Naime, u letnjem periodu pogotovo, kako piše časopis Blic, zbog sunca, boljeg raspoloženja, povećanog kretanja ljudi, pa samim tim i povećanog broja novih poznanstava, dolazi i do povećanog broja seksualnih odnosa, pre svega među mladima. I sve bi možda bilo u redu da je kultura seksualne zaštite na nešto višem nivou. Mladi danas počinju da upražnjavaju seksualne odnose veoma rano, najčešće bez korišćenja kondoma.

Izbegavanje kondoma je opasno u seksualnim odnosima sa novim (odnosno nepoznatim) seksualnim partnerom ili partnerkom, jer počev od neželjene trudnoće, mladi rizikuju da dobiju i neku od polnih bolesti, od kojih jedino kondom pruža zaštitu. Često se korišćenje kondoma izbegava iz razloga jer "smanjuje seksualni doživljaj". Ipak, ako ne koristite kondome, rizikujete dobijanje veoma opasnih bolesti, a oni koji ih dobiju, shvate da je ipak mnogo bolje koristiti kondom, barem dok se partneri ne upoznaju i uvere da je bezbedno imati seksualne odnose jedno sa drugim bez kondoma.

Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje "Batut", u toku prošle godine, najviše je bilo onih koji su imali hlamidiju, a broj pacijenata koji imaju ovu bolest je kod nas u porastu od 2005., a veliki broj pacijenata se žali i na kondilome. Takođe, broj obolelih od sifilisa i tripera je gledajući od 2005. na ovamo oscilovao, mada kada je triper u pitanju, broj obolelih je među populacijom od 20 do 29 godina u znatnom porastu. U prilog tome govori i tabela:

Izvor: Statistike instituta za javno zdravlje "Batut" objavljene su u časopisu Blic.

Holandski istraživači, u svom radu koji su objavili u časopisu “Britiš Medikal Žurnal” pokazali su da su stariji svingeri, oni koji imaju više od 45 godina – posebno ugroženi - a još uvek spadaju u grupaciju koja je prilično zapostavljena od strane zdravstva.

Sa procenama da bi populacija svingera mogla obuhvatati mnogo miliona ljudi na celom svetu, naučnici su izjavili da postoji rizik da bi se ova “grupacija” mogla ponašati kao “most kojim se polno prenosive infekcije prenose na čitavu populaciju”.

"Iako su tačne procene o brojnosti nedostupne, populacija koju čine svingeri je verovatno prilično velika," napisala je En-Mari Nikemp, koja je radila na ovoj studiji zajedno sa kolegama sa Maastricht Univerziteta.
Holandska studija je analizirala broj pacijenata koji su tražili pomoć tokom 2007. i 2008. na nekoj od tri klinike u Holandiji koje se bave seksualnim zdravljem.

Ove klinike su od početka 2007. beležile da li je pacijent svinger, u pokušaju da se isprati procenat inficiranih u ovoj grupaciji.

Tokom trajanja studije, bilo je nešto manje od 9000 konsultacija ukupno na ove tri klinike, a statistika je pokazala da je jedan od devet pacijenata svinger, prosečne starosti 43 godine.

Sve u svemu, procenat obolelih od hlamidije ili gonoreje je bio malo više od 10% među heteroseksualnim pacijentima koji nisu svingeri, 14% među gej muškarcima, nešto ispod 5% među ženskim prostitutkama i 10.4% među svingerima, pokazalo je istraživanje. Takođe, među ženama koje su svingeri pronađeno je više polnih infekcija, nego kod muškaraca svingera.

Jedan od 10 starijih svingera ima hlamidiju, a otprilike jedan od 20 gonoreju.

Kao što smo već mnogo puta naglasili, hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti i u većini slučajeva ne uzrokuje nikakve simptome. Infekcija bakterijom hlamidije može dovesti do bolesti zapaljenja male karlice, vanmaterične trudnoće i steriliteta. Gonoreja je još jedna bakterija koja se prenosi seksualnim odnosom, a takođe može dovesti do steriliteta ako se ne leči.

Nikemp je izjavila da za razliku od ostalih grupa koje su u visokom riziku od dobijanja neke od polnih infekcija, kao što su mladi heteroseksualno orjentisani mladići i devojke, prostitutke i gej muškarci, koje je relativno lako definisati i ka kojima je relativno lako usmeriti kampanju zdravstvene zaštite, kako bi potražili savet i pomoć, svingeri su kao grupa do sada spadali u sakrivenu grupaciju unutar društva.

"Zbog toga je do njih mnogo teže doći," izjavila je u telefonskom intervjuu. "Zbog toga što se kriju i na neki način su obeleženi belegom srama, teško im je da istupe i potraže pomoć u vidu testiranja na polne bolesti i odgovarajućeg lečenja."

Izvor : Reuters

Po mišljenju psihologa, deca sa 14 godina nisu zrela za stupanje u seksualne odnose, jer seksualni odnosi u tom uzrastu usporavaju psihički i fizički razvoj mlade osobe. Mladi uzrasta do 18 godina su najčešće žrtve trgovine ljudima i ostalih vidova seksualnih eksploatacija te bi bolja pravna zaštita mladih svakako učinila dobro.

S druge strane, u najnovijem istraživanju, koje je objavio Britanski Telegraf, utvrđeno je da devojčice ulaze u pubertet u desetoj godini života - čak godinu dana ranije nego što je pokazalo istraživanje rađeno pre 20 godina. Razlog još uvek nije poznat, ali se veruje da je razlog u "nezdravom okruženju" i u hemikalijama koje se mogu pronaći u hrani.

Podatak je skoro neverovatan, kada se uzme u obzir jako mali vremenski period u kome je došlo do ovakvog pomeraja. Ipak, s obzirom da su devojčice u devetnaestom veku ulazile u pubertet u 15. godini života, 1960. godine ulazak u pubertert je bio u 12. godini, a prema ovom najnovijem istraživanju u 10. godini, trend je jasan - sa razvojem društva, deca u pubertet ulaze sve ranije.

Nesumnjivo da razlog dobrim delom leži u «svakodnevnici» koja se putem medija sve više bombarduje seksualnošću, bilo štampanih, u vidu časopisa, novina, bilborda, reklama, popularnih serija sa erotskim sadržajem koje se mogu pogledati u svako doba dana, a možda i najviše putem interneta, uz pomoć koga je pornografija svima postala dostupnija nego ikada, pa i najmlađima. Samim tim, spoljašnji stimulansi su intenzivniji nego ikada ranije u prošlosti, pa nije nemoguće da organizmi najmlađih reaguju na spoljne stimulanse koji do njih dopiru "pre vremena". Do kakvih će promena ovo dovesti u socijalnom smislu i gde je granica ovih pomeranja granica teško je reći.

Jedno je sigurno, ovo je naša stvarnost, a s obzirom da količina seksualnosti koja svakog dana dopire do mladih i dece, nije ispraćena istom količinom seksualnog obrazovanja, za očekivati je da mladi ne dočekuju psihički spremni promene koje u razvoj čovečanstva unosi moderno društvo. Kao posledica, seksualni odnosi su sve češći kod mladih, a jedna od mnogih posledica toga, su veliki broj neželjenih trudnoća, samim tim, abortusa, kao i porast polnih bolesti.

Postavlja se pitanje da li bi ovakva promena zakona dovela do povećanja svesnosti mladih (i starijih) kada je reč o upuštanju u seksualne odnose? Naše mišljenje je da bi, ali će efekat biti i veći pod uslovom da ovo bude praćeno i odgovarajućom kampanjom u medijima, putem koje će se do mladih i odraslih stalno slati i edukativna poruka. Jedino tako može se očekivati da se poruka, koja se ovom promenom Zakona želi poslati mladima i celom društvu, ne izgubi u moru drugih.

Da, možete proizvesti milione sprematozoida svakog dana, ali velika većina ovih “momaka” jednostavno ne rade najbolje svoj posao. Svega nekolicina će dostići svoj pun potencijal. Da biste bili sigurni da će se to zaista i desiti, ne morate da ih šaljete na visoke škole, već samo da vodite računa o sopstvenoj sigurnosti i da se ponekad testirate, ako je potrebno.

Kratak Vodič za bolje poznavanje vaše sperme

Polno prenosive bolesti obično smanjuju plodnost muškarca svojim negativnim uticajem na transport sperme. Tako da čak iako vam se kvalitet sperme može uporediti sa kvalitetom jednog Ferarija, ako je autoput kojim sperma treba da prođe zatvoren zbog radova, ništa neće proći. Kanalići kojima prolazi sperma moraju da budu zdravi, kako bi šanse za oplodnju bile dobre.

Ipak, postoje dokazi da polno prenosive infekcije, kao što su Ureaplazma urealitikum, Trihomonas vaginalis i Hlamidija Trahomatis smanjuju proizvodnju sperme. Kakos su ove polne infekcije često bez simptoma i samim tim teže dijagnostikovane bez testiranja, veoma je verovatno da je njihov doprinos muškom sterilitetu potcenjen.

Postoje takođe i istraživanja koja sugerišu da bakterija koja uzrokuje polnu infekciju smanjuje pokretljivost sperme – čineći težim njen putovanje do jajne ćelije.

Infekcija u genitalnom traktu takođe može učiniti i štetu testisima. Ako se infekcija ne leči, vremenom može prerasti u hronično zapaljenje. Ako mislite da postoji razog da se testirate onda je najbolje da to i uradite.

HIV takođe smanjuje proizvodnju sperme, a nažalost situacija se sa razvojem bolesti pogoršava. Naučnicima još uvek nije poznato zašto, da li zbog smanjenog imuno odgovora organizma, efekata anti-virusnih lekova ili infekcije genitalnog trakta koja prati bolesti.

Saveti za zdravu spermu

Očigledno, postoje mnogi razlozi za izbegavanje polno prenosivih infekcija, ali ponekad se ipak dešava da muškarci zaborave na svoje spermatozoide koji sve vreme plivaju i trude se da budu spremni kada dođe vreme za njih. Budite pažljivi prema njima, mogu vam zatrebati jednog dana!

Polne infekcije, kao što samo ime sugeriše, se prenose seksualnim kontaktom. Prvi način da se izbegnu polne infekcije je da se izbegne seks… S obzirom da od vas ne očekujemo čuda, drugi način su naravno – kondomi.
Držanje seksualnih tečnosti razdvojenim za vreme neobaveznog seksa, je jedini način da izbegnete najgore, dok istovremeno dobijate nešto lepo.

Ipak, to što ne primećujete neobična dešavanja u vašim boksericama, ne znači da se zaista ne događa ništa. Ako ste seksualno aktivni, potrebno je da s vremena na vreme proverite da li je sve u redu. Vaš lekar će vas uputiti. Ako na vreme otkrijete infekciju i pobrinete se da je uredno izlečite, to će dramatično poboljšati kvalitet vaše sperme i sada i na duge staze.

Izvor: Virtual Medical Centre

Kako saopštava Avert (AIDS Education and Research Trust), internacionalno dobrotvorno društvo koje se svojim aktivnostima bori protiv AIDS-a, stacionirano u Engleskoj, procene su da je broj onih koji žive sa HIV virusom i AIDS-om u 2009. u Južnoj Africi iznosio 5.7 miliona ljudi – što je više nego u bilo kojoj drugoj državi na svetu!

Dodatno, drugo dobrotvorno društvo, pod nazivom “Terrence Higgins Trust” je sprovelo ispitivanje u kome je učestvovalo 454 Britanca uzrasta od 18 do 34 godine starosti i tom prilikom je utvrđeno da je jedan od deset priznao da na sportskim događajima popije toliko alkohola da nije u stanju da se seti šta je radio posle?! Jason Warriner, director ovog dobrotvornog društva je rekao, “Urgiramo da ljudi ponesu kondome sa sobom – zabavite se, ali pazite na sebe."

Ranije ove godine, Velika Britanija je donirala Južnoj Africi novac kako bi kupili kondome koji će biti deljeni za vreme Svetskog prvenstva, s obzirom da se nacija tada pripremala za ovaj veliki događaj i priliv od oko 450,000 internacionalnih posetilaca.

Britanska Svepartijska parlamentarna grupacija za AIDS, koje radi na podizanju svesnosti o seksualnom zdravlju tokom sportskih događaja, je u saradnji sa Ministarstvom Spoljnih poslova lansirala i vebsajt pod nazivom “Keep a Clean Sheet”, koji upozorava da veliki sportski događaji često vode do povećanja broja obolelih od polnih bolesti.

Postoje strahovanja da će se obim prostitucije, koja je nelegalna u Južnoj Africi, povećati za vreme trajanja Svetskog prvenstva, sa pretpostavkom da će i “seks radnice” tj. prostitutke iz ostalih zemalja takođe pohrliti u Južnu Afriku za vreme ovog prestižnog takmičenja.

Članica Južnoafričkog Nacionalnog Savetovališta za AIDS, Marlis Rihter, odbacila je mogućnost realizovanja ovih strahova navodeći da se dodatno radi na promovisanju sigurnog seksa.

Ipak, i mi apelujemo na navijače Plavih u Južnoj Africi, da budu svesni da na ovakvim prillikama i događajima "kondom glavu čuva!"

Lečenje seksualnih partnera je važno, naglašavaju istraživači, jer osobe koje su lečene od hlamidije mogu ponovo dobiti hlamidiju od svojih partnera koji i dalje imaju infekciju. Odlazak u kliniku i poseta doktoru su ipak najbolja opcija za partnere osoba koje se leče od hlamidije.

Ali, autori studije kažu da su vaučeri za lekove dobra opcija za ljude koji izbegavaju posetu doktoru.
"Seksualni partneri pacijenata koji se leče možda neće imati nikakve simptome polno prenosive infekcije," kaže Dr. Šeron Kameron, vodeći autor studije i istovremeno ginekolog u Dean Terrace Centru, (Edinburg, Škotska) za Rojters Zdravlje. Ili, "jednostavno ih je sramota da posete lekara." Ovaj sistem "daje takvim osobama još jednu opciju da budu lečeni i izlečeni."

Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. U Americi, 1% populacije se inficira sa hlamidijom svake godine. Mladi uzrasta od 15 do 24 godine su u najvećem riziku.

Tokom ove studije, doktori su podelili skoro 600 vaučera za lekove pacijentima koji imaju hlamidiju, od kojih su većinu činile žene. Vaučeri su omogućili seksualnim partnerima ovih pacijenata da odu u apoteku i dobiju besplatnu dozu antibiotika koji je prepisan za lečenje hlamidije, koji bi inače koštao oko 20 američkih dolara, u slučaju da nisu osigurani. Takođe, u slučaju da požele, seksualni partneri lečenih su imali mogućnost i da posete kliniku kako bi se tamo testirali i dobili terapiju.

Rezultati studije su da je 40% vaučera iskorišćeno u apoteci, većina kroz nekoliko dana. 4% seksualnih partnera se opredelilo da dođe u jednu od klinika kroz koje su prošli njihovi lečeni partneri, a koje su bile pod nadzorom ove studije. Istraživačima nije poznato da li su ostali partneri lečeni od strane njihovih stalnih doktora ili nisu uopšte lečeni.

Kameron je izjavila da su ovi rezultati u najmanju ruku dobri koliko i rezultati prethodnih studija o lečenju partnera obolelih od hlamidije, ako ne i bolji.

Sistem sa vaučerima je jedan od načina da se lekovi brzo dostave onima koji su inficirani. Neke države u SAD dozvoljavaju klinikama da se dodatni antibiotici dostave pacijentima, kako bi ih oni dali svojim seksualnim parterima. Ali ovo nije dozvoljeno u npr. Velikoj Britaniji.

S druge strane, davanje antibiotika ljudima bez konsultacije sa doktorom, bilo direktno, bilo preko vaučera, bi mogla da poveća otpornost bakterije na taj lek. Što se antibiotici češće koriste, posebno ako se koriste nedovoljno dugo ili pogrešno dozirani – veća je verovatnoća da će infekcija (u ovom slučaju hlamidija) uspeti da se izbori sa antibioticima i postane otporna na njih. Otporne infekcije su opasnije i skuplje za lečenje.

Ali, Piter Kar, menadžer odeljenja za Polne Bolesti i HIV u Ministarstvu Zdravlja države Minesota, izjavio je da efekat na otpornost bakterije prema antibiotiku u slučaju ovakve (vaučerske) procedure, ne bi bio značajan. Efekat stvaranja otpornosti bakterije, kada je hlamidija u pitanju nije toliko izražen kao što je to slučaj kada je u pitanju gonoreja, i "efekat na sveukupnu upotrebu antibiotika bi bio mali”, izjavio je za Rojters Zdravlje. “To bi zaista bio jako mali deo od ukupnog broja antibiotika koji se prepisuju.”

Takođe, postavlja se i etičko pitanje u vezi sa davanjem lekova ljudima, a da im doktor nije predočio moguće neželjene efekte ili druge opcije koje im stoje na raspolaganju. Američko Lekarsko Udruženje (American Medical Association - AMA) je ovim povodom zauzelo stav da se ovakva tehnika može upotrebiti kao “plan B”, tj. rezervni plan, kada doktori procene da seksualni partneri pacijenata neće posetiti lekara.

"Postoji određeni kompromisi koji su napravljeni” rekao je Dr. Mark Levine, nekadašnji predsednik Saveta Američkog lekarskog udruženja za Etička pitanja, koji nije bio uključen u ovu studiju za Rojters Zdravlje. "Ovo je neophodno ako želimo da više inficiranih ljudi dobije terapiju, nego što bi se desilo ako bi se insistiralo na tradicionalnom odnosu lekar-pacijent, koji zahteva ličnu posetu lekaru."

"Zaključak je da ako partner neće posetiti lekara, ovo je način da ipak dobije terapiju," rekao je Kar, koji takođe nije bio uključen u samu studiju. "Mi mislimo da je ova metoda korisna, a svaka metoda je dobrodošla, kako bismo se izborili sa polno prenosivim bolestima, kod pacijenata i njihovih seksualnih partnera."

Kod nas, u Srbiji, uvek je dobro konsultovati ginekologa u vezi sa odlukom šta bi bilo najbolje da uradi vaš seksualni partner – neuporedivo bolje nego da odluku donosite sami.

Izvor: Rojters Zdravlje

Anketa, koju je sprovela Heder Rojer (Heather Royer), otkriva da 99% žena izjavljuju da bi se podvrgle nekom od testova na polne bolesti, samo ukoliko bi imale prisutne simptome, čak iako mnoge bolesti mogu inficirati telo duži vremenski period bez pojavljivanja ikakvih simptoma. Dodatno, 62% žena je izjavilo da se osećaju uznemireno kada pomisle na testiranje.

Rojer je izjavila da se ovakva pogrešna shvatanja i osećaj sramote pogrešno povezuju sa testiranjem koje bi moglo da pomogne u sprečavanju širenja polno prenosivih bolesti, kao i da bi obrazovni programi mogli pomoći da se raskrinkaju neki od mitova u vezi testiranja.

"Na osnovu moje kliničke prakse, i sada na osnovu rezultata ove studije, jasno je da mnogo žena imaju pogrešna shvatanja kada su u pitanju polne bolesti i testiranje na polne bolesti. “ izjavila je. “Takva verovanja mogu uticati u smeru nastavljanja širenja polnih bolesti.''

Procene Centra za Kontrolu i Prevenciju Bolesti u SAD, su da čak 1 od 4 žene uzrasta između 18 i 24 godine u Sjedinjenim Državama ima neku vrstu polne infekcije!

Zvanične statistike Srbije na ovom polju nisu nam još uvek poznate.

Gardasil je odobren od strane FDA (Agencija za Hranu i Lekove) u 2006. za davanje devojčicama i devojkama uzrasta od 9 do 26 godina, sa ciljem prevencije raka grlića materice i polnih bradavica. Uskoro nakon toga, Savetodavni Komitet Centara za Kontrolu i Prevenciju bolesti za Imunizaciju u praksi, koji ima važnu ulogu u stvaranju strategije vakcinisanja u SAD, preporučio je da Gardasil postane deo rutinske vakcinacije za sve devojčice uzrasta 11 i 12 godina.

Prošle godine, ova institucija je pridodala i muškarce grupi koja će imati koristi od vakcinacije Gardasilom, ali je odlučila da ne savetuje rutinsku vakcinaciju muškaraca. (Ovaj savet se odnosio samo na Gardasil, a ne i na Cervariks (druga vakcina koja je u međuvremenu odobrena od strane FDA u 2009.) jer je Cervariks iskjučivo namenjen za borbu protiv vrsta HPV virusa koje mogu da izazovu kancer, a ne i protiv vrsta virusa koje prevashodno izazivaju kondilome.) Razlog je, kažu zdravstveni zvaničnici, u činjenici da najveće breme HPV infekcije pada na žensku populaciju (i kondilomi i rizik od kancera grlića materice) i da iz tog razloga ne treba zahtevati isto i za momke.

CDC su dakle svoju uslovnu preporuku proglasili zvaničnom, potvrđujući da iako bezbedna i efikasna u primeni na muškarcima, HPV vakcina ne treba da postane deo redovne vakcinacije za muški deo populacije.
Umesto toga, preporuka ostaje nejasna po pitanju kako je treba koristiti za muškarce, kao i koji deo muške populacije će od nje imati koristi. Detaljniji saveti o upotrebi vakcine u specifičnim grupama muške populacije sa većim rizikom prenošenja virusa predstoje, kažu CDC naučnici, s obzirom da se FDA upravo bavi analizama podataka o kapacitetima vakcine u sprečavanju prekancerogenih izraslina kod muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima.

Izvor: Time

Rani Pattabi i kolege su demonstrirali svoje otkriće u međunarodnom žurnalu o nano-česticama (International Journal of Nanoparticles).

Vaše patike za džoging i čarape mogu biti protkane srebrnim nano-česticama koje eliminišu bakterije, pa čak i kompjuterska tastatura može biti obogaćena njima, što će omogućiti da mirišete lepo i sprečiti širenje infekcija među korisnicima istog kompjutera.

Indijski naučnici su ukazali da nano-čestice srebra ne deluju antibakterijski samo protiv takozvanih gram-pozitivnih bakterija (bakterija koje se daju pronaći Gramovim testom), kao što su otporni tipovi bakterija Stafilokokus Aureus (lat. Staphylococcus aureus) i Streptokokus pneumonije (lat. Streptococcus pneumoniae) već, takođe i gram-negativni tipovi bakterije Ešerihija Koli i Pseudomonas aeruginosa.

Otpornost bakterija na konvencionalnu terapiju antibioticima preti zdravlju ljudi širom sveta, te stoga hemičari očajnički pokušavaju da razviju nova jedinjenja koja će biti u stanju da pomrse račune bakterijama kao što su MRSA (Meticilin Rezistentni Stafilokok Aureus tj. višestruko-otporna Stafilokoka aureus) kao i Ešerihija Koli O157. Bezopasna, jeftina i efikasna antibakterijska jedinjenja bi mogla sprečiti širenje ovakvih bakterija preko kontakta sa kompjuterskom tastaturom, telefonima i ostalim uređajima.

Još od drevnih vremena poznato je da srebro ima anti-bakterijska svojstva. Danas, sa razvojem modernih tehnologija ono se našlo možda i na prvom mestu po širini spektra primenljivosti, a kao posledica stvaranja otpornosti bakterija na antibakterijske kreme i gelove. Zbog svega toga, nastala je nova industrija sa ciljem proizvodnje supstanci (uključujući i nano-čestice srebra) koje će sprečavati razvoj bakterija.

Istraživači su eksperimentisali sa isijavanjem srebra kako bi izvršili deobu jedinjenja srebra i oslobodili srebrne jone koji se grupišu i nagomilavaju formirajući nano-čestice. Podsticaj za ovo leži u činjenici da ovakav postupak nije skup i opasan i moguće je fino podešavanje kako bi proizvedene nano-čestice bile željene veličine, što je važno za kontrolisanje njihovih svojstava. Pattabi i kolege su koristili tehnologiju sa elektronskim snopom kako bi odavali jedinjenja srebro nitrata u biokompatibilni polimer – polivinil alkohol, da bi formirali odgovarajuće nano-čestice.

Preliminarni testovi pokazuju da su srebrne nano-čestice proizvedene ovom jednostavnom, ne-toksičnom metodom veoma efikasne u borbi protiv Stafilokoke aureus, Ešerihije Koli i bakterije Pseudomonas aeruginosa.

Izvor: Sify.com

Test je napravljen od strane Dr. Helen Lee, istraživača na univerzitetu Kembridž, nije skup, a obezbeđuje precizne rezultate, dok je pacijent još uvek kod doktora, što omogućava doktorima da reaguju odmah – nema potrebe za uzimanjem uzoraka i slanje u laboratoriju na analizu.

S obzirom da se procenjuje da 400 miliona ljudi širom sveta ima ovu bolest, ovaj Brzi Test na Hepatitis B, (Hepatitis B Rapid Test) bi mogao dovesti do mnogo boljeg i bržeg otkrivanja obolelih u siromašnim zemljama.

Dr Helen Lee, koja je vodila projekat stvaranja i unapređivanja testa je izjavila: "Naš test je jednostavan, brz, jeftin i može opstati i sačuvati preciznost veoma dugo, prilikom skladištenja (čuvanja) u veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, na višim dnevnim temperaturama, što ga sve čini veoma primenljivim u siromašnim krajevima sveta."

Dr Lee, koja radi u jedinici za razvoj dijagnostike na univerzitetu Kembridž, pokrenula je grupu Dijagnostika za Stvarni Svet 2002. godine. Grupa je do sada već izbacila Brzi Test na Hlamidiju, koji se sada prodaje širom Evropske Unije i mnogim drugim zemljama širom sveta. Ostali testovi, koji su u pripremi, ali se očekuju su brzi test za otkrivanje HIV-a i gripa.

Virus Hepatitisa B (HBV) je visoko zarazan i endemskog je karaktera (svojstven za određene regione). Npr. u Velikoj Britaniji, jedan od 1000 ljudi ima ovu infekciju, dok npr. u Kini ili u Africi, čak jedan od šest ljudi ima ovaj virus. Virus se širi preko kontakta sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima inficirane osobe, što uključuje seksualni kontakt. Infekcija je retko smrtonosna, ali može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i time stvara velike napore zdravstvenim organizacijama.

U poređenju sa postojećom dijagnostikom, koja podrazumeva uzimanje uzorka od pacijenta i slanje tih uzoraka u laboratoriju na analizu od strane obučenih tehničara, koji koriste skupu opremu, novi Brzi Test na Hepatitis B, usavršen zahvaljujući Wellcome Trastu, uz pomoć “Dipstick” tehnologije daje preciznu dijagnozu na licu mesta, kroz svega tridesetak minuta od trenutka testiranja i može se koristiti uz minimalni trening osoblja.

Prema izjavi Profesora Baruch S Blumberg-a, koji je nagrađen Nobelovom Nagradom za Medicinu 1976. godine za otkriće virusa Hepatitisa B i izum vakcine protiv Hepatitisa B: "Odobrenje novog Brzog Testa na Hepatitis B su dobre vesti za procenjenih 400 miliona nosilaca ovog virusa širom sveta."