštila je SZO.

Umesto "stavudina", Svetska Zdravstvena Organizacija sada savetuje da se, kao lekovi prve linije borbe protiv side, koriste podjednako efikasni, ali manje toksični "zidovudin" ili "tenofovir" .

Još jedan pokazatelj znatnih promena u preporukama SZO u vezi sa sidom je i podsticaj da osobe zaražene HIV virusom, uključujući i trudnice, počnu sa terapijom što ranije da bi se sprečilo prenošenje virusa sa njih na dete.

Nove preporuke zasnivaju se na jakim dokazima koji pokazuju da se smrtnost, obolevanje i prenošenje HIV virusa i tuberkuloze smanjuju ranim otpočinjanjem lečenja".

Izvor: RTS

Zdravstvene ustanove u Srbiji su počele sa primenom uzimanja pisane saglasnosti pacijenata pre davanja vakcine Gardasil i Cervariks, koje se daju radi sprečavanja dobijanja HPV virusa, koji je izazivač raka grlića materice i kondiloma.

Vakcine Cervariks i Gardasil su u upotrebi svega nekoliko godina, a od skoro, tj. od 2006. su u upotrebi i kod nas. Sve to je prilično kratko sa tačke gledišta sagledavanja mogućih dugoročnih posledica koje primanje ovih vakcina nosi sa sobom. Zbog toga su zdravstvene ustanove u Srbiji počele sa davanjem pisane saglasnosti pre primanja vakcine za prevenciju raka grlića materice. Ova praksa postoji već dugo svuda u svetu, kada su u pitanju lekovi koji su relativno kratak period u upotrebi. U Americi je zabeleženo preko 8.000 propratnih neželjenih efekata, ali nažalost ovde nije poznato koliko je žena primilo gardasil u Americi 2008.

Vakcinu gardasil, predviđenu za devojčice i devojke od 14 do 26 godina, mogu kupiti i stanovnici Srbije od oktobra 2006. Tri doze, neophodne za puni efekat, koštaju oko 30.000 dinara.

Potpisivanjem saglasnosti, pacijentkinja potvrđuje da je upoznata sa očekivanim efektom i mogućim pratećim efektima vakcine protiv HPV virusa, kao i sa tim da vakcinisanje ne smanjuje važnost obavljanja ginekoloških pregleda, s vremena na vreme, kao i pre dobijanja vakcine. Takođe, devojka koja prima vakcinu prihvata i dalju saradnju sa Gradskim zavodom za javno zdravlje radi praćenja dugoročnog delovanja vakcine.

Srbija je inače na prvom mestu u Evropi po broju žena koje su obolele od raka grlića materice. U Srbiji, godišnje oboli 1.400 žena, a umre 330 - gotovo svakog dana po jedna žena, što navodi na oprez i ukazuje da je zaštita potrebna.

U svakom slučaju, pre kupovine vakcine u apoteci, prethodi razgovor sa lekarom, koji će vam još jednom objasniti koji su mogući efekti vakcine. U svakom slučaju ovu vakcinu ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao apsolutnu zaštitu, jer ostale polne bolesti i dalje vrebaju sa svih strana.

Izvor: Danas, februar 2009

Tom prilikom je naglašeno da je trenutno svaki 12. čovek na planeti zaražen ili virusom hepatitisa B ili hepatitisa C. Dakle, više od 500 miliona ljudi na planeti ima jedan od ova dva najopasnija virusa hepatitisa, pri čemu je hepatitis B rašireniji i od hroničnog hepatitisa B, boluje između 350 i 400 miliona ljudi na planeti, dok od hroničnog hepatitisa C boluje više od 180 miliona ljudi na svetu. U Srbiji je hroničnim oblikom hepatitisa B i C, zaraženo, prema podacima zdravstva, čak 200.000 ljudi. Pri čemu je prošle godine u Srbiji registrovano 1.295 slučajeva virusnih hepatitisa, registrovano 169 slučajeva hepatitisa C i prijavljena 344 slučaja akutnog virusnog hepatitisa B.

Dragana Dimitrijević, lekarka Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, iznela je i podatke da je 2008. godine u Srbiji četvoro ljudi umrlo od akutnog hepatitisa B, i šest od hroničnog, kao i da je iste godine registrovano 12% više inficiranih sa HCV virusom (koji izaziva hepatitis C), u poređenju sa 2007.

Svake godine se obeležava ovaj dan širom sveta, kako bi se što veći deo javnosti upoznao sa ovom opasnom bolešću koja je pritom i veoma raširena.

Savetovalište je formirano na inicijativu Ministarstva Zdravlja, još u maju 2006. godine i u njemu se može obaviti dobrovoljno, POVERLJIVO i BESPLATNO testiranje na četiri opasne, polno prenosive bolesti: testiranje na HIV, test na hlamidiju, kao i test na hepatitis B i hepatitis C.

Postavlja se pitanje šta je pravi uzrok ovako loše posećenosti ovog Savetovališta. Loš marketing, nedovoljno razvijena svest o tome koje opasnosti nose sa sobom polne bolesti ili socijalno programiranje stanovnika Srbije, koji i dalje žive u strahu od sramote, ako se u okruženju u kom žive sazna da imaju neku od polno prenosivih bolesti. Nažalost, izgleda da je ovaj strah veći od strah od samih polnih bolesti, tako da se pojedinci radije odlučuju za varijantu trpljenja i uzdržavanja od lečenja bolesti, koje za dalje posledice ima pogoršanje zdravlja i dalje širenje polnih bolesti.

Gore navedene polne bolesti za koje se u Šabačkom savetovalištu za zarazne bolesti nudi besplatno testiranje su veoma opasne, o Hiv infekciji se već toliko zna, Hepatitis B, kao i Hepatitis C napada jetru, koja je od vitalnog značaja za ljudski organizam, a hlamidija, ako se ne leči, preti sterilitetom. Pa ipak, broj poseta je veoma mali.

Nažalost, Srbija i u pogledu polnih bolesti prati svetske trendove koji beleže veliki porast broja obolelih od polnih bolesti. Iako nije neophodno.

Za one kojima je veoma bitna poverljivost i diskrecija, objavljujemo sledeći deo teksta iz Večernjih Novosti:

Da bi se neko testirao ne mora da kaže ni jedan podatak o sebi. Sve je anonimno i pod šifrom, a iz jednog seruma besplatno se rade analize na ove četiri bolesti, što bi u nekoj privatnoj klinici koštalo oko 10.000 dinara. Svrha je da se testiraju osobe koje su u sebi prepoznale određeni oblik rizičnog ponašanja, bez obzira da li je u pitanju intravensko uzimanje narkotika ili seksualni odnos bez zaštite - objašnjava dr Rakić, koja je na ovu temu govorila i na nedavnoj javnoj tribini "Mladi i polno prenosive bolesti".

Originalan tekst možete pročitati pod nazivom Manje rizika i više testiranja. Borite se za vaše zdravlje.

Naš tekst je rezime jednog korisnog teksta koji je krajem marta objavljen u Press-u, pod nazivom Slobodna ali odgovorna. Kako se u testu kaže, najzastupljeniji su slučajevi inficiranih humanim papiloma virusom (HPV virus), o čemu priča Dr. Stojanović iz klinike Narodni Front. Između ostalog, objašnjava se kako postoje nekoliko vrsta HP virusa, od kojih su neke sa visokim onkološkim potencijalom (povećavaju rizik od raka grlića materice), a neke su sa nižim onkološkim potencijalom (ne povećavaju rizik od raka glića materice, ali zato mogu da izazovu kondilome).

HPV virus može da postoji u organizmu pojedinca i bez kliničkog ispoljavanja (pojave kondiloma) tokom nekog vremenskog perioda. Ovaj period je promenljivog trajanja. Infekcija humanim papilloma virusom može se utvrditi kolposkopijom, mikroskopskim pregledom grlića materice. Ako se utvrdi prisutnost HPV infekcije, radi se test tipizacije, pomoću koga se može utvrditi vrsta virusa i njegov onkogeni potencijal.

Postavlja se pitanje, da li žene, danas kada su se u velikoj meri izborile za svoje seksualne slobode, imaju dovoljno odgovornosti prema svome telu, jer, statistike pokazuju da se kondomi ne upotrebljavaju u dovoljnoj meri, a mogli bi mnogo da učine po pitanju smanjenja broja abortusa i broja obolelih od polnih bolesti.