Vakcina protiv HPV virusa pomaže u sprečavanju raka grlića materice i kondiloma, ali nova studija sugeriše da vakcina takođe može pomoći ženama koju su već imale okršaj sa nekom od bolesti koje uzrokuje HPV virus.

Istraživači su slučajno odabrali 1350 žena kod kojih su dijagnostikovane prekancerogene promene ili kondilomi i prepisali im dozu od tri injekcije HPV vakcine ili placebo. Zatim je zdravstveno stanje ovih žena praćeno naredne 4 godine.

Žene koje su (nakon tretmana kondiloma ili prekanceroznih promena) primile vakcinu, imale su 46.2% manji rizik razvijanja bilo koje od bolesti koje mogu biti uzrokovane HPV virusom u odnosu na žene koje su primile placebo (nisu primile vakcinu).

Tipično, žene koje su lečene od bilo koje od bolesti koje uzrokuje HPV virus (bilo da su u pitanju abnormalne promene ili uklanjanje kondiloma), su u riziku od ponovnog javljanja simptoma bolesti kasnije, ali ova studija nudi dokaze da “vakcinacija pruža značajne beneficije” u smislu značajnog smanjenja rizika, piše u izveštaju internacionalnog tima autora, koje predvodi Elmar Joura, profesor saradnik na Univerzitetu u Beču.

Eksperti koji nisu bili uključeni u istraživanje izjavili su da je istraživanje značajno jer se po prvi put sugeriše da HPV vakcina može da ponudi i beneficije mimo preventivnog delovanja (dakle ukoliko osobe već imaju HPV virus).

“Nalazi sugerišu da vakcina smanjuje rizik od razvijanja druge epizode bolesti” izjavila je Ana Đulijano, direktor Centra za Istraživanje Infekcija u Moffit Centru u Tampi.

U januaru ove godine je objavljena još jedna studija, koja utvrđuje da HPV vakcina smanjuje šansu za analni kancer kod žena.

“Sada vidimo vezu koja postoji između displazije anusa, vulve, vagine i cervikalne displazije” dodala je dr Đulijano. “Postoje efekti preventivnog delovanja, čak i posle prvog javljanja bolesti.”

Iako ovi nalazi pokazuju da HPV vakcina obećava više nego što se do sada znalo, isuviše je rano zaključiti da li će u praksi lekari moći da je iskoriste i za nešto više osim za osnovnu prevenciju raka grlića materice i kondiloma kod devojaka i žena koje još uvek nisu bile izložene virusu putem seksualnog kontakta.

“Ponekad su potrebne decenije da bi došlo do razvoja bolesti od infekcije virusom preko prekancerozne faze do kancera, tako da je potrebno da prođe dug vremenski period pre nego što ćemo moći sa sigurnošću da sudimo o delotvnornosti vakcine,” izjavila je Dr. Ursula Matulonis, sa Dana -Farber Instituta za Kancer u Bostonu.

Za sada, vakcinacija se preporučuje za jedanaestogodišnje i dvanaestogodišnje devojke, kao i za devojčice i devojke uzrasta od 13 do 26 godina, koje nisu vakcinisane ili nisu kompletno završile vakcinisanje. Centar za Kontrolu Bolesti i Prevenciju u Americi, (CDC) je nedavno ove preporuke proširio i na 11-godišnje i 12-godišnje dečake. Takođe se preporučuje da dečaci i mladići uzrasta od 13 do 21 godine takođe budu obuhvaćeni HPV vakcinacijom.

Prekancerozna stanja (displazija grlića materice, skvamozna intraepitelna lezija, vaginalna intraepitelna neoplazija) stvaraju veliku glavobolju mnogim ženama koje sa njima žive, zbog rizika od razvijanja bolesti uzrokovanih HPV virusom. Za sada ne postoji način da se spreči ponovno vraćanje ovih stanja, što znači da je neophodan konstantan nadzor od strane lekara.

Kod mnogih žena koje postanu nosioci HPV virusa, organizam će se samostalno osloboditi virusa, ali određeni tipovi virusa (koji nose veći rizik) će ostati u organizmu, a sve dok su tu, može doći do displazija,” izjavila je Dr. Džindžer Gardner, ginekolog onkolog iz Centra za Kancere u Njujorku. Kada se jednom pojavi displazija, neophodan je stalan nadzor.”

U propratnom tekstu studije, Džejn Kim, asistent profesor na predmetu za odlučivanje u zdravstvu na Harvardskoj školi Javnog Zdravlja, napisala je da je krucijalno učiti o kapacitetima vakcine u prevenciji bolesti i sprečavanja razvijanja bolesti kada je vakcina osoba već bila inficirana, kao i drugih potencijalnih beneficija koje HPV vakcina može da pruži.

“Širom sveta, osobama koje odlučuju i koje danas sve više razmatraju pitanje usvajanja vakcine protiv Hpv virusa, su neophodne informacije o svim potencijalnim pogodnostima koje vakcina može doneti, kao i o grupama za vakcinisanje koje imaju prioritet,” napisala je ona. Dok čekamo ove informacije, važno je skrenuti pažnju, kako onima koji odlučuju, tako i onima koji finansiraju istržaivanja i proizvode vakcine, da su bilo kakve generalizacije na osnovu ove studije ipak preuranjene.”

Uprkos napretku u lečenju ljudi koji imaju AIDS, jedan veliki izazov još uvek stoji pred Zdravstvenom zajednicom – da bi se bolest otkrila ljudi najpre treba da se testiraju.

Osećaj sramote i stida koji pojedinci osećaju prilikom pomisli na testiranje i odlazak u zdravstvenu ustanovu tim povodom, naterala je naučnike sa Instituta za Istraživanje Zdravstvenog Centra Univerziteta McGill da procene efikasnost oralnog testiranja na HIV virus, metode za koju veruju da će poslužiti kao efektna, a istovremeno omogućiti testiranje daleko od očiju javnosti (npr. kod kuće), za razliku od dosadašnjih testova koji su bili mogući samo u zdravstvenim ustanovama.

U poređenju sa tradicionalnim testom krvi na HIV, test pljuvačke na HIV OraQuick HIV1/2 (jedini test pljuvačke koji je odobren za upotrebu u zdravstvene svrhe od strane Američke Agencije za hranu i lekove), bio je tačan u 99% slučajeva prilikom detekcije HIV antitela kod dela populacije koja spada u grupu visokog rizika, a 97% tačan kod dela populacije koji spada u grupu niskog rizika, ako je verovati studiji koja je objvaljena u Lancet žurnalu za infektivne bolesti.

Da bi se procenio potencijal ovog testa za upotrebu širom sveta, istraživači su analizirali realne podatke sa terena, prikupljene iz pet baza podataka, od kojih svaka pokriva po jedno područje širom planete. Stanovništvo koje se svrstava u visokorizičnu grupu uključuje korisnike droga koje se konzumiraju putem injekcije, muškarce homoseksualne orjentacije i sve one koji ne koriste zaštitu prilikom seksa sa neproverenim partnerom.

Kao što je slučaj sa testovima trudnoće koji omogućava devojkama da se testiraju same, istraživači veruju da oralni test na HIV na sličan način može da posluži kao efikasan preliminaran metod za dijagnostikovanje bolesti.

“Dolazak ljudi u zdravstvene ustanove radi testiranja na HIV je bilo teško zbog toga što tu mogu biti viđeni, zbog stida koji neki osećaju tom prilikom, zbog manjka privatnosti i društvene diskriminacije” izjavila je Dr Nitika Pant Pai, u saopštenju koje je obznanilo nalaze studije. Ova nova opcija za testiranje, koja pruža mogućnost svakoj osobi da proveri da li je inficirana HIVom daleko od očiju javnosti mogla bi značajno pomoći da se svi kojima je to potrebno lakše nego ikada odluče na testiranje.

Studija sugeriše da i samo jedna ili dve doze mogu sprečiti rak grlića materice koji je povezan sa HPV infekcijom

Jedna ili dve doze vakcine koja sprečava rak grlića materice mogu biti podjednako efikasne kao i tri doze, pokazuje nova studija urađena u Nacionalnom Institutu za Kancer u Americi. Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno još naknadnih istraživanja koja bi potvrdila ove nalaze.

Ako se ova istraživanja potvrde, mogla bi da imaju veliki uticaj na siromašne regione, kao što su Afrika i Centralna Amerika, gde je rak grlića materice najrašireniji. Takođe, može biti od pomoći u SAD, gde samo jedna od tri tinejdžerke koje počnu sa vakcinacijom prime sve tri preporučene doze vakcine protiv HPV.

Vakcina protiv HPV tipova 16 i 18 (koja je bila predmet istraživanja ove studije) sprečava infekciju sa ova dva tipa HPV virusa, koji uzrokuju najveći broj kancera grlića materice.

Kako sada stvari stoje, preporuka je da tri doze HPV vakcine budu primljene tokom šest meseci. Uzrast u kome je moguće primiti vakcinu je između 9 i 25 godina.

HPV Vakcina: Manje je više?

Ova studija nacionalnog Instituta za Kancer u Americi, je prva koja ispituje zaštitu od HPV virusa kod žena koje su primile manje od preporučene tri doze vakcine, ali to nije bila svrha ovog istraživanja, kaže epidemiolog Ejmi Krejmer Dr medicinskih nauka.

Žene uključene u ovo istraživanje su trebale da dobiju sve tri doze vakcine. Ali, oko 20% od 7,466 uključenih nije bila u mogućnosti da primi sve tri doze, zbog trudnoće ili nekog drugog razloga. Četiri godine nakon vakcinacije, Krejmer i njene kolege su ispitale procenat HPV infekcija kod žena koje su primile jednu, dve ili tri doze vakcine. Utvrđen je sličan nivo zaštite od HPV virusa tipa 16 i 18 u sve tri grupe.

“Efikasnost vakcine, sa jednom ili dve doze, je izgledala prilično slično, kao i u slučaju kada su primljene sve tri doze,” izjavila je dr Krejmer, ali je dodala da je neophodno da prođe još najmanje jedna decenija, kako bi se utvrdilo da li će žene koje su primile manje od sve tri doze ostati potpuno zaštićene, kao što je slučaj sa onima koje su primile sve tri doze HPV vakcine.

Tri doze su i dalje preporuka

Do tada, malo je verovatno da će se preporuka za tri doze promeniti jer je potreban visok nivo dokaza da bi se ova preporuka promenila.

I ginekolog Dženifer Vu, zapošljena u Lenoks Hil bolnicu u Nju Jork Sitiju, kaže da će tek nakon što protekne deset godina koje je potvrditi ovo istraživanje, moći da mirne savesti svojim pacijentima da manje od tri preporučene doze.

Žene iz Kostarike koje su učestvovale na ovoj studiji su sve bile starosne dobi od 18 do 25 godina u vreme sprovođenja studije. Dr Vu kaže da nije sigurno da li bi i mlađe devojke i devojčice (od onih koje su učestvovale u studiji) podjednako dobro odreagovale na manje od tri doze.

Studija je objavljena onlajn i pojavila se u izdanju petoktobarskom broju Žurnala koji objavljuje Američki Nacionalni Institut za Kancer.

“Ovi zaključci su svakako veoma zanimljivi, ali poruka je još uvek da su neophodne tri doze vakcine za najbolju moguću zaštitu,” kaže ona.

Sprovedena studija sugeriše da bi vakcina protiv HPV virusa mogla jednoga dana pomoći u prevenciji bolesti srca

Dobro je poznato da su određeni tipovi HPV virusa najčešći uzročnici kancera grlića materice. Sada, kako stvari stoje, studija pokazuje da neki od ovih tipova HPV virusa mogu izazvati i povećanje rizika od srčanog napada ili šloga – čak i u odsustvu drugih faktora rizika.

Kao što je većini danas poznato, HPV može biti prenesen vaginalnim, analnim i oralnim seksom. Ovaj virus je povezan sa polnim bradavicama (kondilomi), kao i sa kancerima koji se javljaju na grliću materice, vagini, vulvi, penisu i analnom otvoru.

U Srbiji su do sada odobrene dve HPV vakcine, Cervariks i Gardasil. Obe ove vakcine se preporučuju sa ciljem sprečavanja raka grlića materice.

Ako se potvrdi kao ispravno, novo istraživanje sugeriše da HPV vakcina može takođe pomoći u sprečavanju oboljenja srca i šloga kod žena, a zaključci istraživanja su objavljeni u Žurnalu Američkog Koledža za Kardiologiju.

Humani papiloma virus (HPV) i rizik od srčanog udara

Istraživanje je uključilo 2500 žena starosne dobi od 20 do 59 godina. Iz ove grupe, 44.6% žena su bile pozitivne na testu za HPV, a 23.2% je pritom bilo pozitivno na tipove HPV virusa koji su povezani sa rakom grlića materice.

Žene sa HPV infekcijom su 2.3 puta u većem riziku od srčanog udara ili šloga, u odnosu na žene koje nemaju HPV, kaže jedan od istraživača koji su učestvovali u ovoj studiji Hsu-Ko Kuo, doktor medicine, i ujedno doktor za javno zdravlje, profesor na univerzitetu Teksas, na ogranku za medicinu u Galvestonu. “Na svakih 55 žena sa HPV virusom, biće jedan srčani napad ili slog” kaže on. Ovo je do sad bilo tačno, čak i u odsustvu ostalih faktora rizika za srčani udar ili šlog, kao što su visoki krvni pritisak, visoki holesterol, dijabetes i visoki indeks telesne mase.

Na koji način – ili čak da li uopšte – HPV povećava rizik da žene dožive srčani napad ili šlog, nije poznato. Možda negativno deluje na određene gene koji pomažu u zaštiti arterija od ateroskleroze (otvrdnjavanja arterija).

Sledeći korak je da se detaljnijim ispitivanjem poboljša stepen razumevanja svega ovoga, kaže Dr Kuo. Nakon toga, istraživači planiraju da ispitaju dejstvo HPV virusa na organizam muškaraca. “Nadamo se da ćemo razmatrati efekte vakcine protiv HPV, kako bismo zaključili da li možemo da zaštitimo žene od bolesti srca,” kaže on.

Može li HPV vakcina sprečiti bolest srca?

Suzan Štajnbaum, direktorka sektora za bolesti srca kod žena u bolnici Lenoks Hil u Nju Jorku, je zaprepašćena novim saznanjima. “Podatak da prisustvo HPV virusa koji potencijalno može da uzrokuje neki od kancera, takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i šloga kod žena čak iako nema ostalih tradicionalnih faktora rizika, mogao bi da pomogne u identifikovanju nove visoko-rizične grupe, kaže ona, jer oko 20% ljudi sa bolešću srca nema nijedan od tradicionalnih faktora rizika, kao što su holesterol ili visok krvni pritisak.

Istraživanje baca novo svetlo na procenu i analizu faktora rizika oboljenja srca kod žena, od kojih mnoge danas, kako stvari stoje, imaju HPV virus, i pokazuje novi smer koji vodi ka shvatanju ko je sve u riziku od srčanih bolesti i u skladu sa tim ka novim načinima da se te bolesti spreče,” istakla je tim povodom.

Dr Nika Goldberg, direktor Žoan H. Tiš Centra za Zdravlje Žena i Programa za žensko srce, insistira na oprezu prilikom interpretacije novih saznanja. “Nova saznanja mogu biti zaista izuzetna, ali još uvek je rano da donosimo konačne zaključke. Ako se dokaže da je prisustvo pojedinih tipova HPV virusa kod žena stvaran rizik za srčane bolesti, to će biti način da se identifikuju mlađe žene koje su u riziku,” kaže ona.

Ali veliki je skok reći da bi vakcina protiv HPV-a mogla da zaštiti žene od srčanog udara i šloga. “HPV uzrokuje kancer grlića materice. Kada govorimo o riziku od kardiovaskularnih bolesti, mogla bi postojati veza, ali to tek treba dokazati,” kaže ona.

Postoje stvari koje žene mogu da urade već sada, a za koje pouzdano znamo da će smanjiti rizik od srčanog udara i šloga, kaže ona. Ovo uključuje ostavljanje pušenja, kontrola krvnog pritiska, nivoa holesterola i telesne težine i njihove držanje u normalnim okvirima, kao i redovne fizičke aktivnosti.

“Ne možemo da dopustimo da ljudi zaborave na ostale faktore rizika,” kaže ona.

Vest koja je u maju uzburkala javnost je da bi milioni novih HIV infekcija mogle da budu sprečene sprovođenjem terapije obolelih ranije nego što se preporučuje u važećim preporukama, nakon što je studija pokazala da pružanje terapije pacijentima odmah nakon dijagnostikovanja HIVa, može da ih spreči da prenesu virus drugima.

U studiji koja je obuhvatila 1763 para, pri čemu je u svakom paru samo jedan od partnera inficiran, kod svih parova je sprovedena terapija, ali na dva načina.

U jednoj grupi sa terapijom je započeto odmah po dijagnostikovanju HIV-a kod jednog od partnera, dok je u drugoj grupi sa primenom terapije otpočeto kasnije (u skladu sa važećim preporukama SZO, tek nakon smanjenja broja odbrambenih ćelija imuno-sistema ispod određenog broja).

Utvrđeno je da je kod HIV pozitivnih iz prve grupe, u kojoj je sa terapijom započeto odmah, smanjen rizik prenošenja infekcije na partnera za čak 96%, u odnosu na grupu u kojoj je terapija otpočela kasnije! Naime, istraživači su tokom trajanja studije pronašli 28 novih HIV infekcija, u kojima je inficirana osoba prenela virus svom partneru, što je potvrđeno genetičkim testiranjem. Od tih 28, samo jedan je bio iz grupe od 886 parova, kod kojih je terapija primenjena odmah, u vidu kombinacije lekova kompanija Gilead Sciences Inc., Bristol-Myers Sqibb Co. i drugih. 27 preostalih infekcija je bilo iz grupe od 877 parova, kod kojih je terapija primenjena kasnije. Studija, koja je trebala da traje do 2015. je okončana ranije jer efekat bio očigledan, rečeno je u izjavi Američkog Nacionalnog Instituta za Alergije i Infektivne Bolesti.

Nalazi ove studije su prvi koji su pokazali da lečenje osobe inficirane HIV-om, značajno smanjuje rizik da zarazi druge osobe, i može promeniti brzinu i način kojom se primenjuje terapija na osobe sa najsmrtonosnijim virusom na svetu, virusom HIV.

Svetska Zdravstvena Organizacija još uvek preporučuje da pacijenti sa zdravim imunim sistemom ne primaju terapiju protiv HIV virusa, koja može imati ozbiljne neželjene efekte, sve dok broj odbrambenih ćelija imuno sistema u organizmu (koje napada HIV virus) ne padne ispod određenog broja.

Podstaknuti rezultatima ove studije, čelnici zdravstva Nju Jorka, jednog najvećih gradova u SAD, u medicinskim krugovima poznatim i po tome što ima najveći broj obolelih od HIV virusa (110 000 Njujorčana ima HIV) – tri puta veći od nacionalnog proseka SAD, su od 1. decembra 2011. odlučili da se svim Njujorčanima inficiranim HIV virusom preporuči korišćenje Antiretrovirusne terapije (ARV), odmah po dijagnostikovanju HIV virusa, čime su zaobiđene konzervativne preporuke Američkih Federalnih Zakona, a Nju Jork je postao drugi veliki grad u SAD (prvi je San Francisko) sa ovakvom politikom Zdravstva u pogledu HIV-a.

Ostaje da vidimo kada će do nekih promena u primeni terapije doći kod nas. Neke promene su na nedavno održanoj konferenciji povodom Svetskog Dana borbe protiv Side, najavljene za sledeću godinu. O tome možete pročitati ovde.

Naslov našeg teksta je upravo slogan pod kojim je u Srbiji ove godine obeležen Svetski Dan borbe protiv Side.

Danas u Srbiji živi 1600 osoba obolelih od AIDS-a, a od početka 2011. je virusom HIV inficirano 96 osoba. Ovo su brojke saopštene 1. Decembra, u Gradskom Zavodu za Javno Zdravlje, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv Side.

Oboleli od AIDS-a se sada, osim u Beogradu, mogu lečiti i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Ministar zdravlja Zoran Stanković je kazao da su, u cilju boljeg i preventivnog lečenja, u Srbiji organizovana dva petogodišnja projekta kojima je obuhvaćeno 100.000 osoba.

Takođe je u planu da se već od sledeće godine neki od inovativnih lekova stave na pozitivnu listu, kao i rešavanje problema popravke aparata koji su u kvaru.

Prema izveštaju UN programa za AIDS za 2010. godinu, u svetu je krajem 2010. registrovano 34 miliona ljudi obolelih od AIDS-a, od SIDE je umrlo 1.8 miliona, a novoinficiranih HIV-om je 2.7 miliona ljudi. Poređenja radi, 2005. je umrlo 2.2 miliona ljudi, a 2001. je bilo 3.2 miliona novih infekcija.

Prema rečima Dr Danijele Simić iz Nacionalne kancelarije za HIV/AIDS Instituta za javno zdravlje Srbije, Srbija spada u kategoriju zemalja sa niskim ukupnim brojem HIV infekcija, kada se uzme u obzir celokupan broj stanovnika. HIV se u Srbiji najčeće prenosi seksualnim putem.

“Zaključno s novembrom ove godine, u Srbiji 1.600 osoba živi sa HIV-om, a procenjuje se da oko 3.500 osoba ne zna da je inficirano HIV virusom jer infekcija dugo godina može proteći bez ikakvih znakova i simptoma”, kazala je Simić.

Ona je ukazala da je zato značajno pravovremeno testiranje, podsetivši da je u periodu od januara do novembra ove godine otkriveno 96 osoba inficiranih HIV-om, 44 su obolele od side, a 22 umrle.

Direktor Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om (USOP) Vladimir Antić kazao je da u Srbiji od 1997. godine nije promenjena terapija i da se zahvaljujući njoj 15 godina može živeti s tom bolešću. Međutim, 10 odsto obolelih je rezistentno na terapiju.

Nova studija je pokazala da je 8.7% testiranih žena imalo pozitivan rezultat testa na trihomonas.

Polno prenosiva infekcija poznata pod nazivom trihomonijaza, koju uzrokuje mikroorganizam trihomonas vaginalis je češća nego što veruju eksperti, posebno kod starijih žena, rezultati su nove studije.

Studija pokazuje da najveći rizik da dobiju infekciju imaju žene starije od 45 godina. “Prilikom svoje redovne godišnje posete lekaru, žene bi trebalo da zatraže testiranje na ovaj mikroorganizam”, izjavila je Šarlot Gejdos, profesorka medicine i ujedno specijalista za infektivne bolesti na Školi medicine Univerziteta Džon Hopkins.

Ona je izjavila da bi testiranje na trihomonas trebalo da bude rutinsko testiranje za sve seksualno aktivne žene, bez obzira na uzrast i dodala da bi svaka otkrivena infekcija trebalo da budu prijavljena institucijama za javno zdravlje, kao što je to slučaj sa gonorejom i hlamidijom.

Drugi ekspert koji je imao detaljan uvid u studiju, je ipak dao nešto umereniji zaključak: “ Slažem se da su potrebna opsežnija testiranja na trihomonas”, izjavio je Bredli Stoner, doktor medicine i ujedno profesor saradnik medicine i antropologije. “Ali,” dodao je “pre nego što svim ženama uputimo preporuku da se testiraju na trihomonas, potrebno je još podataka.”

Celokupnu studiju je finansirala Gen-Probe, jedna od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju testova.

Ko dobija trihomonas?

Gejdos i njene kolege su sakupili i obradili uzorke od ukupno 7,593 testiranih žena iz 28 država u sklopu SAD. Testirane žene su bile uzrasta od 18 do 89 godina.

Sveukupno, 8.7% testiranih žena su utvrđene pozitivnim na trihomonas. Ranije studije su pokazivale procenat manji od 4%.

Procenat žena inficiranih trihomonasom je čak bio viši od procenta žena inficiranih hlamidijom ili gonorejom. Sveukupno 6.7% žena je utvrđeno pozitivnim na hlamidiju, a 1.7% na gonoreju.

Kada su istraživači razvrstali rezultate testiranja prema starosnoj dobi, utvrđeno je da u starosnoj grupi:

Od 50 do 60 godina: 13% testiranih je pozitivno na trihomonas.
Od 40 do 50 godina: 11.3% pozitivno.
Od 30 do 40 godina: 7.9% pozitivno.
Od 20 do 30 godina: 8.3% pozitivno.

Studija je pokazala da su Afroamerikanci ćešće inficirani od belaca, tj. čak 20.2% Afroamerikanaca je utvrđeno pozitivnim na infekciju i svega 5.7% belaca.

Za sada nemamo dostupan podatak o sprovedenim istraživanjima na ovu temu u Srbiji.

Studija pokazuje da nema značajnije koristi od kombinovanja ovih testova

DNK testovi koji otkrivaju najopasnije vrste humanog papilloma virusa (tj. HPV virusa), mogu da otkriju razvijenije prekancerozne ćelije koje mogu dovesti do raka grlića materice – pokazuje nova studija.
Nova studija, objavljena u časopisu “The Lancet Oncology”, sugeriše da bi testiranje na HPV tipove 16 i 18, koji u 70% slučajeva uzrokuju kancer grlića materice, mogli da zameni PAPA test kao primarni test za otkrivanje kancera grlića.

“Još uvek to nije konačni zaključak, ali ova studija nam daje još podataka koji pokazuju da ima smisla razmotranje da se HPV testiranje postavi kao samostalan test.” Izjavila je Tereza Bevers, doktor medicine, direktor Centra za Pevenciju Kancera u Andersonovom Centru za Kancer u Hjustonu, Teksas.

Studija koja je obuhvatila vise od 40,000 zdravih žena starosne dobi preko 25 godina, je utvrdila da je HPV testiranjem otkriveno približno 40% više razvijenih prekanceroznih promena, nego što je otkriveno uz pomoć PAPA testa.

“Još uvek ima posla koji treba uraditi, ali je jasno da ova studija obezbeđuje dodatne podataka koji govore da je ovo strategija koju ima smisla razmotriti,” kaže Bevers, koja nije bila uključena u istraživanje.

Još važnije, studija je takođe pronašla da kombinovanje HPV testa i PAPA testa, kao što mnogi doktori rade, utvrđuje samo oko 5% više naprednijih prekanceroznih i kanceroznih promena, a takođe se kao posledica kombinovanja ova dva testa dobija da je broj žena sa lažno pozitivnim rezultatom veći za više od trećine.
“Dobijate napredak od 5% za 35% više pogrešno dijagnostikovanih,” kaže jedan od istraživača u studiji Mark H. Stoler, profesor patologije i kliničke ginekologije u Zdravstvenom Sistemu na Univerzitetu Virdžinija u Šarlotsvilu.

Ovi lažno-pozitivni rezultati vode ka češćim ili invazivnijim testiranjima (medicinske procedure se nazivaju invazivnima ukoliko zahtevaju penetraciju medicinskih instrumenata kroz kožu ili plasiranje instrumenata kroz telesne šupljine, kateterizaciju itd.) kako bi se isključila ili potvrdila mogućnost postojanja kancera, što doprinosi povećanom strahovanju pacijenata, a i većim troškovima za pojedince, kao i za osiguravajuće kompanije.

“Studija sugeriše da ako ste zaista zabrinuti u vezi sa efikasnošću, HPV testiranje treba da bude prvi test koji ćete uraditi,” izjavio je Stoler za WebMD.
Poređenje HPV testa sa PAPA testom zarad prevencije Kancera Grlića Materice
Studiija je regrutovala čak 47,000 žena uzrasta 25 godina i starijih, iz čak 23 države.
Žene su uključivane u studiju pod uslovom da nisu trudne, i da im u toku poslednje godine nisu diagnostikovane čak ni blaži stupnjevi displazije (abnormalnosti ćelija) grlića materice.
Sve žene su imale dva brisa uzeta iz grlića. Uzorci su testirani na HPV viruse i prisustvo ćelija je ispitivano pod mikroskopom.
Sve žene koje su bile pozitivne na HPV, one koje su imale abnormalan rezultat PAPA testa, i proizvoljan broj onih koje su imale normalan rezultat PAPA testa su slane na kolposkopiju, zarad detaljnijeg ispitivanje grlića.
Sve u svemu, prisustvo razvijenih abnormalnosti kod žena koje su učestvovale u studiji (a koje se inače smatraju prethodnicom kancera), je bilo manje od 2%.

Među ženama kod kojih su ustanovljene najrazvijenije prekancerozne promene, 92% je imalo pozitivan rezulatat HPV testiranja, dok je 52% imalo abnormalan rezultat PAPA testa. Među ženama koje su imale normalan rezultat PAPANIKOLAU testa, a koje su imale pozitivan rezultat HPV testa, studija je utvrdila da su žene koje su bile pozitivne na HPV tipove 16 i 18 imale značajan rizik da dobiju razvijene prekancerozne promene.
“Žena koja je utvrđena pozitivnom na HPV tip 16, sa normalnim rezultatom PAPA testa, je imala 10% šanse da joj se razvije displazija višeg stupnja, a za takav slučaj ima smisla ići na kolposkopiju,” izjavila je Stoler.

Studiju je finansirao i osmislio Roche, koji proizvodi testove na visokorizične tipove HPV-a.

Doktori verovatnno neće prestati da koriste PAPA test
Uprkos tome što je studija dala svoj glas za testiranje na HPV, Stoler smatra da će verovatno biti potrebna dodatna istraživanja i više vremena kako bi doktori bili ubeđeni da trebaju da promene način testiranja na kancer grlića materice, kaže Stoler.
“To je i pitanje samog društva, kao i organizacija koje pišu vodiče za lekare koji određuje pravila postupanja za lekare,” on kaže. “To su stvari koje se teško menjaju.”

HPV testiranje sa PAPA testom je, kako sada stvari stoje širom sveta, opcija samo za žene starije od 30 godina. Stoler kaže da se HPV testiranje, koje se uglavnom u svetu još uvek koristi kao ko-test (zajedno sa još nekim testom, a ne samostalno) nema široku upotrebu.

Među doktorima koji ga koriste, nedavno istraživanje pokazuje da mnoštvo ovih doktora testiraju svoje pacijente niskog rizika (pacijenti koji su negativni i na HPV, i koji imaju normalne ćelije kao rezultat PAPA testa) jednom godišnje, a ne jednom u tri godine kako je preporučeno.
“Ovo samo pokazuje da smo se uhvatili u koštac, kao istraživači i kao lekari, boreći se da inkorporiramo HPV testiranje u proceduru ispitivanja prisustva i mogućnosti razvijanja kancera grlića materice,” kaže Elizabet Pojnor, ginekolog onkolog i hirurg karlice bolnici Lenoks Hil u Nju Jorku.

“Ova studija nam daje dodatnu informaciju da kada imamo posla sa HPV 16 ili 18, situacija je zapravo osetljivija, nego što izgleda kada samo gledamo ćelije ispod mikroskopa (što se praktikuje prilikom PAPA testa),” kaže Pojnor.

Izvor: WebMD

Najbolji način da izbegnete polne infekcije je da nemate seks. Ipak, to nije izbor koji velika većina ljudi želi da napravi. Jednom kada ste se odlučili za život sa seksom, postoje i drugi načini koji pomažu da smanjite rizik od dobijanja polnih bolesti. Kako? Kao prvo, potrebno je da upoznate i poznajete sebe. Drugo, potrebno je da poznajete vašeg partnera. I treće? Potrebno je da znate nešto o kondomima i sigurnom seksu.

1. Praktikujte siguran seks svaki put kada imate seksualni odnos

Siguran seks, sa kondomom, ženskim kondomom, rukavicama, i/ili ostalim odgovarajućim barijerama, jedino ima smisla kada ste konzistentni, tj. ako uvek imate siguran seks. Donesite odluku da ćete upražnjavati siguran seks svaki put kada imate seksualni odnos. Ako vaš seksualni život podrazumeva analnu ili vaginalnu penetraciju, odlučite da nikada nećete imati seks bez kondoma. Ako ste vi ili vaš partner u velikom riziku od dobijanja polnih bolesti, budite konzistentni u korišćenju kondoma ili lateks folija I tokom oralnog seksa. Iako ne nude stoprocentnu zaštitu smanjiće rizik u velikoj meri.

2. Testirajte se redovno, I ohrabrite vašeg partnera da uradi isto

Ako želite da izbegnete polne infekcije i bolesti, redovno se testirajte i lečite. Bilo da ste u velikom riziku od dobijanja polne infekcije ili ne, vi i vaš seksualni partner biste trebali da najozbiljnije razmislite o testiranju pre stupanja u novi seksualni odnos. Ako je jedno od vas dvoje ili ako ste oboje u visokom riziku od polne infekcije, trebali biste da se testirate još redovnije. A ako se lečite od neke polne infekcije, sačekajte do kraja lečenja, sve dok se ne uverite da vise nemate polnu infekciju pre nego se ponovo upustite u sesksualne aktivnosti. U suprotnom, može vam se desiti da infekciju prenesete partner pre nego što se izlečite, a nakon vašeg izlečenja da je partner opet prenese vama.

3. Imajte seksualne odnose samo sa osobom koja vam je verna (tj. Sa osobom koja ima seksualne odnose samo sa vama)

Dvoje ljudi koji upražnjavaju seks samo jedno sa drugim, nemaju rizik da će uneti novu polnu infekciju u svoj odnos. Ako ate se vi i vaš partner testirali i ako ste zdravi, vaša zajednička odluka da budete verni jedno drugom je fantastičan način da značajno smanjite šanse dobijanja polne infekcije. Ipak, veoma je važno biti iskren prema sebi u vezi sa činjenicom da li vi i vaš partner zaista želite da budete iskreno verni jedno drugom.

4. Upoznajte svoja ograničenja

Kada ste u vrtlogu strasti može biti veoma teško koristiti svoj mozak. U trenutku kada je vaša odeća počela da pada na pod, nije vreme da počnete da razmišljate koliko daleko želite da odete sa vašim partnerom te večeri. Pre nego što odete na sastanak, razmislite o vašim planovima za noć. Ako se ukaže šansa, da li želite da imate seks? Da li ste dovoljno opušteni za poljupce, ali ne i za oralni seks ili snošaj? Ako donesete racionalnu odluku pre nego što izađete iz svog stana, ne samo da ćete biti pripremljeni da se postavite onako kako želite, nego će i šanse da se veče završi nečim zbog čega biste žalili biti znatno manje.

5. Razgovarajte sa vašim partnerom

Ako sa vašim partnerom ne možete da razgovarate o seksu, onda sa njim ne možete da razgovarate ni o sigurnom seksu. Jasna, otvorena i iskrena komunikacija je veoma bitna u svim aspektima odnosa, uključujući i seksualni. Važno je da ste u stanju da smireno razgovarate ne samo o sigurnom seksu i testiranju na polne infekcije, već i o monogamnoj vezi, kao i o tome da li je vaša veza ozbiljna ili ne. U svakom slučaju, dajte svoj maksimum da se fokusirate na istinu, a ne na ono što bi vaš partner želeo da čuje! Usavršavanje vaših komunikacijskih sposobnosti ne samo da će vaš seksualni život učiniti bezbednijim, nego i mnogo ispunjenijim.

6. Nemojte piti ili konzumirati droge pre seksualnog odnosa

Teško je donositi razumne odluke u vezi sa svojim seksualnim životom kada ste pod uticajem droge ili alkohola. Kada ste pod dejstvom droge ili alkohola, veća je šansa da ćete imati seks sa nekim koga inače ne biste izabrali za partnera, a još su manje šanse da ćete biti u stanju da uopšte razmišljate o sigurnom seksu. Ako ste planirali da izađete kako biste uživali u alkoholu, ili nekim drugim supstancama, pre nego što izađete odlučite se šta želite da radite, kako biste se držali svog plana. Onda to recite prijateljima, ili možda čak napišite na ruci, kako biste mogli da se pridržavate svog plana. Takođe, ako koristite pilule za kotrolu rađanja i ako dođe do povraćanja, vase pilule će možda delimično izgubiti efikasnost!

7. Neka vam bude lako da kažete NE

Odluka da li ćete upražnjavati seks je samo vaša. Ako uopšte ne želite seks, ili samo ne tada, to je potpuno u redu. Seks ne dugujete nikome zato što je platio večeru i svako ko će da prekine vezu sa vama zato što ne želite da spavate sa njim(njom) nije osoba sa kojom biste uopšte trebali da se viđate. Vaš je izbor da kažete DA seksu, kao što je vaš izbor i da kažete NE. Ali, kada kažete ne, onda i držite do toga. Nemojte reći ne, i nadati se da će vaš parter pokušati da vas ubedi u suprotno. Takođe, ako vaš partner kaže ne, saslušajte. Oni će znati da poštujete njihove odluke, i kada dobijete odgovor da, možete verovati u to.

8. Budite odgovorni za sopstvenu zaštitu

Sastavni deo donošenja odgovornih odluka o seksualnom životu je da budete u stanju da ih izvršite! Nije bitno da li ste muško ili žensko. Ako ćete imati seks sa nekim, treba da budete spremni. Ovo nije samo pitanje emotivne pripreme, već i praktične. Ponesite sve što je vama neophodno za siguran seks. Frustrirajuće je kada oboje želite seks, a morate sve da prekinete da bi ste pronašli prodavnicu koja još uvek radi i prodaje kondome. Druga alternativa, seks bez zaštite ne bi trebala da bude ni opcija za razmatranje.

9. Znajte kako da zadovoljite sebe

Nekada je prosto nemoguće ne razmišljati o seksu. Razmišljate o njemu non-stop, fantazirate, jednostavno – želite ga! Ovo može učiniti veoma primamljivom ideju da uskočite sa nekim u krevet samo zbog seksa, ne zato što vam se ta osoba zaista sviđa. Nažalost, ovo je dobar put da završiti žaleći. Jedan način da ovo izbegnete, ili da izbegnete loše odluke kada ste u situaciji da želite siguran seks, ali nemate odogovarajuću zaštitu, je da znate kako da se zadovoljite. Masturbacija je u redu kao privremeno rešenje, a svakako ste sami sebi najsigurniji partner.

10. Zapamtite da je vaš mozak vaš najvažniji polni organ

Mnoštvo ljudi danas pominje mozak kao najvažniji polni organ, jer je to mesto na kome se dešava najviše uzbuđenja. Mozak, ipak, je takođe vaš najvažniji organ za SIGURAN seks. Možete ga iskoristiti da se informišete, i da budete svesni faktora rizika, metoda prenošenja, simptoma, kao i metoda za prevenciju. Možete ga iskoristiti da izabarete svog partnera razumno, kao i da odlučite šta vam prija, a šta vam ne prija da radite sa njima. U svakom slučaju, odluka da učinite vaš seksualni život sigurnijim je prvi i najvažniji korak u smanjenju rizika od polnih infekcija.

Australijska studija o efikasnosti vakcinisanja sa ciljem prevencije i zaštite od HPV virusa, pokazuje pad u javljanju abnormalnih promena visokog stepena na ćelijama grlića materice kod devojaka mlađih od 18 godina.

Ovo su prvi dokazi da će program za vakcinaciju mlađih žena i devojaka, protiv HPV virusa (koji uzrokuje rak grlića materice) koji se sprovodi sada već u mnogim zemljama širom sveta, verovatno zaista smanjiti broj žena obolelih od ove bolesti.

Studija sprovedena u Australiji, jednoj od prvih zemalja, koja je započela sa vakcinacijom, pokazuju pad u broju javljanja abnormalnosti visokog stepena (promena na ćelijama grlića materice koje mogu biti prethodnica raku.

Australija je sa vakcinisanjem protiv HPV žena uzrasta od 12 do 26 godina, na nivou cele nacije, počela 2007. godine. Iako je potrebno da prođe mnogo godina da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li vakcinacioni programi zaista smanjuju broj obolelih od kancera grlića materice u populaciji, australijski naučnici su shvatili da imaju mogućnost da analiziraju rezultate testiranja na rak grlića, kako bi utvrdili da li je došlo do promene u broju mladih žena koje imaju abnormalne promene na ćelijama, koje prethode raku.

Kako je objavljeno u žurnalu Lancet, javili su da je proporcija devojaka uzrasta 17 godina I mlađih sa promenama visokog stepena smanje skoro duplo sa 0.8% na 0.42%.

Sa druge strane, utvrđeno je da nije bilo pada u broju javljanja ovih promena kod žena starijih od 17 godina. Ovo ne iznenađuje, jer je poznato da je vakcina najefikasnija ako se daje devojkama pre nego što postanu seksualno aktivne.

Ovakav rezultat, kažu autori, “učvršćuje u uverenju da je ovakvu vakcinu pogodno davati baš devojkama i devojčicama pre nege što zakorače u period adolescencije “. Ovi zaključci su radosno dočekani sa međunarodnim interesovanjem.

“Ne tako oprezni optimisti u nama žele da prihvate ove rane rezultate kao istinske dokaze efikasnosti vakcine,” napisale su Dr Mona Saraja i Dr Suzan Hariri iz Centra za Kontrolu Bolesti u Atlanti, SAD, u komentarima na rezultate izašle u časopisu.

Ali su takođe izjavile da bi volele da se zna mnogo vise o vakcinacionom statusu pojedinaca (svaka žena bi trebala da primi tri doze vaccine) kao I da je potrebno još rada kojim bi se potvrdilo da li je smanjenje javljanja abnormalnih promena na ćelijama (koje su prethodnica raka) zaista posledica vakcinisanja ili nekog drugog uzroka.

Iz ovih razloga, ove rezultate treba primiti sa oprezom.

Sa druge strane Majkl Kvinn, profesor ginekologije i ginekološke onkologije na Univerzitetu u Melburnu je izjavio da je ovo prva studija bilo gde u svetu koja pokazuje pad u javljanjima abnormalnih promena na ćelijama grlića kod veoma mladih žena.

On takođe smatra da iako su ovi rezultati verovatno posledica vakcinisanja, potrebno da se dokaže da je to zaista slučaj, tj. Da ovi rezultati nisu posledica nekih drugih faktora.

Eksperti za javno zdravlje naglašavaju da žene ne bi trebalo da pomisle da su posle vakcinisanja sigurne, te da i dalje moraju da praktikuju redovna PAPA testiranja.

Velika Britanija je sa svojim vakcinacionim programom počela u Septembru 2008. nudeći vakcinisanje u školama dvanaestogodišnjakinjama i trinaestogodišnjakinjama, sa posebnim vakcinacionim programom za nešto starije devojčice, uzrasta do 18 godina.

Procenjeni trošak je bio 100 miliona funti godišnje. Od dve dostupne vakcine, Britanija se odlučila za Cervariks, koju je pravila Britanska kompanija GlaxoSmithKline, iako ova vakcina ne nudi dodatnu zaštitu od polnih bradavica, kao što je to slučaj sa vakcinom Gardasil.

U Britaniji u školskoj 2009/10, vise od tri četvrtine devojčica uzrasta između 12 i 13 godina su primile sve tri doze vakcine.