Naslov našeg teksta je upravo slogan pod kojim je u Srbiji ove godine obeležen Svetski Dan borbe protiv Side.

Danas u Srbiji živi 1600 osoba obolelih od AIDS-a, a od početka 2011. je virusom HIV inficirano 96 osoba. Ovo su brojke saopštene 1. Decembra, u Gradskom Zavodu za Javno Zdravlje, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv Side.

Oboleli od AIDS-a se sada, osim u Beogradu, mogu lečiti i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Ministar zdravlja Zoran Stanković je kazao da su, u cilju boljeg i preventivnog lečenja, u Srbiji organizovana dva petogodišnja projekta kojima je obuhvaćeno 100.000 osoba.

Takođe je u planu da se već od sledeće godine neki od inovativnih lekova stave na pozitivnu listu, kao i rešavanje problema popravke aparata koji su u kvaru.

Prema izveštaju UN programa za AIDS za 2010. godinu, u svetu je krajem 2010. registrovano 34 miliona ljudi obolelih od AIDS-a, od SIDE je umrlo 1.8 miliona, a novoinficiranih HIV-om je 2.7 miliona ljudi. Poređenja radi, 2005. je umrlo 2.2 miliona ljudi, a 2001. je bilo 3.2 miliona novih infekcija.

Prema rečima Dr Danijele Simić iz Nacionalne kancelarije za HIV/AIDS Instituta za javno zdravlje Srbije, Srbija spada u kategoriju zemalja sa niskim ukupnim brojem HIV infekcija, kada se uzme u obzir celokupan broj stanovnika. HIV se u Srbiji najčeće prenosi seksualnim putem.

“Zaključno s novembrom ove godine, u Srbiji 1.600 osoba živi sa HIV-om, a procenjuje se da oko 3.500 osoba ne zna da je inficirano HIV virusom jer infekcija dugo godina može proteći bez ikakvih znakova i simptoma”, kazala je Simić.

Ona je ukazala da je zato značajno pravovremeno testiranje, podsetivši da je u periodu od januara do novembra ove godine otkriveno 96 osoba inficiranih HIV-om, 44 su obolele od side, a 22 umrle.

Direktor Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om (USOP) Vladimir Antić kazao je da u Srbiji od 1997. godine nije promenjena terapija i da se zahvaljujući njoj 15 godina može živeti s tom bolešću. Međutim, 10 odsto obolelih je rezistentno na terapiju.

Često je mladima problem da protumače o čemu se radi kada dođe do promene u ponašanju njihovog tela. To ne moraju uvek biti znaci bolesti, ali ponekad to i jesu prvi simptomi neke polne infekcije. Krvarenje za vreme seksa ili krvarenje posle seksualnog odnosa koje se može javiti kod žena, je simptom koji može ukazivati na više toga, a moglo bi, pogotovo ako se uporno ponavlja, biti indikator problema koji zahteva pažnju doktora.

Uzroci mogu biti različiti. Pilule za kontrolu rađanja, kao i trudnoća mogu učiniti grlić materice mekšim nego što je normalno, što može dovesti do krvarenja. Stoga, ukoliko vaša žena koristi pilule ili je trudna, to bi mogao biti uzrok krvarenja za vreme ili posle seksualnog čina.

Dodatno, ako je primetila da joj je manja lučenje sekreta vagine za vreme polnog odnosa, to samo po sebi dovodi do suvoće vagine, što takođe može dovesti do krvarenja. Ovakvo stanje (ukoliko se ponavlja) se naziva atrofični vaginitis i može se kontrolisati korišćenjem određenih gelova, koji imaju za cilj da povećaju vlažnost vagine za vreme odnosa. Mogu pomoći i voda, kao i pljuvačka.

Neke česte polno prenosive infekcije, kao što su hlamidija, gonoreja ili vaginalna infekcija kao što je trihomonijaza napadaju ćelije grlića materice (cerviksa), uzrokujući iritaciju zidova grlića, što takođe može dovesti do vaginalnog krvarenja tokom ili posle seksualnog čina. Stoga se (u slučaju da se kod žene javlja stalno krvarenje za vreme seksa) seksualni partneri moraju testirati kako bi utvrdili da li bilo ko od njih ima neku od ovih polnih infekcija.

Abnormalni rast ćelija vagine, cerviksa ili materice može takođe izazvati krvarenje tokom ili posle seksa. Primer za abnormalan rast je stanje poznato kao endometrioza, koja se javlja kada se tkivo sluzokože materice (endometrijum), koje se normalno nalazi u unutrašnjosti materice, pojavi izvan materice. Kada do toga dođe, (a to se dešava samo za vreme polne zrelosti, dakle ne pojavljuje se za vreme puberteta i završava se u klimakterijumu) može uzrokovati krvarenje za vreme ili nakon seksualnog odnosa. Kancer grlića materice takođe može uzrokovati krvarenje nakon seksa.

Važno je zato da par potraži medicinsku pomoć, kako bi se utvrdio uzrok njenog krvarenja.

Brojke kojima rapolažu Ujedinjene Nacije pokazuju da u svetu više od 33 miliona ljudi živi sa HIV virusom, kao i da je procenjeno da će se tokom 2010. broj inficiranih povećati za 2,6 miliona novih, što je manje od 3.1 miliona koliko je bilo 1999. godine, izjavljeno je na konferenciji za novinare povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side koji se ove godine obeležava pod motom “Volimo druge, volimo sebe“.

Dakle, sa jedne strane u izveštaju se navodi da je broj novih infekcija smanjen za 20% u toku poslednjih deset godina, a sa druge strane navodi se da je u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji registrovan porast broja novoinficiranih u opštoj populaciji (u sedam zemalja čak 25% porasta novoinficiranih), a u nekim zemljama je primećen porast inficiranih među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima.

U Beogradu, centralna manifestacija obeležavanja Svetskog dana borbe protiv side će prema najavama danas biti održana na Trgu Republike, kod spomenika knezu Mihailu, gde će posetioci imati priliku da se informišu o HIV-u, sidi i drugim polno prenosivim infekcijama.

Novobeogradski Crveni krst će u šest srednjih škola organizovati testiranje učenika, s ciljem da skrene pažnju na prevenciju i da edukuje mlade.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd organizovaće besplatno testiranje zainteresovanih građana na HIV, HBV (Hepatitis B) i HCV (Hepatitis C) infekciju.

Testiranje građana obaviće se u Savetovalištu za HIV/AIDS u Beogradu, Bulevar despota Stefana 54 /a, od 8 do 14 sati.

U okviru obeležavanja Dana borbe protiv side, u četvrtak, 2. decembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) održaće se stručni skup o HIV-u i sidi koji je namenjen zdravstvenim radnicima, radnicima u socijalnoj zaštiti i aktivistima u nevladinim organizacijama koji se bave problemom side.

Humanitarni koncert za decu koja žive sa HIV-om održaće se u sredu, 29. decembra, u Narodnom pozorištu, gde će posetioci imati priliku da čuju popularne uvertire i arije iz poznatih opera.

Izvor: Tanjug, CNN

Nakon dužeg vremena, došli smo do nešto svežijih statistika kada su u pitanju polne bolesti.

Naime, u letnjem periodu pogotovo, kako piše časopis Blic, zbog sunca, boljeg raspoloženja, povećanog kretanja ljudi, pa samim tim i povećanog broja novih poznanstava, dolazi i do povećanog broja seksualnih odnosa, pre svega među mladima. I sve bi možda bilo u redu da je kultura seksualne zaštite na nešto višem nivou. Mladi danas počinju da upražnjavaju seksualne odnose veoma rano, najčešće bez korišćenja kondoma.

Izbegavanje kondoma je opasno u seksualnim odnosima sa novim (odnosno nepoznatim) seksualnim partnerom ili partnerkom, jer počev od neželjene trudnoće, mladi rizikuju da dobiju i neku od polnih bolesti, od kojih jedino kondom pruža zaštitu. Često se korišćenje kondoma izbegava iz razloga jer “smanjuje seksualni doživljaj”. Ipak, ako ne koristite kondome, rizikujete dobijanje veoma opasnih bolesti, a oni koji ih dobiju, shvate da je ipak mnogo bolje koristiti kondom, barem dok se partneri ne upoznaju i uvere da je bezbedno imati seksualne odnose jedno sa drugim bez kondoma.

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje “Batut”, u toku prošle godine, najviše je bilo onih koji su imali hlamidiju, a broj pacijenata koji imaju ovu bolest je kod nas u porastu od 2005., a veliki broj pacijenata se žali i na kondilome. Takođe, broj obolelih od sifilisa i tripera je gledajući od 2005. na ovamo oscilovao, mada kada je triper u pitanju, broj obolelih je među populacijom od 20 do 29 godina u znatnom porastu. U prilog tome govori i tabela:

Izvor: Statistike instituta za javno zdravlje “Batut” objavljene su u časopisu Blic.

Ovih dana, krajem maja, u Beogradu je pokrenuta peticija za podizanje granice seksualne zrelosti sa 14 na 16 godina, a potpisi su prikupljani na više mesta u gradu. Svrha ove akcije je bila da se država stavi u zaštitu osoba uzrasta od 14 do 16 godina. Naime, ako peticija bude imala za posledicu promenu Zakona, to će značiti da će ubuduće seksualni odnosi mladih osoba (mlađih od 16 godina) sa osobama koje su od njih starije ne više od 5 godina biti tretirani kao zakoniti, a sa seksualni odnosi sa osobama koje su od njih starije više od 5 godina biće posmatrani kao krivično delo prema detetu.

Po mišljenju psihologa, deca sa 14 godina nisu zrela za stupanje u seksualne odnose, jer seksualni odnosi u tom uzrastu usporavaju psihički i fizički razvoj mlade osobe. Mladi uzrasta do 18 godina su najčešće žrtve trgovine ljudima i ostalih vidova seksualnih eksploatacija te bi bolja pravna zaštita mladih svakako učinila dobro.

S druge strane, u najnovijem istraživanju, koje je objavio Britanski Telegraf, utvrđeno je da devojčice ulaze u pubertet u desetoj godini života – čak godinu dana ranije nego što je pokazalo istraživanje rađeno pre 20 godina. Razlog još uvek nije poznat, ali se veruje da je razlog u “nezdravom okruženju” i u hemikalijama koje se mogu pronaći u hrani.

Podatak je skoro neverovatan, kada se uzme u obzir jako mali vremenski period u kome je došlo do ovakvog pomeraja. Ipak, s obzirom da su devojčice u devetnaestom veku ulazile u pubertet u 15. godini života, 1960. godine ulazak u pubertert je bio u 12. godini, a prema ovom najnovijem istraživanju u 10. godini, trend je jasan – sa razvojem društva, deca u pubertet ulaze sve ranije.

Nesumnjivo da razlog dobrim delom leži u «svakodnevnici» koja se putem medija sve više bombarduje seksualnošću, bilo štampanih, u vidu časopisa, novina, bilborda, reklama, popularnih serija sa erotskim sadržajem koje se mogu pogledati u svako doba dana, a možda i najviše putem interneta, uz pomoć koga je pornografija svima postala dostupnija nego ikada, pa i najmlađima. Samim tim, spoljašnji stimulansi su intenzivniji nego ikada ranije u prošlosti, pa nije nemoguće da organizmi najmlađih reaguju na spoljne stimulanse koji do njih dopiru “pre vremena”. Do kakvih će promena ovo dovesti u socijalnom smislu i gde je granica ovih pomeranja granica teško je reći.

Jedno je sigurno, ovo je naša stvarnost, a s obzirom da količina seksualnosti koja svakog dana dopire do mladih i dece, nije ispraćena istom količinom seksualnog obrazovanja, za očekivati je da mladi ne dočekuju psihički spremni promene koje u razvoj čovečanstva unosi moderno društvo. Kao posledica, seksualni odnosi su sve češći kod mladih, a jedna od mnogih posledica toga, su veliki broj neželjenih trudnoća, samim tim, abortusa, kao i porast polnih bolesti.

Postavlja se pitanje da li bi ovakva promena zakona dovela do povećanja svesnosti mladih (i starijih) kada je reč o upuštanju u seksualne odnose? Naše mišljenje je da bi, ali će efekat biti i veći pod uslovom da ovo bude praćeno i odgovarajućom kampanjom u medijima, putem koje će se do mladih i odraslih stalno slati i edukativna poruka. Jedino tako može se očekivati da se poruka, koja se ovom promenom Zakona želi poslati mladima i celom društvu, ne izgubi u moru drugih.

Veče uoči svetskog dana borbe protiv side, Svetska Zdravstvena Organizacija SZO je objavila nove preporuke za lečenje ove opasne polno prenosive bolesti. Prenosimo vesti koje je objavio RTS.

Zdravstvene organizacije država sveta bi trebalo da isključe iz upotrebe do sada najkorišćeniji lek protiv side “stavudin” (poznat i kao d4T) zbog “dugoročnih, nepovratnih” nuspojava, uključujući težak oblik slabljenja lipoatrofiju i poremećaje nerava, saopštila je SZO.

Umesto “stavudina”, Svetska Zdravstvena Organizacija sada savetuje da se, kao lekovi prve linije borbe protiv side, koriste podjednako efikasni, ali manje toksični “zidovudin” ili “tenofovir” .

Još jedan pokazatelj znatnih promena u preporukama SZO u vezi sa sidom je i podsticaj da osobe zaražene HIV virusom, uključujući i trudnice, počnu sa terapijom što ranije da bi se sprečilo prenošenje virusa sa njih na dete.

Nove preporuke zasnivaju se na jakim dokazima koji pokazuju da se smrtnost, obolevanje i prenošenje HIV virusa i tuberkuloze smanjuju ranim otpočinjanjem lečenja”.

Izvor: RTS

Zdravstvene ustanove u Srbiji su počele sa primenom uzimanja pisane saglasnosti pacijenata pre davanja vakcine Gardasil i Cervariks, koje se daju radi sprečavanja dobijanja HPV virusa, koji je izazivač raka grlića materice i kondiloma.

Vakcine Cervariks i Gardasil su u upotrebi svega nekoliko godina, a od skoro, tj. od 2006. su u upotrebi i kod nas. Sve to je prilično kratko sa tačke gledišta sagledavanja mogućih dugoročnih posledica koje primanje ovih vakcina nosi sa sobom. Zbog toga su zdravstvene ustanove u Srbiji počele sa davanjem pisane saglasnosti pre primanja vakcine za prevenciju raka grlića materice. Ova praksa postoji već dugo svuda u svetu, kada su u pitanju lekovi koji su relativno kratak period u upotrebi. U Americi je zabeleženo preko 8.000 propratnih neželjenih efekata, ali nažalost ovde nije poznato koliko je žena primilo gardasil u Americi 2008.

Vakcinu gardasil, predviđenu za devojčice i devojke od 14 do 26 godina, mogu kupiti i stanovnici Srbije od oktobra 2006. Tri doze, neophodne za puni efekat, koštaju oko 30.000 dinara.

Potpisivanjem saglasnosti, pacijentkinja potvrđuje da je upoznata sa očekivanim efektom i mogućim pratećim efektima vakcine protiv HPV virusa, kao i sa tim da vakcinisanje ne smanjuje važnost obavljanja ginekoloških pregleda, s vremena na vreme, kao i pre dobijanja vakcine. Takođe, devojka koja prima vakcinu prihvata i dalju saradnju sa Gradskim zavodom za javno zdravlje radi praćenja dugoročnog delovanja vakcine.

Srbija je inače na prvom mestu u Evropi po broju žena koje su obolele od raka grlića materice. U Srbiji, godišnje oboli 1.400 žena, a umre 330 – gotovo svakog dana po jedna žena, što navodi na oprez i ukazuje da je zaštita potrebna.

U svakom slučaju, pre kupovine vakcine u apoteci, prethodi razgovor sa lekarom, koji će vam još jednom objasniti koji su mogući efekti vakcine. U svakom slučaju ovu vakcinu ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao apsolutnu zaštitu, jer ostale polne bolesti i dalje vrebaju sa svih strana.

Izvor: Danas, februar 2009

Svetski dan borbe protiv hepatitisa – 19. maj – je prošao u znaku besplatnih testiranja na hepatitis širom Srbije. Neke od ustanova koje su ga organizovale, bile su: Studentska poliklinika u Beogradu, Crveni krst u Zemunu, klinika za infektivne bolesti u Kragujevcu, Institut za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu, Klinika za infektivne bolesti (KC Niš).

Tom prilikom je naglašeno da je trenutno svaki 12. čovek na planeti zaražen ili virusom hepatitisa B ili hepatitisa C. Dakle, više od 500 miliona ljudi na planeti ima jedan od ova dva najopasnija virusa hepatitisa, pri čemu je hepatitis B rašireniji i od hroničnog hepatitisa B, boluje između 350 i 400 miliona ljudi na planeti, dok od hroničnog hepatitisa C boluje više od 180 miliona ljudi na svetu. U Srbiji je hroničnim oblikom hepatitisa B i C, zaraženo, prema podacima zdravstva, čak 200.000 ljudi. Pri čemu je prošle godine u Srbiji registrovano 1.295 slučajeva virusnih hepatitisa, registrovano 169 slučajeva hepatitisa C i prijavljena 344 slučaja akutnog virusnog hepatitisa B.

Dragana Dimitrijević, lekarka Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, iznela je i podatke da je 2008. godine u Srbiji četvoro ljudi umrlo od akutnog hepatitisa B, i šest od hroničnog, kao i da je iste godine registrovano 12% više inficiranih sa HCV virusom (koji izaziva hepatitis C), u poređenju sa 2007.

Svake godine se obeležava ovaj dan širom sveta, kako bi se što veći deo javnosti upoznao sa ovom opasnom bolešću koja je pritom i veoma raširena.

Večernje Novosti su u decembru 2008. godine objavile zanimljiv tekst o testiranju na zarazne bolesti u Šapcu. U tekstu se navodi se da je kroz Savetovalište za zarazne bolesti, Zavoda za javno zdravlje u Šapcu, tokom 2008. godine prošlo nešto više od 90 osoba. Autori teksta nisu hteli da sude da li je to mnogo ili malo, a mi procenjujemo da je to zaista jako malo, tj. u proseku, SAMO jedna osoba na svaka 4 dana je išla u savetovalište.

Savetovalište je formirano na inicijativu Ministarstva Zdravlja, još u maju 2006. godine i u njemu se može obaviti dobrovoljno, POVERLJIVO i BESPLATNO testiranje na četiri opasne, polno prenosive bolesti: testiranje na HIV, test na hlamidiju, kao i test na hepatitis B i hepatitis C.

Postavlja se pitanje šta je pravi uzrok ovako loše posećenosti ovog Savetovališta. Loš marketing, nedovoljno razvijena svest o tome koje opasnosti nose sa sobom polne bolesti ili socijalno programiranje stanovnika Srbije, koji i dalje žive u strahu od sramote, ako se u okruženju u kom žive sazna da imaju neku od polno prenosivih bolesti. Nažalost, izgleda da je ovaj strah veći od strah od samih polnih bolesti, tako da se pojedinci radije odlučuju za varijantu trpljenja i uzdržavanja od lečenja bolesti, koje za dalje posledice ima pogoršanje zdravlja i dalje širenje polnih bolesti.

Gore navedene polne bolesti za koje se u Šabačkom savetovalištu za zarazne bolesti nudi besplatno testiranje su veoma opasne, o Hiv infekciji se već toliko zna, Hepatitis B, kao i Hepatitis C napada jetru, koja je od vitalnog značaja za ljudski organizam, a hlamidija, ako se ne leči, preti sterilitetom. Pa ipak, broj poseta je veoma mali.

Nažalost, Srbija i u pogledu polnih bolesti prati svetske trendove koji beleže veliki porast broja obolelih od polnih bolesti. Iako nije neophodno.

Za one kojima je veoma bitna poverljivost i diskrecija, objavljujemo sledeći deo teksta iz Večernjih Novosti:

Da bi se neko testirao ne mora da kaže ni jedan podatak o sebi. Sve je anonimno i pod šifrom, a iz jednog seruma besplatno se rade analize na ove četiri bolesti, što bi u nekoj privatnoj klinici koštalo oko 10.000 dinara. Svrha je da se testiraju osobe koje su u sebi prepoznale određeni oblik rizičnog ponašanja, bez obzira da li je u pitanju intravensko uzimanje narkotika ili seksualni odnos bez zaštite – objašnjava dr Rakić, koja je na ovu temu govorila i na nedavnoj javnoj tribini “Mladi i polno prenosive bolesti”.

Originalan tekst možete pročitati pod nazivom Manje rizika i više testiranja. Borite se za vaše zdravlje.

Šezdesetih godina, žene su se izborile za pravo na abortus i upotrebu kontraceptivne pilule, što je na neki način izražavalo oslobođenje od muške seksualne dominacije. Danas, u Srbiji, žene se suočavaju sa rekordnim brojem abortusa, čak 150.000 godišnje i po ovoj neslavnoj statistici zauzimaju prvo mesto u Evropi. Polno prenosive bolesti su takođe u porastu, što se beleži u praksi.

Naš tekst je rezime jednog korisnog teksta koji je krajem marta objavljen u Press-u, pod nazivom Slobodna ali odgovorna. Kako se u testu kaže, najzastupljeniji su slučajevi inficiranih humanim papiloma virusom (HPV virus), o čemu priča Dr. Stojanović iz klinike Narodni Front. Između ostalog, objašnjava se kako postoje nekoliko vrsta HP virusa, od kojih su neke sa visokim onkološkim potencijalom (povećavaju rizik od raka grlića materice), a neke su sa nižim onkološkim potencijalom (ne povećavaju rizik od raka glića materice, ali zato mogu da izazovu kondilome).

HPV virus može da postoji u organizmu pojedinca i bez kliničkog ispoljavanja (pojave kondiloma) tokom nekog vremenskog perioda. Ovaj period je promenljivog trajanja. Infekcija humanim papilloma virusom može se utvrditi kolposkopijom, mikroskopskim pregledom grlića materice. Ako se utvrdi prisutnost HPV infekcije, radi se test tipizacije, pomoću koga se može utvrditi vrsta virusa i njegov onkogeni potencijal.

Postavlja se pitanje, da li žene, danas kada su se u velikoj meri izborile za svoje seksualne slobode, imaju dovoljno odgovornosti prema svome telu, jer, statistike pokazuju da se kondomi ne upotrebljavaju u dovoljnoj meri, a mogli bi mnogo da učine po pitanju smanjenja broja abortusa i broja obolelih od polnih bolesti.